https://sputnikportal.rs/20210920/kako-je-banjaluka-postala-nedosanjani-san-nato-a-1129992149.html
Како је Бањалука постала недосањани сан НАТО-а
Како је Бањалука постала недосањани сан НАТО-а
Sputnik Србија
Евроатлантске интеграције БиХ, као један од приоритета западне политике коју је као тему кандидовао и такозвани високи представник, гажење је Резолуције... 20.09.2021, Sputnik Србија
2021-09-20T22:35+0200
2021-09-20T22:35+0200
2021-11-16T16:04+0100
регион
анализе и мишљења
нато
војна неутралност
србија – политика
регион – политика
регион – војска и наоружање
босна и херцеговина (бих)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/09/0e/1123393113_0:674:2048:1826_1920x0_80_0_0_925e5e5b2cdc12e888c6b83c2940801b.jpg
Улазак у НАТО, као стратешки правац спољнополитичког деловања Босне и Херцеговине, могао би се претворити у пут од седам миља, који ни модернизација Оружаних снага на којем Сарајево инсистира — неће убрзати.О томе да ли планови западне Алијансе падају пред чињеницом да су и Србија и Република Српска чврсто на становишту војне неутралности, разговарамо са еминентним стручњацима, учесницима недавно одржаног Округлог стола у Бањалуци на тему „Војна неутралност Србије и Републике Српске — спојени судови“.Уместо демилитаризоване Босне, модернизација ВојскеУ светлу сталних настојања два члана Председништва, босанског и хрватског, да што више потенцирају НАТО, тема војне неутралности не губи на актуелности, каже у разговору за Спутњик Невенко Врањеш, професор Факултета политичких наука у Бањалуци.У недостатку перспективнијих идеја, Сарајево се, сматра, стално враћа на тему чланства у НАТО, а овај пут и кроз идеју о повећању буџетске ставке за Оружане снаге БиХ.Србија и Република Српска - систем спојених судоваАли између настојања и реализације плана Сарајева да БиХ уђу у НАТО, стоји Резолуција о војној неутралности усвојена у Народној скупштини Републике Српске. Поред овог важног документа, брана, сматрају наши саговорници, јесте и позиција Србије, јер док је Србија војно неутрална, Република Српска је заштићена.Милош Шолаја, професор међународног права са Бањалучког универзитета, сматра да је питање војне неутралности у неком теоријском и научном смислу у великој мери истражено, али да се у практичној политици спроводи кроз два решења — војну неутралност Србије и Републике Српске. Заправо, резимира, реч је о систему спојених судова.Иако се званично војна неутралност подржава од стране НАТО-а, она се оспорава у многим стручним и медијским круговима у земљама-чланицама Алијансе.Александар Митић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду, не сумња да ће улазак БиХ у НАТО oстати један од приоритета западне политике, што значи да ће се притисци на Бањалуку наставити. Да би се, сматра он, одговорило на ове притиске, неопходно је учврстити и легитимисати војну неутралност.Савез за коалицију против РусијеДруга димензија сарадње са НАТО-ом постоји у домену војних вежби, али њихово провођење у Републици Српској, сматра Врањеш, није циљ Бањалуке. То није савез, каже, којем би требало тежити, из разлога што се он налази у унутрашњим антагонизмима и представља најширу могућу коалицију против Русије. Довољно је, сматра, изјаснити се за савез и на следећем наредном самиту добијате чланство, али и јасне директиве.„Ми имамо и мотив више од Србије да сачувамо војну неутралност, јер је због инфериорности српских припадника у Оружаним снагама изражена доминација бошњачке компоненте и у командном кадру, и у бројчаном смислу, и у смислу локација, доминације на тим локацијама, дисперзије наоружања.„Ми немамо никакав интерес да развијамо те оружане снаге и да оно што НАТО подржава дижемо на неки ниво. Због нашег унутрашњег уређења, антагонизама блиске прошлости једини излаз је у војној неутралности“, закључује Врањеш.
босна и херцеговина (бих)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/09/0e/1123393113_0:482:2048:2018_1920x0_80_0_0_c647de5c37944e259052a4ddc11356ad.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
анализе и мишљења, нато, војна неутралност, србија – политика, регион – политика, регион – војска и наоружање, босна и херцеговина (бих)
анализе и мишљења, нато, војна неутралност, србија – политика, регион – политика, регион – војска и наоружање, босна и херцеговина (бих)
Како је Бањалука постала недосањани сан НАТО-а
22:35 20.09.2021 (Освежено: 16:04 16.11.2021) Евроатлантске интеграције БиХ, као један од приоритета западне политике коју је као тему кандидовао и такозвани високи представник, гажење је Резолуције усвојене у Народној скупштини Републике Српске. Притисак на Бањалуку биће све већи, али између РС и НАТО-а стоји војна неутралност Србије, сматрају саговорници Спутњика.
Улазак у НАТО, као стратешки правац спољнополитичког деловања Босне и Херцеговине, могао би се претворити у пут од седам миља, који ни модернизација Оружаних снага на којем Сарајево инсистира — неће убрзати.
О томе да ли планови западне Алијансе падају пред чињеницом да су и Србија и Република Српска чврсто на становишту војне неутралности, разговарамо са еминентним стручњацима, учесницима недавно одржаног Округлог стола у Бањалуци на тему „Војна неутралност Србије и Републике Српске — спојени судови“.
Уместо демилитаризоване Босне, модернизација Војске
У светлу сталних настојања два члана Председништва, босанског и хрватског, да што више потенцирају НАТО, тема војне неутралности не губи на актуелности, каже у разговору за Спутњик Невенко Врањеш, професор Факултета политичких наука у Бањалуци.
У недостатку перспективнијих идеја, Сарајево се, сматра, стално враћа на тему чланства у НАТО, а овај пут и кроз идеју о повећању буџетске ставке за Оружане снаге БиХ.
„Све чешће и гласније прича се о повећању војног буџета за модернизацију опреме Оружаних снага БиХ. То значи да морамо подизати бруто национални доходак два одсто за војску, што је додатних 160 милиона на већ постојећих 300. То је покушај приближавања НАТО стандардима. Уместо да се Оружане снаге редукују, нама се намеће идеја о издвајању са наших социјалних категорија за јачање институције коју не желимо. Реч је о модернизацији у области ваздухопловства кроз хеликоптере, кроз оклопна возила, артиљеријско наоружање. С друге стране се осећа потпуна супериорност бошњачке компоненте. Наш став је јасан, ако већ не може да се изврши демилитаризација Босне и Херцеговине, онда Оружане снаге треба да буду у формату који би био задужен за помоћ цивилном становништву у ванредним ситуацијама“, каже Врањеш.
Србија и Република Српска - систем спојених судова
Али између настојања и реализације плана Сарајева да БиХ уђу у НАТО, стоји Резолуција о војној неутралности усвојена у Народној скупштини Републике Српске. Поред овог важног документа, брана, сматрају наши саговорници, јесте и позиција Србије, јер док је Србија војно неутрална, Република Српска је заштићена.
Милош Шолаја, професор међународног права са Бањалучког универзитета, сматра да је питање војне неутралности у неком теоријском и научном смислу у великој мери истражено, али да се у практичној политици спроводи кроз два решења — војну неутралност Србије и Републике Српске. Заправо, резимира, реч је о систему спојених судова.
„Неутралности Републике Српске нема без неутралности Србије. То су два неодвојива процеса. Резолуцијом о војној неутралности Република Српска је дефинисала свој став. То је документ који говори и о војној несврстаности — отклону од војних блокова. Надаље, РС не само да мора да дефинише своју спољну политику мимо БиХ, већ и безбедносну у односу на безбедносне изазове који јој прете“, сматра Шолаја.
Иако се званично војна неутралност подржава од стране НАТО-а, она се оспорава у многим стручним и медијским круговима у земљама-чланицама Алијансе.
Александар Митић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду, не сумња да ће улазак БиХ у НАТО oстати један од приоритета западне политике, што значи да ће се притисци на Бањалуку наставити. Да би се, сматра он, одговорило на ове притиске, неопходно је учврстити и легитимисати војну неутралност.
„Јасно је да се војна неутралност Србије не легитимише само нормативно нити у оквиру стратегије, већ и у пракси. Војна неутралност је важна у геополитичком концепту на Балкану, с обзиром на ослонац на Републику Кину и Руску Федерацију по питању КиМ и по питању РС. Када је реч о Републици Српској, иако је пре четири године усвојена Резолуција о војној неутралности, сведоци смо да такозвани високи представник Шмит говори о евроатлантским интеграцијама БиХ. Притисак се наставља“, каже Митић.
Савез за коалицију против Русије
Друга димензија сарадње са НАТО-ом постоји у домену војних вежби, али њихово провођење у Републици Српској, сматра Врањеш, није циљ Бањалуке. То није савез, каже, којем би требало тежити, из разлога што се он налази у унутрашњим антагонизмима и представља најширу могућу коалицију против Русије. Довољно је, сматра, изјаснити се за савез и на следећем наредном самиту добијате чланство, али и јасне директиве.
„Ми имамо и мотив више од Србије да сачувамо војну неутралност, јер је због инфериорности српских припадника у Оружаним снагама изражена доминација бошњачке компоненте и у командном кадру, и у бројчаном смислу, и у смислу локација, доминације на тим локацијама, дисперзије наоружања.
„Ми немамо никакав интерес да развијамо те оружане снаге и да оно што НАТО подржава дижемо на неки ниво. Због нашег унутрашњег уређења, антагонизама блиске прошлости једини излаз је у војној неутралности“, закључује Врањеш.