https://sputnikportal.rs/20210920/zeljko-obradovic-dusan-duda-ivkovic-sport-kosarka-video-komemoracija-1129989804.html
Жељко и Дуда су имали једну малу тајну /видео/
Жељко и Дуда су имали једну малу тајну /видео/
Sputnik Србија
Жељко Обрадовић, легендарни кошаркашки тренер, дирљивим говором опростио се од свог ментора, пријатеља и кума, Душана Дуде Ивковића.
2021-09-20T17:45+0200
2021-09-20T17:45+0200
2021-09-20T17:45+0200
спорт
спорт
жељко обрадовић
кошарка
душан дуда ивковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/14/1129989183_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_8f3c7e71f3881981e85c0956ca742888.jpg
Обрадовић је говорио на комеморацији и том приликом је открио и детаље које су знали само њих двојица.„Отишао је човек који је мени био све... И тренер и учитељ и ментор и кум и пријатељ. И не само мени... Не бих желео да говорим о дуди као о тренеру, о томе говоре сви са којима је Дуда имао прилике да ради. Његово наслеђе је огромно, васпитавао је велики број играча који су бивали и бољи играчи и бољи људи“.Обрадовић је открио да се са Ивковићем упознао касних седамдесетих година прошлог века.„Прва сарадња нам је била у репрезентацији када ме је као играча од 28 година позвао. Искуство моје да будем Дудин играч је неописиво важно. Првих дана сарадње је показао да има поверење у мене као најстаријег у генерацији младих играча, касније великана. Већ тада ме је одвајао на страну и објашњавао како могу да утичем на младе играче. То је прва лекција коју и дан данас користим“.Обрадовић је подсетио на моменат када је саопштио Ивковићу да жели да постане тренер.„Брзо је мислио и реаговао, плашио сам се његове реакције из поштовања према њему, али је налазио начин да ме релаксира... Питао ме је да ли сам добро размислио и да ли случајно неко од мангупа из Партизана није мене наговорио на то. Мислећи, наравно, на пријатеља Кићу. Када сам објаснио да је то моја одлука, пожелео ми је срећу“.Најтрофејнији тренер Европе је навео да је од Ивковића добио највећи комплимент.А о кошарци...„Када сам 1992. године био тренер Партизана и када смо се пласирали на завршни турнир Евролиге, вратили смо се касно у хотел, баш касно... Бар је био затворен, била је ту екипа Радојица Никчевић, покојни, нажалост покојни кум Миленко Савовић, Дуда, Кића и ја... Нешто нам се пило, типа кафа у четири ујутру... Решили смо да одемо у собу, у мини бару има кафе колико хоћеш... Ничим изазван, Дуда је на зиду кренуо да ми објашњава ротацију играча у одбрани, кренули смо да дискутујемо, а остала тројица у чуду... Дуда је схватио о чему се ради, окренуо се ка Радојици и питао га да ли зна о чему се ради... Нема везе, дајте још кафе...“Исте године, Жељко се придружио Дуди у репрезентацији.У Атини су Жељко и Дуда постали кумови, а прошлог четвртка затекла га је тешка вест.„Нена ме је пробудила телефоном са вешћу да нема више кума. Био сам у шоку, затечен, пун емоција, имао сам тренинг касније са играчима и у глави ми је било оно што је Дуда говорио – немој да дозволиш да ико из тима види шта се дешава. Пре тренинга сам свратио до нашег пријатеља Мирка, видео је о чему се ради, нисам могао да сакријем, као ни од кондиционог тренера Бате Зимоњића... После тренинга сам окренуо моју Ању, већ је знала и нисам могао да се зауставим да плачем... Покупио сам сина, сина од 21 годину, никада га нисам видео тужнијег, ставио је капу и капуљачу да сакрије тугу, али није могао...“Један позив из Атине је донео другачију слику.„Наш пријатељ, господин Тито из Атине је замолио да схватио да је најважније од свега да наставимо да се сећамо, заувек. Рекао сам да ће бити такo. Куме, овде си заувек и заувек ћеш бити“, закључио је Обрадовић.
https://sputnikportal.rs/20210920/komemoracija-dusanu-dudi-ivkovicu-oprostaj-od-legende-u-narodnoj-skupstini-video-1129987039.html
https://sputnikportal.rs/20210916/dusan-duda-ivkovic-sport-kosarka-evropsko-prvenstvo-1995-hrvati-1129870177.html
https://sputnikportal.rs/20210916/dusan-duda-ivkovic-preminuo-sport-kosarka-evropsko-prvenstvo-sankcije-1995-jugoslavija-video-1129866516.html
https://sputnikportal.rs/20210916/dusan-duda-ivkovic-preminuo-sport-kosarka-tajm-aut-video-1129864730.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
zeljko obradovic, duda ivkovic, dusan ivkovic, duda zeljko, duda ivkovic sahrana, duda ivkovic preminuo, duda ivkovic tajm aut, zeljko obradovic tajm aut, zeljko obradovic govor, zeljko obradovic duda ivkovic, zeljko obradovic kum
zeljko obradovic, duda ivkovic, dusan ivkovic, duda zeljko, duda ivkovic sahrana, duda ivkovic preminuo, duda ivkovic tajm aut, zeljko obradovic tajm aut, zeljko obradovic govor, zeljko obradovic duda ivkovic, zeljko obradovic kum
Жељко и Дуда су имали једну малу тајну /видео/
Жељко Обрадовић, легендарни кошаркашки тренер, дирљивим говором опростио се од свог ментора, пријатеља и кума, Душана Дуде Ивковића.
Обрадовић је говорио на комеморацији и том приликом је открио и детаље које су знали само њих двојица.
„Отишао је човек који је мени био све... И тренер и учитељ и ментор и кум и пријатељ. И не само мени... Не бих желео да говорим о дуди као о тренеру, о томе говоре сви са којима је Дуда имао прилике да ради. Његово наслеђе је огромно, васпитавао је велики број играча који су бивали и бољи играчи и бољи људи“.
Обрадовић је открио да се са Ивковићем упознао касних седамдесетих година прошлог века.
„Прва сарадња нам је била у репрезентацији када ме је као играча од 28 година позвао. Искуство моје да будем Дудин играч је неописиво важно. Првих дана сарадње је показао да има поверење у мене као најстаријег у генерацији младих играча, касније великана. Већ тада ме је одвајао на страну и објашњавао како могу да утичем на младе играче. То је прва лекција коју и дан данас користим“.
Обрадовић је подсетио на моменат када је саопштио Ивковићу да жели да постане тренер.
„Брзо је мислио и реаговао, плашио сам се његове реакције из поштовања према њему, али је налазио начин да ме релаксира... Питао ме је да ли сам добро размислио и да ли случајно неко од мангупа из Партизана није мене наговорио на то. Мислећи, наравно, на пријатеља Кићу. Када сам објаснио да је то моја одлука, пожелео ми је срећу“.
Најтрофејнији тренер Европе је навео да је од Ивковића добио највећи комплимент.
„Рекао је да имам невероватну интуицију, Дуда за кога ја мислим да је човек непогрешиве процене у било којој ситуацији. Због брзих мисли и реакција, понекад је реаговао бурно па преиспитивао себе, схвативши да је можда претерао, али ко од нас није? Увек је био спреман да разговара и да се извини...“
„Када сам 1992. године био тренер Партизана и када смо се пласирали на завршни турнир Евролиге, вратили смо се касно у хотел, баш касно... Бар је био затворен, била је ту екипа Радојица Никчевић, покојни, нажалост покојни кум Миленко Савовић, Дуда, Кића и ја... Нешто нам се пило, типа кафа у четири ујутру... Решили смо да одемо у собу, у мини бару има кафе колико хоћеш... Ничим изазван, Дуда је на зиду кренуо да ми објашњава ротацију играча у одбрани, кренули смо да дискутујемо, а остала тројица у чуду... Дуда је схватио о чему се ради, окренуо се ка Радојици и питао га да ли зна о чему се ради... Нема везе, дајте још кафе...“
Исте године, Жељко се придружио Дуди у репрезентацији.
„Никада нећу да заборавим тугу и плач играча када смо чули да смо избачени са ОИ. Дуда је рекао да ћемо се вратити бољи и јачи. Захваљујући ауторитету и Грцима, три године смо се окупљали у Атини и играли под другим именом. Тада ме је Дуда први пут одвео на бузуки... Био је велики пријатељ са свим грчким певачима, чувени Баскалис Терзис му је пришао, пружио руку и рекао на чистом грчком – Ивковиц. Сваки пут касније када смо имали наше ноћи, ја сам се окретао ка њему и на исти начин изговарао то „Ивковиц“. Само он и ја смо знали о чему се ради, имали смо малу тајну...“
У Атини су Жељко и Дуда постали кумови, а прошлог четвртка затекла га је тешка вест.
„Нена ме је пробудила телефоном са вешћу да нема више кума. Био сам у шоку, затечен, пун емоција, имао сам тренинг касније са играчима и у глави ми је било оно што је Дуда говорио – немој да дозволиш да ико из тима види шта се дешава. Пре тренинга сам свратио до нашег пријатеља Мирка, видео је о чему се ради, нисам могао да сакријем, као ни од кондиционог тренера Бате Зимоњића... После тренинга сам окренуо моју Ању, већ је знала и нисам могао да се зауставим да плачем... Покупио сам сина, сина од 21 годину, никада га нисам видео тужнијег, ставио је капу и капуљачу да сакрије тугу, али није могао...“
Један позив из Атине је донео другачију слику.
„Наш пријатељ, господин Тито из Атине је замолио да схватио да је најважније од свега да наставимо да се сећамо, заувек. Рекао сам да ће бити такo. Куме, овде си заувек и заувек ћеш бити“, закључио је Обрадовић.
