„Клинац си, треба да играш против Шпаније, а он прекине тренинг и каже – 'ајмо на кафу!“
20:10 23.09.2021 (Освежено: 20:26 23.09.2021)
© Sputnik / Рамиль Ситдиков
/ Пратите нас
Иван Паунић, српски кошаркаш говорио је за Спутњик о почетку каријере и сарадњи са легендарним Душаном Дудом Ивковићем, повреди која му је преко ноћи угрозила каријеру, као и о предстојећој сезони коју ће играти у дресу руске Локомотиве.
Када су на терен Београдске арене током Универзијаде 2009. године у кошаркашим дресовима истрчали Иван Паунић, Мирослав Радуљица, Немања Бјелица, Милан Мачван и Марко Кешељ из првих редова посматрао их је тадашњи селектор Душан Дуда Ивковић.
Легендарни Дуда тада је схватио да Србија има младе кошаркашке наде којима треба дати простора. Након што су освојили златну медаљу, Дуда није имао дилему - водиће их на Европско првенство.
О том чувеном позиву који је променио ток каријере неких великих имена српске кошарке говорио је Иван Паунић.
„Била је Универзијада 2009. године у Београду, Србија је била домаћин. Дошле су озбиљне репрезентације, Русија, Америка, Аустралија, било је јако такмичење. Међу људима који су пратили био је и Дуда Ивковић. Ми смо играли веома добро, освојили смо златну медаљу, селектор је посматрао све то и изразио жељу да поведе целу петорку на припреме А репрезентације, које су сви прошли“, почео је Паунић разговор за Спутњик .
„Дуда је човек који је променио не само мој живот, него живот свих репрезентативаца. У том тренутку нас петорица као најмлађа селекција (у просеку 21 година) идемо на Европско првенство у Пољску. Сви су били у чуду како је Дуда имао смелости да крене са тако младом репрезентацијом“, присетио се кошаркаш Локомотиве.
И смелост се исплатила, јер је подмлађена селекција Србије тада донела сребрну медаљу.
Паунић је објаснио како је одлазак на Европско првенство тако младих играча утицао на то да они касније направе велике каријере и остану запамћена имена у српској, европској и светској кошарци.
„Нама је тај позив много значио, дао нам је ветар у леђа. Дали смо свој максимум најпре да бисмо оправдали његов позив и наравно за дрес репрезентације смо се борили до краја. Тај његов позив свима нам је променио живот, већина играча је после тога направило озбиљне каријере што се тиче те генерације, а о ранијим је сулудо и причати. Дуда је направио највеће великане српске кошарке“, рекао је Паунић.
Душан Ивковић
© AFP 2023 / Jure Makovec
Српском кошаркашу тешко је пао одлазак легенде. Паунић се присетио и њиховог последњег разговора. Кошаркашки терен који носи његово име направљен је у Гроцкој, београдској општини у којој је одрастао и где је погађао прве кошеве. Када је терен требало да буде званично отворен, Паунић је желео да Дуда буде ту као почасни гост.
„Када сам чуо вест да је преминуо, био ми је много тежак дан, био сам везан за њега. Чули смо се пре месец дана када се отворио мој кошаркашки терен у Гроцкој. Желео сам да буде мој почасни гост. Када смо се чули, звучао је јако лоше. Рекао је да је болестан и да лежи у кревету. Није био у могућности да присуствује, али ми је поручио да се радује због мене и да сам то заслужио. То је био наш последњи разговор“, присетио се Паунић.
Дуда је за играче био више од тренера, а Иван је захвалан што је имао прилику да са легендом оствари значајне успехе.
„Док смо сарађивали, био је као родитељ. Учио нас је важне кошаркашке, али и животне ствари. Био је тренер, учитељ, родитељ, свима нам је тешко пао губитак. Целој српској, европској и светској кошарци. Имао сам прилику да радим са највећим тренером Европе, хвала му за све“, истакао је српски кошаркаш.
О ауторитету прослављеног Дуде Ивковића пуно се говори. Многи играчи које је тренирао често су знали да истакну како су његове методе доприносиле успесима, чему је сведочио и Паунић.
„Он је знао када треба да подигне атмосферу, када да буде нервозан, а када смо ми напети и када нас чека тешка утакмица он је знао да прекине тренинг и да каже идемо на туширање и ручак“, испричао је Иван па се присетио једне анегдоте која осликава методе легендарног Ивковића.
„Ти треба да играш са Шпанијом, а клинац си, на другој страни браћа Гасол, Наваро, велика имена европске кошарке. Он зна да можемо да уђемо у проблем ако завлада тензија. Онда прекине тренинг и каже: Идемо на кафу, да уопште не размишљамо о тој утакмици“, испричао је Паунић.
Знао је и када треба да се подигне тон, да би пробудио играче ако случајно „високо полете“.
„Са друге стране када се игра против неке репрезентације која није „земља кошарке” направио је тензију да се не бисмо опустили. То је радио све да би нас мотивисао. Довољно је било само да те погледа. Знаш шта мисли и шта треба да радиш. Нико од играча није помислио да ће нешто лако урадити. Била је част обући дрес репрезентације, друго Дуда да ти буде тренер. Због тога су тренинзи изгледали фантастично, сви су давали 100 одсто себе. На све то је он утицао“, објаснио је играч руског клуба.
Након великог успеха на Европском првенству, било је време да српски таленти закораче на још већу сцену. Уследило је Светско првенство у Турској 2010. године и болна утакмица са домаћином коју Паунић памти као да се одиграла јуче.
Српски кошаркаши водили су у самој завршници тог полуфинала, семафор је показивао три секунде до краја, а Турци су преокренули резултат.
„Пораз у Турској нам је јако тешко пао. Утакмица се играла увече у девет сати, следећег дана за треће место играли смо у два поподне. Ми прво због славља турских навијача нисмо могли да изађемо из хале до три ујутру, а онда нико није могао до заспи. Нисмо имали ни тренинг, једноставно то је био велики минус за српску кошарку. Да смо тада освојили медаљу, та генерација би наређала злата“, сигуран је српски кошаркаш.
Иако су тај пораз тешко поднели и носе га собом кроз каријере, селектор Ивковић никада није окривио ниједног од њих.
„Дуда никада није кривио екипу или неког играча. Увек је он штитио и био тај који ће изаћи ако се деси неки пораз који није требао. То много значи играчима, никад није упирао прстом. Рекао је то је моја кривица, ја сам крив. Био је велики и као тренер и као човек“, закључио је причу један од Дудиних ђака.
Своју клупску каријеру Иван Паунић почео је да гради у Партизану 2004. године, међутим након епизода у Меги, Морнару, Војводини, Остендеу и Арису, 2010. године потписао је за руски тим Нижњи Новгород где је одиграо неке од најбољих партија у каријери.
„Прво искуство у Русији имао сам 2010. године код тренера Зорана Лукића, то је била екипа Нижњег Новгорода. То је била екипа која је из године у годину расла. Играо сам добро у тој екипи, играо сам и руски Ол стар. Све се надовезало тих година, злато са Универзијаде, сребро на Европском, и онда сјајне партије у Русији“, испричао је Паунић.
Након тога узлазна путања није прекинута, у Фуенлабради постао је најбољи тројкаш шпанске лиге, да би онда добио сјајну понуду из Турске, где му се догодио најтежи тренутак у каријери.
„Добио са позив турског Тофаша, сјајна организација клуба. Са њима са освојио друго место на Купу и првенству, то је био највећи успех тог клуба. Када сам требао да потпишем за неки од евролигашких тимова, тада се десила повреда“, присетио се Паунић.
Српски кошаркаш повредио се на тренингу турског тима, двадесет дана пред крај првенства. Утврђено је да има парцијалну руптуру лигамената испод чашице. Међутим, повреда је отишла толико далеко да не само да је угрозила Иванову каријеру , већ и живот.
🔵⚪️ Game day 🔵⚪️
— Ivan Paunic (@paun3131) October 7, 2017
Opening season with a game against Darussafaka!!!
Lets go Tofas...💪🏻 pic.twitter.com/wjOV251977
Након операције, Паунић је данима имао високу температуру, повређено колено попримило је другу боју, доктори су све време упућивали на то да је такво стање нормално.
Међутим, Паунићу се стање погоршало и завршио је поново на операционом столу.Због сепсе је постојала велика опасност да бактерију коју је добио захвати кост, након чега би кошаркаш остао без ноге, а и живот би му био у опасности.
Два месеца Паунић је провео у болничком кревету под константном температуром, након чега је као рањени лав успео да стане на ноге и поново се врати на терен.
Многи нису веровали, доктори су давали прогнозе, неки су се опростили од његове каријере, али Иван је све то време у својој глави имао слику себе са лоптом на паркету.
„Одвојила ме је од терена дуже него што је било планирано. Међутим, знајући себе, не одустајем ни од чега. Ако сам зацртао нешто, идем до максимума. Не слушам ако неко са стране или доктори кажу да не могу. Ја сам у својој глави имао циљ, држао сам се тога. Упорност и рад довели су ме на ово место. Било је свакаквих прогноза, али ја сам дане проводио у теретани и на терену. Нисам желео да тако завршим своју каријеру“, рекао је Паунић који је након свега поново тражен и то од великог руског клуба.
Инспиративну животну причу наставио је у Локомотиви.
„Вратио сам се на велика врата, Локомотива је један од највећих руских клубова. Добио сам прилику да се покажем и вратим на старе стазе где сам играо добро и Еврокуп и ВТБ лигу. Имамо добру екипу, чекамо да се опорави још пар играча. У наредном периоду бићемо комплетни“, истакао је Паунић.
Media day!! Let’s go Loko!!
— Ivan Paunic (@paun3131) September 6, 2021
🟢🔴🚂🚂 pic.twitter.com/ZpQlUqFQ9i
Руски тим дочекао га је са специјалним патикама на којима су насликане српска и руска застава.
Паунић се опремом похвалио на Инстаграму уз натпис „Породица, тим и братство две нације”.
Локомотива је у Еврокупу у истој групи са Партизаном у којем је Паунић направио прве кораке. Иван сматра да су црно-бели добили много адута доласком Жељка Обрадовића.
„Његов долазак у Србију много значи. То се види и кроз имена која су потписала за Партизан, а могли су да играју на већем нивоу. Наводно су се вратили степен назад, али за њих је рад са Жељком као Евролига. Од Партизана се много очекује, сигурно ће бити добра и тешка утакмица. Једва чекам да видим своје другове из Партизана и увек ми је драго кад играм против свог бившег клуба“, рекао је Паунић.
Ипак, Ивану је жао што неће имати прилику да игра против сада бившег капитена Новице Величковића.
„Ноле је жива легенда. Исписао је историју Партизана. Дао је много тога, до последњег тренутка се борио. Причам многим клинцима који су на почетку да се угледају на њега. Њему је свака утакмица иста, увек је имао исту мотивацију и жељу. Када сте спортиста то је јако тешко, а он је то годинама радио“, истакао је Паунић.
Српски кошаркаш задовољан је што ће наредне сезоне наступати за руски тим, а како истиче једва је чекао да почну утакмицу.
Први меч Локомотива игра са Униксом у четвртак.
„Од Локомотиве су увек очекивања велика. Биће много више утакмица него иначе, надам се да ће хале бити пуне. Ужелео сам се, једва сам чекао да крене сезона“, поручио је Иван.
За крај разговора Паунић је најавио да ће по истеку сезоне организовати летње турнире на свом кошаркашком терену како би подстакао младе таленте да се развијају и наравно, покушаће да им пренесе бар део онога што је научио од великана какав је Дуда Ивковић.
28 Септембар 2021, 14:15
