Одлазак Ненада Ненадовића, глумца дечачке ведрине: Између Тома Сојера и Петра Пана
© Screenshot/YoutubeНенад Ненадовић
Пратите нас
Заувек ћемо га тражити негде између Тома Сојера и Петра Пана, вечних дечјих јунака јер је био природни спој дечачке ведрине и наде. Лично ћу га памтити по осмеху који је имао, каже, на вест о одласку глумца Ненада Ненадовића управник позоришта „Бошко Буха“, његов колега и пријатељ Игор Бојовић.
„Надали смо се да ће се овог пута извући, да ће ову најтежу битку у животу добити, да ћемо га још гледати пуно на сцени нашег позоришта. Међутим, десило се обрнуто“, тужно додаје Бојовић подсећајући да је цео ансамбл театра у којем је Ненад Ненадовић градио глумачку каријеру веровао да је овај вечито насмејани дечак јачи од вируса корона који га је однео.
Откривајући да је, иако годинама млад, Ненад био и његов лични узор из детињства, управник „Бухе“ присећа се наслова бројних телевизијских серија и филмова у којима је Ненад играо и улога које је остварио.
Био је један од стожера позоришта „Бошко Буха“
„Играо је и у свим мојим комадима који су реализовани на сцени позоришта „Бошко Буха“, а играо је у скоро свим представама позоришта када сам дошао за управника. Био је један од стожера позоришта, једно време и његов управник“, подсећа Игор Бојовић.
Он посебно истиче Ненадовићев редак и велики таленат који се огледао пре свега у изузетном односу који је овај глумац успостављао са најмлађом публиком.
„Глумећи за децу приближавао им се на начин који би тешко неком другом тако пошао за руком. То је био његов посебан таленат. Тај вечити осмех је једноставно пленио, чинећи га млађим него што јесте. Ненад је истовремено био и непосредан, успевао је да сваком детету понуди оно што је занимљиво и што је тој дечјој публици било значајно да чује и види. Тај изузетни спој великог глумачког талента и дара до допре до најмлађих чинио га је не само великим глумцем него и човеком“, напомиње управник позоришта „Бошко Буха“.
Последња улога у „Мачору у чизмама“
Одласком Ненада Ненадовића овај театар изгубио је уметника који је многе представе учинио незаборавним, попут омиљених „Снежане и седам патуљака“, „Господара мува“, „Петра Пана“, „Звездарског витеза“, „Тома Сојера“… Последња улога које је одиграо била је у „Мачору у чизмама“…
„Много је Ненадових изузетних улога, упечатљивих, попут оне у „Тому Сојеру“, „Флорентинском шеширу“, „Госпођи министарки“, „Успаваној лепотици“… Или у „Крчмарици Мирандолини“ , представи која се код нас увек игра на карту више. Заиста је на изузетан начин у свима њима спајао ту једну дечачку ведрину и наду. Зато ћемо га заувек тражити међу бајкама које су значајно обележиле наше животе, између Тома Сојера и Петра Пана, тог вечитог дечака који никада није пристао да одрасте. Е, то је Ненад Ненадовић, човек који је био пријатељ том детету у мени које носим целог живота и којег ћу носити. Памтићу га по осмеху и увек ћу га се радо и са тугом сећати.“