https://sputnikportal.rs/20210919/zastita-cirilice--prva-brana-ideoloskom-nasilju-nad-srpskim-jezikom-1129945689.html

Заштита ћирилице – прва брана идеолошком насиљу над српским језиком

Заштита ћирилице – прва брана идеолошком насиљу над српским језиком

Sputnik Србија

Заштита ћирилице – прва брана идеолошком насиљу над српским језиком

2021-09-19T17:15+0200

2021-09-19T17:15+0200

2021-09-19T17:53+0200

култура

србија

ћирилица

закон

српски језик

родна равноправност

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111413/13/1114131377_0:71:2196:1306_1920x0_80_0_0_dd1b59ed6dc6ff0e70f2efac0ebedf52.jpg

Професор Филолошког факултета у Београду и члан Одбора за стандардизацију српског језика САНУ Милош Ковачевић сматра да је Закон о родној равноправности, у ствари „Закон о урушавању српског језика“ и подсећа да Уставни суд одлучује о његовој уставности. Нада се да ће Уставни суд прогласити тај закон неуставним.Закон о родној равноправности – идеолошка разградња српског језика„Употреба тог закона заиста би довела до потпуне разградње српског језика и до увођења кроатистичке, хрватске филолошке политике у српски језик где бисмо се пре исмевали него што бисмо водили рачуна о правилности српског језика и очувању његовог система и структуре. С те стране је јако добро да Закон о употреби српског језика нема никакве везе са Законом о родној равноправности него је на својеврсан начин његов антипод. Он је заштита српског језика а онај претходни је заправо, Закон против српског језика“, истиче Ковачевић.Према речима лингвисте Исидора Бјелаковић, професора Филозофског факултета у Новом Саду, требало би поставити питање уставности Закона о родној равноправности будући да се њиме крше основна уставна права свих грађана ове земље на слободу изражавања.Закон о заштити ћирилице – први корак, мање од очекиваногПрема њеним речима, усвајање Закона о употреби језика само је први корак у развијању свести, пре свега, грађана Србије о неопходности неговања форма стандардног српског језика у јавном животу.Ковачевић, међутим сматра да је усвојени закон донео „много мање од очекиваног“ јер праве заштите ћирилице и српског језика не може бити све док је на снази садашњи Закон о употреби службеног језика и писма у коме постоји „анахрона одредба о подели употребе на јавну и службену“.Службена употреба везана је само за државне органе и службе на републичком, покрајинском и општинском нивоу, а све друго излази из ингеренција овог закона јер се он позива директно на службену употребу. Оно што је ново у Закону је формирање Савета за српски језик.За сада решена трећина проблема„Да је постојао такав Савет, вероватно никад не би могао да се донесе Закон о родној равноправности који је и антиуставан и Закон против српског језика и с те стране ово јесте добра ствар. Зато овај закон треба схватити и полупозитивно и полунегативно“, наглашава Ковачевић.Оцењује га ипак као добар почетак јер су „напокон престала прегањања са политичарима да је потребно штитити српски језик и ћирилицу“ и што инсистира на свести која треба да се усади свим говорницима српског језика.Према Ковачевићевим речима, права заштита ћирилице била би уставна, што значи да би Уставом ћирилица требало да буде дефинисана као службено писмо које се употребљава свугде где се употребљава српски стандардни језик.А према Закону о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма, „ћирилица вероватно не покрива ни трећину онога што покрива стандардни или књижевни српски језик“, закључио је Ковачевић.

https://sputnikportal.rs/20210917/recnik-rodne-ravnopravnosti-eu-na-srpskom--po-ugledu-na-banglades-1129897294.html

србија

2021

Вести

sr_RS

закон, заштита, српски језик, ћирилица, идеолошко насиље, родна равноправност, zakon, zaštita, srpski jezik, čirilica, ideološko nasilje, rodna ravnopravnost