Како је несврстана Индија утицала на великог југословенског сликара
© Фото : Спутњику уступио Музеј Југославије
Пратите нас
Везе великог југословенског сликара Петра Лубарде и Покрета несврстаних делују неочекивано, а заправо су оне вишезначне и има их поприлично, каже Ана Панић, коауторка изложбе „Прометеји новог века“ инспирисане 60. годишњицом од одржавања Прве конференције Покрета несврстаних у Београду која је отворена у Музеју Југославије.
У фокусу изложбе су односи Југославије и Индије у области културе и уметности, као и радови једног од најзначајнијих југословенских сликара Петра Лубарде који је имао важну улогу у представљању Југославије Несврстанима.
Лубарда – први европски уметник у Индији
Изложба је названа „Прометеји новог века“ управо по Лубардиној великој слици познатијој под називом „Индустријализација“ која се и данас налази у „Комбанк дворани“, а имала је „главну улогу“ на првој конференцији несврстаних.
„Почело је тиме што је Лубардина самостална изложба отворена у Ликовном салону Културног центра Београда свега два дана пре почетка конференције несврстаних и било је јасно да том изложбом Југославија требало да се Трећем свету представи као једна модерна земља, тако да је Лубардина улога била доста битна. Изложба је отворена и онда је директно с изложбе слика премештена у салон тадашње Савезне скупштине“, објашњава Ана Панић.
Лубарда је 1963. године отишао у Индију на позив индијске комисије за културне везе где је провео три и по месеца као први европски уметник који је посетио ту земљу и имао изложбе у више градова,а и данас се четири његове слике налазе у Индијској националној галерији у Њу Делхију. Враћа се промењен са тог путовања и како је изјављивао, за њега је то било катарзично искуство и управо слике које се могу видети на изложби показују његову промену.
„Реч је о промени у последњој фази његовог сликарства, слике постају некако плошне са тим јарким црвеним бојама, користи нитро-лакове за разлику од претходног периода, појављују се ту нека митска бића, зодијачки симболи, бикови и јасно је да је та Индија на њега извршила кључан утицај“, истиче Ана Панић.
Уметник који је спавао у шатору у дворишту амбасаде
Кад је реч о обостраном утицају југословенских и индијских уметника, он се остваривао пре свега разменом изложби и студената. Од 1952. захваљујући размени стипендија, Индија и Југославија су сваке године стипендирале по десетак студената, а у нашу тадашњу земљу долазило је барем троје студената уметности у из Индије.
„На Лубарду је Индија утицала тематски, док је на индијске уметнике утицала технолошки. Они су наставили да сликају копије фрески из Ађанте, Мају, Будину мајку, Буду али су доста променили свој технолошки поступак“, каже Ана Панић.
Јосип Броз Тито сади младицу Ашок дрвета у врту Раџ Гата, месту кремације Махатме Гандија, Њу Делхи, 18. 12. 1954.
© Фото : Спутњику уступио Музеј Југославије
А осим Лубарде који је провео месеце у Индији наводи и познатог југословенског уметника Златка Прицу који отишао у Индију и спавао у шатору у дворишту југословенске амбасаде не би ли остао што дуже и направио неколико изложби. Прица је у Индији насликао више од 150 слика и одржао бројна предавања.
Културна офанзива – рекламни излог социјалистичке Југославије
Какву је међународну културну политику водила социјалистичка Југославија сведочи и оснивање Савезне комисије за културне везе, уочи оснивања Покрета несврстаних,чији су чланови били и представници бројних културних институција а се то тело бавило само културном пропагандом.
„То је била једна културна офанзива у коју је Југославија кренула како би се представила кроз уметност као једна модерна држава, а онда су се често кроз уметност провлачили различити политички интереси. Тако да су култура и уметност били згодан рекламни излог социјалистичке Југославије“, каже наша саговорница.
Како је конзумеризам „појео“ Лубарду
Рад савременог уметника Владимира Николића „Комунистичка слика у веку своје дигиталне репродукције“ савршено се уклопио у изложбу. Рад који је први пут изложен 2017. у Културном центру бави се Лубардином сликом „Прометеји новог века“ која се налазила изнад улаза у биоскопску салу а испод ње се виде монитори на којима се огромном брзином смењују трејлери за америчке филмове,а још испод, продаја кокица и улазница.
„За ову прилику је додао три сата звучног материјала, оригиналних говора са прве конференције желећи на неки начин да ту слику врати у свој контекст. Ми ту видимо тај конзумеристички мизансцен где доминирају 'Кока кола' и реклама за филм 'Мали шеф' а та слика је потпуно невидљива, некако је уклопљена у свој оквир, дрвенарију у којој стоји код улаза у главну салу. Тим говорима Владимир покушава да ту слику врати свом оригиналном контексту, а нама се савршено уклопио његов рад јер није могуће изнети слику из Дома синдиката, тако да слику имамо кроз његов рад који преиспитује шта се десило са вредностима несврстаних“, објашњава Ана Панић.
Лампа, модел Таџ махала
© Фото : Спутњику уступио Музеј Југославије
На изложби се могу видети и слике и цртежи индијских уметника, предмети које је Тито добијао приликом прве посете Индији, предмети којима се жели показати другост Индије попут фантастичне макете Таџ махала која је, у ствари, лампа, архивске фотографије...
Изложба „Прометеји новог века“ биће отворена до 14. новембра.
4 Септембар 2021, 22:07
