https://sputnikportal.rs/20210927/zasto-su-planete-suncevog-sistema-sve-u-istoj-ravni-1130201851.html
Зашто су планете Сунчевог система све у истој равни
Зашто су планете Сунчевог система све у истој равни
Sputnik Србија
Разлог зашто су планете Сунчевог система све у истој равни
2021-09-27T18:34+0200
2021-09-27T18:34+0200
2021-09-27T18:36+0200
наука и технологија
свемир
сунчев систем
наука и технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/1b/1130201826_0:0:1625:914_1920x0_80_0_0_cfb79680fd5d606f246d5817c085674b.jpg
„Пре око 4,5 милијарди година Сунчев систем није био ништа друго до огроман вртложни облак прашине и гаса“, каже астроном Надер Хагигипур са Универзитета на Хавајима у Маноји.Према астроному, тај огромни облак имао је ширину од 12.000 астрономских јединица (1 астрономска јединица је просечна удаљеност између Земље и Сунца, око 150 милиона километара), а тај облак је постао толико велики да је почео да се урушава.Тај облак је постао толико велик да је, иако је био само испуњен молекулима прашине и гаса, сам је почео да се урушава и смањује под сопственом масом, рекао је Хагигипур.Како се ротирајући облак прашине и гаса почео урушавати, он се такође спљоштио. Замислите да пица-мајстор баца тесто у ваздух ротирајући га. Док се окреће, тесто се шири, али постаје све тање и равно. То се догодило веома раном Сунчевом систему.У међувремену, у центру овог увек спљоштеног облака, сви ти молекули гаса су се толико стиснули да су се загрејали, рекао је Хагигипур. Под огромном топлотом и притиском, атоми водоника и хелијума су се стопили и покренули нуклеарну реакцију дугу милијарду година у облику звезде-бебе: Сунца. Током наредних 50 милиона година, Тако је у наредних 50 милиона година Сунце расло, сакупљајући гас и прашину из околине, емитујући таласе јаке топлоте и зрачења. Растуће сунце је полако очистило крофну празног простора око себе, преноси „Лајв сајнес“.Како је сунце расло, облак је наставио да се руши, формирајући „диск око звезде који постаје све равнији и шири се и шири са сунцем у центру“, рекао је Хагигипур. На крају је облак постао равна структура названа протопланетарни диск, који кружи око младе звезде. Диск се протезао стотинама астрономских јединица и био је само једна десетина дебљине диска. Десетине милиона година након тога, честице прашине у протопланетарном диску лагано су се вртложиле, повремено ударајући једна у другу. Неки су се чак и држали заједно. И током тих милиона година, те честице постале су милиметарска зрна, а та зрна су постала центиметар дугачки каменчићи, а каменчићи су наставили да се сударају и лепе заједно.На крају се већина материјала на протопланетарном диску залепила и формирала огромне објекте. Неки од тих објеката су постали толико велики да их је гравитација обликовала у сферне планете, патуљасте планете и месеце. Други објекти су постали неправилног облика, попут астероида, комета и неких малих месеца. Упркос различитим величинама ових објеката, они су остали мање-више на истој равни, одакле потиче њихов грађевински материјал. Зато чак и данас осам планета Сунчевог система и друга небеска тела круже на приближно истом нивоу.
https://sputnikportal.rs/20210924/ruski-naucnik-otkriva-koja-je-prava-boja-sunca-1130133570.html
сунчев систем
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
сунчев систем зашто је раван планете наука космос свемир
сунчев систем зашто је раван планете наука космос свемир
Зашто су планете Сунчевог система све у истој равни
18:34 27.09.2021 (Освежено: 18:36 27.09.2021) Ако сте икада гледали модел Сунчевог система, вероватно сте приметили да сунце, планете, месеци и астероиди стоје отприлике на истој равни. Да бисмо одговорили на ово питање, морамо отпутовати на сам почетак Сунчевог система, пре око 4,5 милијарди година.
„Пре око 4,5 милијарди година Сунчев систем није био ништа друго до огроман вртложни облак прашине и гаса“, каже астроном Надер Хагигипур са Универзитета на Хавајима у Маноји.
Према астроному, тај огромни облак имао је ширину од 12.000 астрономских јединица (1 астрономска јединица је просечна удаљеност између Земље и Сунца, око 150 милиона километара), а тај облак је постао толико велики да је почео да се урушава.
Тај облак је постао толико велик да је, иако је био само испуњен молекулима прашине и гаса, сам је почео да се урушава и смањује под сопственом масом, рекао је Хагигипур.
Како се ротирајући облак прашине и гаса почео урушавати, он се такође спљоштио. Замислите да пица-мајстор баца тесто у ваздух ротирајући га. Док се окреће, тесто се шири, али постаје све тање и равно. То се догодило веома раном Сунчевом систему.
У међувремену, у центру овог увек спљоштеног облака, сви ти молекули гаса су се толико стиснули да су се загрејали, рекао је Хагигипур. Под огромном топлотом и притиском, атоми водоника и хелијума су се стопили и покренули нуклеарну реакцију дугу милијарду година у
облику звезде-бебе: Сунца. Током наредних 50 милиона година, Тако је у наредних 50 милиона година Сунце расло, сакупљајући гас и прашину из околине, емитујући таласе јаке топлоте и зрачења. Растуће сунце је полако очистило крофну празног простора око себе,
преноси „Лајв сајнес“.
Како је сунце расло, облак је наставио да се руши, формирајући „диск око звезде који постаје све равнији и шири се и шири са сунцем у центру“, рекао је Хагигипур.
На крају је облак постао равна структура названа протопланетарни диск, који кружи око младе звезде. Диск се протезао стотинама астрономских јединица и био је само једна десетина дебљине диска. Десетине милиона година након тога, честице прашине у протопланетарном диску лагано су се вртложиле, повремено ударајући једна у другу. Неки су се чак и држали заједно. И током тих милиона година, те честице постале су милиметарска зрна, а та зрна су постала центиметар дугачки каменчићи, а каменчићи су наставили да се сударају и лепе заједно.
На крају се већина материјала на протопланетарном диску залепила и формирала огромне објекте. Неки од тих објеката су постали толико велики да их је гравитација обликовала у сферне планете, патуљасте планете и месеце. Други објекти су постали неправилног облика, попут астероида, комета и неких малих месеца.
Упркос различитим величинама ових објеката, они су остали мање-више на истој равни, одакле потиче њихов грађевински материјал. Зато чак и данас осам планета Сунчевог система и друга небеска тела круже на приближно истом нивоу.
