https://sputnikportal.rs/20210919/iz-karantina-u-kasarnu-kako-ce-na-mlade-srbe-uticati-obavezni-vojni-rok--1129903136.html

Из карантина у касарну: Како ће на младе Србе утицати обавезни војни рок

Из карантина у касарну: Како ће на младе Србе утицати обавезни војни рок

Sputnik Србија

Искуство клиничке праксе показало је да је за младе људе, њихов емотивно и социјално одређење веома важно било служење војног рока. У околностима када стасава... 19.09.2021, Sputnik Србија

2021-09-19T12:18+0200

2021-09-19T12:18+0200

2023-04-11T13:02+0200

србија

анализе и мишљења

психологија

србија – друштво

војни рок

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/0b/1129732724_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_9815e0b78c0afc3ec193646cf0fabef5.jpg

Идеја о враћању војног рока конфронтирала је стручну и лаичку јавност. Док једни виде могућност да се Србија врати на позиције које је на стратешком плану изгубила у претходним деценијама, други у овој идеји препознају заговарање ратних импулса на Балкану. Шта о томе каже психологија, јесмо ли враћањем војног рока ближе или даље од неговања вредности које гарантују ментално здравље?Суочавање са животом онаквим какав он јестеСлужење војног рока, каже у разговору за Спутњик Александра Јанковић, била је једна од ретких прилика да се млади суоче са другачијом социјалном ситуацијом и људима који живе битно другачије. Укратко, то је начин, каже наша саговорница, суочавања са животом онаквим какав он заиста јесте, а не како се често чини.„Млади људи су у великој мери уљуљкани, поштеђени обавеза, чиме на неки начин постају неуки — емотивно и социјално незрели, упркос томе што завршавају школе и што се њихов интелект развија. Враћање војног рока омогућило би да се стечена знања и вештине примене у реалном животу.“Овај раскорак између интелектуалне с једне, и социјалне и емотивне интелигенције с друге стране, најуочљивији је, указује наша саговорница, код карантин генерације.„Велики број младих људи поседује мноштво информација које стиче онлајн, а не у живој комуникацији. Нема правог одмеравања. Последица је евидентно несналажење у разним социјалним ситуацијама. Затворени у својим оквирима, ови млади људи губе шансу да упознају нове људе, друга виђења и савладају технике које су им биле од користи. За њих би посебно увођење војног рока било веома корисно и представљало би шансу да напредују на личном путу.“На питање да ли је враћање теме војног рока у јавни дискурс начин да се скине стигма са националног одређења, те колико је за појединца важан осећај припадности нацији и лојалности држави, Александра Јанковић одговара да су те ствари у нераскидивој вези.„Велики број Срба није хтео ни смео да се изјашњава национално, зато што је то у неком периоду било непопуларно и тумачено као шовинизам. Међутим, ако особа не негује припадност свом народу, она губи капацитет да разуме друге људе, друге народе, друге вере. Ако вас одмалена уче да сте српског рода и да живите у Србији, то подразумева да ћете научити и вредности које су нам преци оставили и које су перфектне, далеко изнад оних које нуде ЕУ или светска заједница. Наша историја је богата и тај квалитет треба да се уважи.“Како је девалвирана слика српског ратникаПсихологија, сматра, подржава идеју да се појединац дичи светлом прошлошћу и прихвата њене вредности. Једна од њих је и мужествен приступ стварности, термин преузет из црквене терминологије, који Јанковићева оцењује као одличан јер упућује да би младићи требало да буду мушкарци. Усамљеност, по њеном мишљењу, резултат је чињенице да није развијена идеја припадности широј групи, заједници, коначно нацији. Парафразирајући речи патријарха Порфирија да не можемо бити светски ако нисмо своји, она закључује да тек када научимо да волимо и будемо одговорни према својој нацији, бићемо спремни да са љубављу и толеранцијом прихватимо друге.„Идеја српског витеза, ратника који је веома добро знао да бранећи своју земљу брани истину и правду била је девалвирана и сводила се на то да су људи гледали да своју децу ослободе притиска војске и ускрате их за нешто важно. Велики број људи који је био резервисан према војсци, после одслуженог војног рока радо се сећао тог периода. Данас када деца иду у школу онлајн, нема правог одмеравања. Млади одрастају у вакууму у којем све је упаковано, тако да они комуницирају само са истомишљеницима. На тај начин се не излази из властитог егоцентризма, јер да би сте ви заиста упознали себе, морате се огледати у другима, имати идеју припадности.“Искуство, тврди наша саговорница, говори у прилог оправданости враћања војног рока који је некада био показатељ развоја младе особе, али и окидач да се неки латентни девијантни поремећаји покажу.„Многи млади људи који нису показивали знакове психичких поремећаја, у току служења војске суочавали су се са проблемима који су указивали да развој те особе није најбољи. Некада је било срамота да мушкарац каже да није служио војску, јер би уследило питање: зашто? Нека понашања и неки поремећаји остану непримећени све док особа не дође у другу средину, где нема презаштићености. Тада наступају проблеми.“Војни рок, уверена је, не треба да искључује жене које у истој мери као и мушкарци морају да науче како би требало да се снађу у свим, па и у екстремним ситуацијама.

2021

Вести

sr_RS

анализе и мишљења, психологија, србија – друштво, војни рок