https://sputnikportal.rs/20210926/zabrinjavajuci-podaci-o-broju-mrtvih-u-srbiji--kovid-gurnuo-u-stranu-sve-druge-bolesti---1130161646.html
Забрињавајући подаци о броју мртвих у Србији — ковид гурнуо у страну све друге болести
Забрињавајући подаци о броју мртвих у Србији — ковид гурнуо у страну све друге болести
Sputnik Србија
Пандемија нас је довела до апсурда, све друге болести гурнуте су у страну, редукован је број прегледа, специјалисти и целе болнице стављају се у службу лечења... 26.09.2021, Sputnik Србија
2021-09-26T17:01+0200
2021-09-26T17:01+0200
2021-09-27T09:29+0200
србија
морталитет
кардио-васкуларне болести
пандемија
вирус корона
миљко ристић
србија – друштво
анђела гавриловић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111997/11/1119971162_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_30f871938f0d64fc991ebfbef8e6472c.jpg
У периоду од јануара до јула ове године број умрлих у Србији је за 20,5 одсто већи него у исто време прошле, објавио је Републички завод за статистику.Србија је на петом месту листе земаља са највећим „вишком смртности“, односно такозваним секундарним морталитетом, објавио је британски магазин „Економист“, позивајући се на званичне податке за период од априла 2020. до јула ове године. „Пандемија“ кардиоваскуларних болести коси по СрбијиЧињеница је да је пандемија лекарима отежала лечење других болести и обесхрабрила људе да иду у болницу. На то указује и кардиохирург професор Миљко Ристић, који се лекарским позивом успешно бави више од три деценије. Пандемију је дочекао на Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње. Он упозорава да у Србији људе не коси само пандемија вируса корона, већ друга, која влада много дуже.„Сваки дан у Србији у просеку умре 144 пацијента због болести кардиоваскуларног система. Погледајте колико умире од короне, далеко испод тог броја. Дакле, буквално постоји пандемија кардиоваскуларних обољења, не једну годину, већ деценијама. Од кардиоваскуларних болести умире много више пацијената него од свих других болести заједно, укључујући и онколошке пацијенте“, истиче Ристић.Он додаје да је листа чекања на операције срца и крвних судова све дужа и дужа. Лекари немају кад да се посвете редовним пацијентима, све установе дале су део особља за лечење ковид пацијената у новим болницама.„Имате апсурдну ситуацију, школовани сте за лечење кардиоваскуларних пацијената, а лечите друге пацијенте, а ови који треба да се лече од кардиоваскуларних болести, померају им се из дана у дан термини за лечење, операције, дијагностику. Када се одлажу операције, дијагностика, нормално је и да ће бити већа смртност, болест није лечена на време. Ако се поквари зуб, ако га не поправите за неколико дана, после месец дана или мало дужег периода мораћете да га извадите“, упозорава Ристић.Лекари тешко прате темпо, страдају пацијентиИсто упозорење стиже и из струковног удружења „Уједињени против ковида“. Клиничко- болнички центар Звездара сада је пети пут претворен у ковид болницу. Неуролог др Анђела Гавриловић, која ради у познатој градској болници, за Спутњик каже да је лекарима веома тешко да испрате тај темпо, али највише страдају пацијенти, они који не болују од короне.„Гомилају се и то кумулативно углавном хронични пацијенти, неуролошки, то су мултипласклерозе, Паркинсонове болести, то су деменције. Они не могу да дођу на ред две године код лекара, зато што у тим кратким периодима када радимо у нековид режиму, просто дође до једне огромне гравитације, зато што неурологија није у приватној пракси, а верујем да је тако и у другим специјалистичким гранама“, каже Гавриловићева.Критично на хематологијиОна додаје да је стање критично и на одељењу хематологије, присутна је експанзија хематолошких обољења, леукемије, лимфома. Каже да је реч о акутним стањима која захтевају хитан третман.„Ако не дођу до лекара у року од седам до десет дана, они такође завршавају инфаустно. Интересантно је да у последњих годину и по дана пацијенти који болују од деменције и не долазе, то су углавном непокретни или полупокретни људи, когнитивно сиромашни. Они су се негде изгубили у праћењу, верујем да они више нису међу живима, то је врло осетљива популација“, констатује Гавриловићева.Ристић додаје да свако, у било које време, има право да се лечи од своје болести, а да људи са проблемима срца и крвних судова који већ живе у својој пандемији, свакако немају довољно услова у којима би се лечили. Пандемија је успорила и проширење капацитета за лечење кардиоваскуларних болести.„Сазидано је Дедиње 2, зграда је готова пре четири месеца, она је потпуно спремна да прими пацијенте, али стоји празна. Нема ту више шта да се ради, четири месеца стоји празна јер није набављен потрошни материјал, нису набављени монитори, респиратори, све оно што једну болницу чини кардиоваскуларном“, истиче са жаљењем професор Ристић.Приватна пракса — једно од решењаДокторка Гавриловић сматра да је део решења проблема у укључивању приватне праксе у систем ковид амбуланти и болница.„Не можемо живети паралелне универзуме, у приватној пракси се ради најнормалније, као да не постоји епидемија, а све болнице у Србији су блокиране. Одлажу се операције, зато што су хирурзи ангажовани за рад у ковиду, а анестезиолози не постоје. Њихов број не може да покрије и респираторне јединице и интензивну негу и рад са пацијентима, плус оперативни програм, хладан и хитан.“ Зауставити одлив лекараКао други начин решења проблема Гавриловићева наводи заустављање одлива лекара у иностранство. Сматра да је то недопустиво у оваквој ситуацији, да држава мора хитно да реагује.„Верујем да одлазак није чак ни ствар плате колико су услови рада, рецимо, на одељењима која треба да имају 15 специјалиста, раде четири. Други начин решења проблема је да се запосле сви лекари са бироа за запошљавање. И даље је на бироу око две хиљаде лекара и средњег стручног кадра. Али да се не запошљавају на одређено време, за потребе пандемије, већ да на њих увек можемо да рачунамо“, истиче докторка Гавриловић.Професор Ристић је сигуран да хитно треба променити систем организације, пријема и лечења других пацијената, посебно кардиоваскуларних болесника.„Не би требало да људи умиру од срца, то су великим делом и млади људи, много млађи него што су раније били, број умрлих ће бити све већи и већи. Податак да дневно од срца умре 144 пацијента је из 2019. године, за сада нема евиденције за последње две године, а када стигне, биће страшна.“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111997/11/1119971162_213:0:1920:1280_1920x0_80_0_0_4fee8054678e93b23d03aaad328782dd.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
србија умрли, морталитет, корона, болести срца, умрли од короне, кардиоваскулатне болести, милљко ристић, анђела гавриловић, srbija umrli, umrli od korone, korona, bolesti srca, kardiovaskularne bolesti, miljko ristić, anđela gavrilović,
србија умрли, морталитет, корона, болести срца, умрли од короне, кардиоваскулатне болести, милљко ристић, анђела гавриловић, srbija umrli, umrli od korone, korona, bolesti srca, kardiovaskularne bolesti, miljko ristić, anđela gavrilović,
Забрињавајући подаци о броју мртвих у Србији — ковид гурнуо у страну све друге болести
17:01 26.09.2021 (Освежено: 09:29 27.09.2021) Пандемија нас је довела до апсурда, све друге болести гурнуте су у страну, редукован је број прегледа, специјалисти и целе болнице стављају се у службу лечења короне, док истовремено расту листе чекања за операције. Све ово вероватно је узрок повећане смртности, кажу саговорници Спутњика, коментаришући забрињавајући податак о броју умрлих.
У периоду од јануара до јула ове године
број умрлих у Србији је за
20,5 одсто већи него у исто време прошле,
објавио је Републички завод за статистику.
Србија је на петом месту листе земаља са највећим „вишком смртности“, односно такозваним секундарним
морталитетом,
објавио је британски магазин „
Економист“, позивајући се на званичне податке за период од априла 2020. до јула ове године.
„Пандемија“ кардиоваскуларних болести коси по Србији
Чињеница је да је пандемија лекарима отежала лечење других болести и обесхрабрила људе да иду у болницу. На то указује и кардиохирург професор Миљко Ристић, који се лекарским позивом успешно бави више од три деценије. Пандемију је дочекао на Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње. Он упозорава да у Србији људе не коси само пандемија вируса корона, већ друга, која влада много дуже.
„Сваки дан у Србији у просеку умре 144 пацијента због болести кардиоваскуларног система. Погледајте колико умире од короне, далеко испод тог броја. Дакле, буквално постоји пандемија кардиоваскуларних обољења, не једну годину, већ деценијама. Од кардиоваскуларних болести умире много више пацијената него од свих других болести заједно, укључујући и онколошке пацијенте“, истиче Ристић.
Он додаје да је листа чекања на операције срца и крвних судова све дужа и дужа. Лекари немају кад да се посвете редовним пацијентима, све установе дале су део особља за лечење ковид пацијената у новим болницама.
„Имате апсурдну ситуацију, школовани сте за лечење кардиоваскуларних пацијената, а лечите друге пацијенте, а ови који треба да се лече од кардиоваскуларних болести, померају им се из дана у дан термини за лечење, операције, дијагностику. Када се одлажу операције, дијагностика, нормално је и да ће бити већа смртност, болест није лечена на време. Ако се поквари зуб, ако га не поправите за неколико дана, после месец дана или мало дужег периода мораћете да га извадите“, упозорава Ристић.
Лекари тешко прате темпо, страдају пацијенти
Исто упозорење стиже и из струковног удружења „Уједињени против ковида“. Клиничко- болнички центар Звездара сада је пети пут претворен у ковид болницу. Неуролог др Анђела Гавриловић, која ради у познатој градској болници, за Спутњик каже да је лекарима веома тешко да испрате тај темпо, али највише страдају пацијенти, они који не болују од короне.
„Гомилају се и то кумулативно углавном хронични пацијенти, неуролошки, то су мултипласклерозе, Паркинсонове болести, то су деменције. Они не могу да дођу на ред две године код лекара, зато што у тим кратким периодима када радимо у нековид режиму, просто дође до једне огромне гравитације, зато што неурологија није у приватној пракси, а верујем да је тако и у другим специјалистичким гранама“, каже Гавриловићева.
Она додаје да је стање критично и на одељењу хематологије, присутна је експанзија хематолошких обољења, леукемије, лимфома. Каже да је реч о акутним стањима која захтевају хитан третман.
„Ако не дођу до лекара у року од седам до десет дана, они такође завршавају инфаустно. Интересантно је да у последњих годину и по дана пацијенти који болују од деменције и не долазе, то су углавном непокретни или полупокретни људи, когнитивно сиромашни. Они су се негде изгубили у праћењу, верујем да они више нису међу живима, то је врло осетљива популација“, констатује Гавриловићева.
Ристић додаје да свако, у било које време, има право да се лечи од своје болести, а да људи са проблемима срца и крвних судова који већ живе у својој пандемији, свакако немају довољно услова у којима би се лечили. Пандемија је успорила и проширење капацитета за лечење кардиоваскуларних болести.
„Сазидано је Дедиње 2, зграда је готова пре четири месеца, она је потпуно спремна да прими пацијенте, али стоји празна. Нема ту више шта да се ради, четири месеца стоји празна јер није набављен потрошни материјал, нису набављени монитори, респиратори, све оно што једну болницу чини кардиоваскуларном“, истиче са жаљењем професор Ристић.
Приватна пракса — једно од решења
Докторка Гавриловић сматра да је део решења проблема у укључивању приватне праксе у систем ковид амбуланти и болница.
„Не можемо живети паралелне универзуме, у приватној пракси се ради најнормалније, као да не постоји епидемија, а све болнице у Србији су блокиране. Одлажу се операције, зато што су хирурзи ангажовани за рад у ковиду, а анестезиолози не постоје. Њихов број не може да покрије и респираторне јединице и интензивну негу и рад са пацијентима, плус оперативни програм, хладан и хитан.“
Као други начин решења проблема Гавриловићева наводи заустављање одлива лекара у иностранство. Сматра да је то недопустиво у оваквој ситуацији, да држава мора хитно да реагује.
„Верујем да одлазак није чак ни ствар плате колико су услови рада, рецимо, на одељењима која треба да имају 15 специјалиста, раде четири. Други начин решења проблема је да се запосле сви лекари са бироа за запошљавање. И даље је на бироу око две хиљаде лекара и средњег стручног кадра. Али да се не запошљавају на одређено време, за потребе пандемије, већ да на њих увек можемо да рачунамо“, истиче докторка Гавриловић.
Професор Ристић је сигуран да хитно треба променити систем организације, пријема и лечења других пацијената, посебно кардиоваскуларних болесника.
„Не би требало да људи умиру од срца, то су великим делом и млади људи, много млађи него што су раније били, број умрлих ће бити све већи и већи. Податак да дневно од срца умре 144 пацијента је из 2019. године, за сада нема евиденције за последње две године, а када стигне, биће страшна.“