https://sputnikportal.rs/20210923/arktik-odredjuje-ekonomsku-i-politicku-strategiju-rusije-1130083405.html
Арктик одређује економску и политичку стратегију Русије
Арктик одређује економску и политичку стратегију Русије
Sputnik Србија
Арктик одређује еконoмску и политичку стратегију Русије
2021-09-23T18:00+0200
2021-09-23T18:00+0200
2021-09-24T12:41+0200
русија
економија
анализе и мишљења
русија
арктик
русија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/16/1130083124_0:20:3073:1748_1920x0_80_0_0_5fa58074bb288a7ccb4aad471542ac0d.jpg
Конторович, који је председник Научног савета Руске академије наука за геологију и развој налазишта нафте, гаса и угља, лауреат награде „Глобалне енергија“ и председник Програмског одбора, истакао је да Русија, као ниједна друга држава, има далеко највеће ресурсе на Арктику и да је Арктик данас тај који одређује економску и геополитичку стратегију развоја Русије.„На Арктику су концентрисани јединствени извори нафте, гаса и других руда, при чему се већина њих налази на арктичком копну и гребену, који према савременом међународном праву припада Русији. Такве ресурсе имају и Канада и САД, али су руски ресурси вишеструко већи. Русија тек почиње да експлоатише морска налазишта. Открили смо низ налазишта у Баренцовом и Карском мору, али сада развијамо само једно — Приразломно нафтно налазиште у Печорском мору“, рекао је Конторович.Чувени руски експерт додаје да Русија много ради на арктичком копну, северно од Поларног круга, на Јамалу, на Гиданском полуострву, на северу Краснојарског краја и да тамо производња нафте премашује десетине милиона тона.Он подсећа да Северни морски пут повезује Европу и Азијско-пацифички регион и оцењује да ће од тог транспортног коридора сви имати користи. За последњих 10 година обим превоза терета преко овог коридора је значајно повећан — ако се 1986. године превозило око 7,5 милиона тона терета, прошле године је превезено 33 милиона тона, а планирано је да до 2024. године та бројка буде повећана на 80 милиона тона.„Мислим да су то сасвим реалне бројке. Уосталом, све ће и даље зависити од међународне политике и од тога шта ће се тражити... Ако се спроведу одлуке Париског споразума и Европске Уније о напуштању традиционалних извора енергије, тада ће се транспорт гаса и нафте до европског дела смањити и Русија ће морати да усмери те токове у Азијско-пацифички регион. Све ће зависити и од стања на светским тржиштима и од политичке ситуације у свету“, оцењује Конторович.Коментаришући недавне наводе западних медија који су неочекивано бацили светло на прави разлог постојања Париског споразума, тврдећи да његов примарни циљ није ограничавање глобалног загревања, него покушај да се Русија натера да одустане од развоја Арктика, Конторович је одговорио речима Ломоносова:„Имали смо великог руског научника са којим је започела руска наука — Михаила Ломоносова, који је још у 18. веку рекао да ће моћ Русије расти у Сибиру и Северном леденом океану и да нико неће моћи да нас скрене са тог пута. Ми смо земља која има своје позиције, своје државне темеље, своју територију. Ми ћемо радити и градити на начин који је економски и политички користан за Русију. Никоме не диктирамо свој став и молимо да нама нико не диктира“, рекао је Конторович за Спутњик током Међународне конференције о освајању ресурса нафте и гаса на руском Арктику и континенталном гребену РАО/ЦИС Офшор, којa се ове недеље одржава у Санкт Петербургу.На пленарној сесији „Развој руског Арктика и њеног континенталног гребена: наука, технологија и производња — обострано корисна сарадња“ било је речи о експлоатацији морских налазишта, бушотина на гребену и изградњи објеката на мору и копну, чији је рок експлоатације, како се оцењује, од 50 до 100 година.Развој арктичког гребена одвија се паралелно са развојем транспортне инфраструктуре, а ледоломачка флота је једна од кључних карика у осигуравању геополитичких интереса Русије на Арктику.Иако је Русија лидер у изградњи ледоломаца, има највећу ледоломачку флоту на свету и једина је земља која има ледоломце на атомски погон, експерти сматрају да флоту треба јачати. Такође, један од циљева је и стварање маршрута у Северном леденом океану, уз коришћење опреме са вештачком интелигенцијом, која ће обезбедити важне податке неопходне за навигацију и метеорологију.На форуму учествују представници нафтних и гасних компанија, као и представници руских власти и експерти.Форум се одржава сваке друге године, од 1993. године и за то време стекао је статус главне међународне платформе за разматрање кључних питања интегрисаног развоја континенталног гребена, пре свега Северног леденог океана, Далеког истока и Северног морског пута.
https://sputnikportal.rs/20210921/arktik---riznica-ruske-nafte-i-gasa-foto-1130046456.html
арктик
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
арктик еконoмскa и политичкa стратегијa русијa економија експлоатација ресурса на арктику нафта и гас ладоломци
арктик еконoмскa и политичкa стратегијa русијa економија експлоатација ресурса на арктику нафта и гас ладоломци
Арктик одређује економску и политичку стратегију Русије
18:00 23.09.2021 (Освежено: 12:41 24.09.2021) Моћ Русије ће расти у Сибиру и у Северном леденом океану и нико нас неће скренути са тог пута, рекао је за Спутњик Алексеј Конторович, светски признати стручњак у области геологије нафте у гаса, цитирајући чувеног руског научника Михаила Ломоносова.
Конторович, који је председник Научног савета Руске академије наука за геологију и развој налазишта нафте, гаса и угља, лауреат награде „Глобалне енергија“ и председник Програмског одбора, истакао је да Русија, као ниједна друга држава, има далеко највеће ресурсе на Арктику и да је Арктик данас тај који одређује економску и геополитичку стратегију развоја Русије.
„На Арктику су концентрисани јединствени извори нафте, гаса и других руда, при чему се већина њих налази на арктичком копну и гребену, који према савременом међународном праву припада Русији. Такве ресурсе имају и Канада и САД, али су руски ресурси вишеструко већи. Русија тек почиње да експлоатише морска налазишта. Открили смо низ налазишта у Баренцовом и Карском мору, али сада развијамо само једно — Приразломно нафтно налазиште у Печорском мору“, рекао је Конторович.
Чувени руски експерт додаје да Русија много ради на арктичком копну, северно од Поларног круга, на Јамалу, на Гиданском полуострву, на северу Краснојарског краја и да тамо производња нафте премашује десетине милиона тона.
„Она ће расти и јасно је да ће у огромним количинама ићи на светско тржиште. На Јамалу су створена и сада се на Гидану стварају велика предузећа за продају течног природног гаса и на крају, како би се све ово испоручило потрошачу, у току је интензиван развој Северног морског пута“, наводи Конторович.
Он подсећа да Северни морски пут повезује Европу и Азијско-пацифички регион и оцењује да ће од тог транспортног коридора сви имати користи. За последњих 10 година обим превоза терета преко овог коридора је значајно повећан — ако се 1986. године превозило око 7,5 милиона тона терета, прошле године је превезено 33 милиона тона, а планирано је да до 2024. године та бројка буде повећана на 80 милиона тона.
„Мислим да су то сасвим реалне бројке. Уосталом, све ће и даље зависити од међународне политике и од тога шта ће се тражити... Ако се спроведу одлуке Париског споразума и Европске Уније о напуштању традиционалних извора енергије, тада ће се транспорт гаса и нафте до европског дела смањити и Русија ће морати да усмери те токове у Азијско-пацифички регион. Све ће зависити и од стања на светским тржиштима и од политичке ситуације у свету“, оцењује Конторович.
Коментаришући недавне наводе западних медија који су неочекивано бацили светло на прави разлог постојања Париског споразума, тврдећи да његов примарни циљ није ограничавање глобалног загревања, него покушај да се Русија натера да одустане од развоја Арктика, Конторович је одговорио речима Ломоносова:
„Имали смо великог руског научника са којим је започела руска наука — Михаила Ломоносова, који је још у 18. веку рекао да ће моћ Русије расти у Сибиру и Северном леденом океану и да нико неће моћи да нас скрене са тог пута. Ми смо земља која има своје позиције, своје државне темеље, своју територију. Ми ћемо радити и градити на начин који је економски и политички користан за Русију. Никоме не диктирамо свој став и молимо да нама нико не диктира“, рекао је Конторович за Спутњик током Међународне конференције о освајању ресурса нафте и гаса на руском Арктику и континенталном гребену РАО/ЦИС Офшор, којa се ове недеље одржава у Санкт Петербургу.
На пленарној сесији „Развој руског Арктика и њеног континенталног гребена: наука, технологија и производња — обострано корисна сарадња“ било је речи о експлоатацији морских налазишта, бушотина на гребену и изградњи објеката на мору и копну, чији је рок експлоатације, како се оцењује, од 50 до 100 година.
Развој арктичког гребена одвија се паралелно са развојем транспортне инфраструктуре, а ледоломачка флота је једна од кључних карика у осигуравању геополитичких интереса Русије на Арктику.
Иако је Русија лидер у изградњи ледоломаца,
има највећу ледоломачку флоту на свету и једина је земља која има ледоломце на атомски погон, експерти сматрају да флоту треба јачати. Такође, један од циљева је и стварање маршрута у Северном леденом океану, уз коришћење опреме са вештачком интелигенцијом, која ће обезбедити важне податке неопходне за навигацију и метеорологију.
На форуму учествују представници нафтних и гасних компанија, као и представници руских власти и експерти.
Форум се одржава сваке друге године, од 1993. године и за то време стекао је статус главне међународне платформе за разматрање кључних питања интегрисаног развоја континенталног гребена, пре свега Северног леденог океана, Далеког истока и Северног морског пута.
