https://sputnikportal.rs/20210923/spekulanti-i-ukrajina-dizu-tenzije-pricom-o-nestasicama-i-poskupljenju-gasa-zbog-severnog-toka-2-1130049344.html

Спекуланти и Украјина дижу тензије причом о несташицама и поскупљењу гаса због „Северног тока 2“

Спекуланти и Украјина дижу тензије причом о несташицама и поскупљењу гаса због „Северног тока 2“

Sputnik Србија

Прича о несташици гаса у Европи је надувана вештачким подизањем тензија од стране спекуланата који пласирају своје процене о потребама земаља за тим... 23.09.2021, Sputnik Србија

2021-09-23T18:43+0200

2021-09-23T18:43+0200

2022-09-29T13:55+0200

русија

украјина

гас

северни ток 2

европа

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/0f/1129825916_0:160:3075:1889_1920x0_80_0_0_ae1e1e8b0796c54b08146a9cbcd34a05.jpg

Овако уредница „Енергије Балкана“ и стручњак за енергетику Јелица Путниковић гледа на мрачне прогнозе словачког стручњака за енергетику и бившег учесника Стратешке групе саветника за подршку реформама при украјинској влади Карела Гирмана, да постоји опасност од раста цена гаса у Европи због гасовода „Северни ток 2“ и да ће се ситуација надаље само погоршавати.Спекуланти и Украјина иза прича о наводним несташицама и поскупљењу гасаОна појашњава да природни гас јесте поскупео на берзама, али да то поскупљење не важи за оне који су гас обезбедили на почетку године, међудржавним уговорима по којима „Гаспром“ или нека друга компанија испоручују гас по одређеним ценама и у договореним количинама.„Али, на берзама је поскупела и електрична енергија, што заправо не треба да чуди јер смо имали ситуацију да летос ветар није баш дувао у Европи, а било је и временских непогода па ветрењаче нису могле стално да раде. Таква је ситуација у целој Европи, па су све западноевропске земље забринуте како ће наредну зиму прегрмети са великим рачунима за електричну енергију“, каже ауторка емисије „Енергија Спутњика“.Када је о гасу реч, прошла зима је изненадила многе у Азији, па су танкери са ЛНГ гасом отишли у Азију уместо у Европу, док су европска складишта пред прошлу зиму била пуна, јер су се сви плашили несигурности око транзита гаса преко Украјине, с обзиром на то да су тада биле пооштрене санкције Русији због изградње „Северног тока 2“.„Европљани су се тада уљуљкали, имали су гаса у складиштима, трошили га прошле зиме, а када је дошло пролеће, уместо да поручују гас и пуне складишта по нижој цени, они су пустили да им прође лето. Сада су се сетили да немају довољно гаса у складиштима, а у међувремену је завршен ’Северни ток 2‘ и почела је једна нова утакмица, у којој разноразна тела у Европској унији користе ову ситуацију да би пролонгирали давање дозвола и сертификата да гас уопште може да потече од Русије до Немачке“, напомиње Јелица Путниковић.Интересантно је, како додаје, да сви причају само о гасоводу „Северни ток 2“, док се заборавља, односно потпуно игнорише гасовод „Северни ток 1“, са капацитетом од 55 милијарди кубних метара гаса годишње, изграђен после гасне кризе у Европи 2009. године. На тај гасовод се, каже, сада примењује трећи енергетски пакет.„На немачке гасоводе који тај гас одводе од немачке обале према европским потрошачима и у Немачкој и у западноевропским земљама, примењује се Трећи енергетски пакет, што заправо значи да не може да се користи пун капацитет гасовода јер се неко у Бриселу, ко лобира против руског гаса у Европи, сетио да треба да се остави један део капацитета слободан за ’трећу страну‘, односно за добављача који није Русија. Трећи енергетски пакет такође забрањује да исти власник поседује и гасовод и гас који њиме протиче. Па зар ће неко да прави гасовод од руског налазишта до неког потенцијалног потрошача за свог комшију или за себе? То је ван сваке логике, али то је била политика Брисела која им се сада обија о главу“, категорична је Јелица Путниковић.Цена гаса на берзи — бумеранг који се вратио ЕвропиСве то, примећује Путниковићева, показује да се Карел Гирман, који најављује „ценовни цунами“ на тржишту гаса због „Северног тока 2“, заправо не бави чињеницама, а чињенице говоре да Кина, која је пребродила ковид и прву кризу са падом индустријске потрошње, сада све више купује гас, а купују га и Индија и Јапан.„Дакле, на том глобалном евроазијском тржишту влада потражња за ЛНГ гасом и логично је да је неком из Катара ближе да вози брод до Индије или Кине, него у Европу. Али, ’Гаспром‘ је недавно саопштио да је повећао испоруку гаса Европи током ове године, а и први човек те компаније Алексеј Милер је потврдио да ’Гаспром‘ није испоручио мање количине од оних које су тражене. Такође, Русија поред ’Гаспрома‘ има још компанија које производе гас, а интересантно је да ће и Норвешка својој компанији ’Еквидор‘ дозволити да повећа извоз гаса у Европу, управо да не би дошло до несташице“, указује уредница „Енергије Балкана“.Она подсећа и да је „Гаспром“ европским потрошачима продавао гас на основу међудржавних, билатералних уговора.„У Европи су се, међутим, због тога бунили и тражили да се гас продаје на слободном тржишту. Тако сада имамо ситуацију да је овог месеца цена гаса на слободном тржишту, на пример на гасној берзи у Холандији, стигла до 600 евра за хиљаду кубних метара, што је заиста далеко више него што је гас иначе продаван. Ради се дакле о томе да за поскупљење гаса није крива Русија, нити изградња гасовода ’Северни ток 2‘, него да се њима као бумеранг вратила намера да блокирају Русију“, закључује Јелица Путниковић.

украјина

европа

2021

Вести

sr_RS

русија, украјина, северни ток 2, гас, европа