https://sputnikportal.rs/20210916/ispovest-iz-gorazdevske-kuce-uzasa-iz-logora-edina-vranje-izasao-sam-sa-39-kilograma-1129880225.html

Исповест из гораждевске куће ужаса: Из логора Едина Врање изашао сам са 39 килограма

Исповест из гораждевске куће ужаса: Из логора Едина Врање изашао сам са 39 килограма

Sputnik Србија

Униформу натопљену крвљу скинули су ми у гораждевској болници, пре него што ће ме оперисати — наживо. Следеће чега се сећам је самица смештена у подруму... 16.09.2021, Sputnik Србија

2021-09-16T20:30+0200

2021-09-16T20:30+0200

2021-11-16T16:04+0100

регион

анализе и мишљења

ратни заробљеници

логори

регион – политика

србија – друштво

босна и херцеговина (бих)

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110355/22/1103552219_328:0:1592:711_1920x0_80_0_0_6903ab28f6a7a97f249ca80ceaf44ad1.jpg

Хапшење Едина Врања, високог службеника Федералне управе полиције Босне и Херцеговине, које је подигло политичко Сарајево на ноге спремно да га брани до последњег „дипломатског гафа“, нит је која би могла да одмота клупко неистражених злочина почињених над Србима у последњем рату деведесетих. Ко је био Един Врањ, кроз шта су пролазили заробљеници смештени у гораждевском логору те како објаснити чињеницу да је тамо било смештено и шестогодишње дете, разговарамо са помоћником команданта за обавештајно-безбедносне послове 4. Подрињске лаке пешадијске бригаде (Руђанске бригаде) Дринског корпуса Војске Републике Српске Радованом Богојевићем, који је у логору под командом високог службеника БиХ провео 22 месеца.Јауци који се проламају кроз ноћБогојевић је као ратни заробљеник доведен у импровизовани логор ратних заробљеника у Горажде у јануару 1993, након рањавања и заробљавања од стране припадника Армије БиХ. Није био једини ратни заробљеник који ће бити смештен у овај логор, али је један од оних који су успели живи да стигну до њега. Многи су, прича, нестали на путу ка логору.„На путу ка Горажду испред нас се испречио тунел, затрпан шљунком и песком, покривен минама-паштетама. Неко је требало да разминира пролаз кроз тунел и они су послали заробљене српске војнике. Заробљени српски војници су мине склањали рукама. Многи су погинули, а многи рањени су наставили даље путем смрти ка логору у Горажду.“По доласку у Горажде, Богојевића смештају у болницу и оперишу без анестезије, наживо. Тренуци које је, каже, тешко преточити у речи. И не треба, то су слике које не морају, сматра, да се вербализују. Довољно су страшне саме по себи. Након болнице бива транспортован у логор, смештен у згради бившег ЗОИЛА— Заједница осигурања имовине и лица Сарајево. Време кога се, како каже, нерадо сећа.Сећа се да су сви, њих 12, 13, колико их је било у једној просторији, лежали на даскама. Неки повређени, неки рањени..Просторија мала, они приљубљени једни уз друге. Када би неко хтео, каже, да се окрене на бок, морали су сложно сви да промене страну.„До доласка Црвеног крста нисмо се купали. За летњих ноћи кад удари жега и врућина све је заударало на смрад, а посебно кибла (канта у коју смо обављали малу и велику нужду), јако је заударала. Тај мирис, тај ужас никада нећу заборавити. Некако ме је то више узнемиравало од свих саслушања и батина. Нисмо ни спавали. Ми смо заправо чекали ко ће те ноћи бити позван на разговор, а шта разговор подразумева, знали смо.“После батина или се враћаш у ћелију, или у болницуХрана је, прича наш саговорник, била оскудна. За доручак мало хлеба и врућа вода са неком травком.Са Едином Врањем се сусрео, каже, неколико пута за 22 месеца, колико је провео у логору. Виђао га је у затворском кругу где су у прво време у шетњу изводили логораше. Из приче сабораца са којима је делио ћелију сазнаје да је Врањ из руђанске општине, из које је било највише заробљеника. Лукавство се састојало у томе што је Врањ испитивао заробљенике, а мучке послове пребијања остављао својим подређенима.„Мене лично није изводио и саслушавао, али је изводио Степовића, Илију Дробњака, Арсић Љубинка, Петра Кубуровића, Гојка Ступића. Људи су се ћутке враћали у ћелију. У ћелију или болницу, зависило је од суровости дежурног батинаша. Сâм сам у неколико наврата боравио у болници. Нисмо причали, нисмо делили искуства, није било потребе. Сви смо све знали. Јауци су се проламали кроз целу зграду. Испитивање, притисак, а онда наступају људи око њега.“Логор за децу?Као старешина Благојевић је био изложен посебним третманима психичке тортуре.Логор напушта у размени заробљеника после 22 месеца. Не воли да прича о том периоду, не воли да га се сећа. Хапшење Едина Врања потврда је, каже, да правда јесте спора, али достижна. Али он не ликује. Опростио је, каже, иако га је после гораждевске епизоде сачекало још пет операција на ВМА. Разговор прекида питање: „Зашто ме не питате шта је било најлепше, шта је то лепо што никада нећу заборавити?“Шта је то лепо што се човеку који је на концу 20. века у срцу цивилизоване Европе стекао искуство логораша могло урезати у памћење?„Прво јутро на слободи. И завесе које се на прозорима спаваће собе лелулају на поветарцу. Каква је то срећа.“

босна и херцеговина (бих)

2021

Вести

sr_RS

анализе и мишљења, ратни заробљеници, логори, регион – политика, србија – друштво, босна и херцеговина (бих)