Из Америке прети највећи ударац свим финансијским тржиштима: Чека се потез у последњи час
21:19 28.09.2021 (Освежено: 09:34 29.09.2021)
CC0 / Pixabay /
Пратите нас
Не би било први пут да амерички Конгрес у последњи час донесе одлуку о горњој граници задуживања САД. У супротном, то би био највећи ударац свим финансијским тржиштима, али и претња банкротом великим америчким финансијским институцијама. Улог је превелики, па ће решење вероватно бити пронађено.
Уз ову оцену, консултант и добар познавалац америчких прилика Бранко Павловић ипак истиче да је са ове дистанце тешко прогнозирати да ли ће се ствари решити на начин како то обично бива, поготово што су околности сасвим другачије.
Амерички Сенат није успео да изгласа меру о горњој граници америчког дуга, без чега ће бити онемогућено задуживање америчке државе и њено финансирање. Демократе које имају тесну већину, сада имају само три дана да пронађу нови начин да влада настави да функционише, јер се у четвртак завршава буџетска година и државна администрација остаје без финансијских извора.
Познат сценарио — у задњи час
После гласања, лидер демократа у Сенату Чак Шумер је оценио да су САД суочене са две катастрофе: гашење владе и кашњење у отплати националног дуга. Овакав сценарио није никаква новина. Већ пословично, последњих година утврђивање новог лимита задуживања америчке државе дешава се у минут до дванаест. Први пут се то догодило 2011. године и буквално неколико сати пред истицање рока изгласана је та одлука без које је немогуће обезбедити средства за функционисање државе. Тада су берзе реаговале падом, а агенција Стандард и Пурс је снизила амерички кредитни рејтинг.
„Уобичајено је да та натезања трају. Неки пут се пробију рокови па један део администрације просто остане без плате неколико недеља и када ствари постану драматичне, ипак се усвоји одлука о даљем задуживању, односно, утврђује се лимит, чиме се омогућава даље задуживање“, каже Павловић.
Републиканци имају своје разлоге
Ако Америка не буде могла да сервисира свој дуг то би драматично повукло читав финансијски свет
CC0 / Unsplash /
По његовој оцени, овога пута има више разлога због којих бисмо можда и могли да присуствујемо преседану, пре свега зато што је после годину дана од председничких избора огроман део републиканског изборног тела и дан-данас уверен да су они окончани изборном крађом. Ипак сматра да је вероватније да ће и овога пута они наћи неко решење.
„Америка свакако трпи серију узастопних потреса и ово ће бити још један. Имали смо невероватно подељено друштво, па дебакл у Авганистану, драматично погоршање односа са савезницима и повлачење француског амбасадора на консултације, па сада имамо питање да ли ће се продужити могућност даљег задуживања. Америка не може да се ослободи серије потреса и сада је реч о томе да ли ће се овај најновији одразити као слом или као још једна непријатност“, каже наш саговорник.
Почетком септембра су финансијски стручњаци упозоравали да у случају неизгласавања новог лимита о задуживању САД прети финансијски Армагедон.
И Јеленова забринута
Тада је министарка финансија Џенет Јелен у писму америчком Конгресу упозорила да ће ако не подигне лимит за задуживање државе, федерална влада највероватније у октобру остати без новца и финансирања ванредних мера. Укратко, неизвршавање обавеза би довело до економске катаклизме, каматне стопе би скочиле, удар на берзе био би кратерски, пензиони рачуни би били нокаутирани, вредност долара би еродирала, а финансијска репутација САД као светске велесиле била би нарушена.
„То би био финансијски Армагедон. Потпуна је лудост чак и размишљати о идеји да не отплаћујемо дуг на време“, оценио је главни економиста у агенцији „Мудис аналитикс“ Марк Занди.
Јеленова је у писму Конгресу констатовала да историја показује да чекање „до последњег тренутка“ на одлуку о суспендовању или повећању лимита за задуживање може нанети озбиљну штету пословном и потрошачком поверењу, повећати трошкове задуживања на терет пореских обвезника и нашкодити америчком кредитном рејтингу.
Тржишта би реаговала екстремно
„Одлагање које доводи у питање способност савезне владе да извршава све своје обавезе, вероватно би нанело непоправљиву штету америчкој економији и глобалним финансијским тржиштима“, написала је Јеленова.
Америка је увек била позната по томе што уредно плаћа своје дугове, због чега су њене обвезнице куповали страни инвеститори, на првом месту Јапан, потом Кина. Ако инвеститори и страни и домаћи изгубе поверење у способност америчке владе да враћа кредите и започну распродају хартија од вредности, то би имало озбиљне економске импликације.
„Свакако да ће се та врста нестабилности одразити на страховања поверилаца Америке уколико не буде новог задуживања, јер ако оно изостане, онда нема ни враћања онога што доспева на наплату. Ми увек говоримо о Кини, Јапану, Саудијској Арабији, који споља држе највећи број америчких обвезница. Али исто тако велики проценат држе финансијски субјекти унутар Америке, тако да би то за њих било драматично и преокренуло би целу ствар“, напомиње Павловић.
Дуг је достигао скоро 29 билиона долара, што је 102 одсто америчког БДП-а и око половине дуга припада страним инвеститорима и исто толико домаћим. То значи да би без могућности сервисирања дуга домаће компаније, финансијске институције, фондови који су практично позајмили новац америчкој држави купујући њене обвезнице, банкротирали у случају да држава није у стању да им дуг врати.
Амерички дуг је достигао скоро 29 билиона долара, што је 102 одсто америчког БДП-а и око његове половине припада страним инвеститорима, колико и домаћим
© AP Photo / Richard Drew
Отуда и оцена председника Банке федералних резерви у Њујорку Џона Вилијамса да се због неусвајања мера очекује екстремна реакција тржишта. Он истиче да америчка централна банка неће моћи да ублажи доцњу владиног дуга. Инвеститори би могли да постану екстремно нервозни. Уколико влада не буде плаћала своје обавезе, то ће створити веома негативну ситуацију не само у САД, већ и широм света, упозорио је Вилијамс.
Превелики улог
У Сенату који чини 100 сенатора, тесна већина демократа је била недовољна да изгласа одлуку, јер за њу треба 60 гласова, тако да су републиканци испунили „обећање“ дато још у јулу, да овога пута они неће гласати за ново омогућавање задуживања америчке државе. Павловић сматра да ће ако републиканци остану при досадашњем ставу то бити не само преседан, него и невиђен ударац чије је размере тешко прогнозирати. Чим је поремећен амерички финансијски систем и буде доведен до тога да не може да измирује своје финансијске обавезе, то би драматично повукло читав финансијски свет.
„Био би то, свакако, највећи ударац који смо икада видели на свим финансијским тржиштима и не само на њима. Имали бисмо изузетно компликоване позиције огромних фондова, од пензионих, различитих хеџ фондова, државних инвестиционих фондова, банака… тако да би то њима била претња банкротом. Тај улог је превелик да би се политичари одлучили да тврдо остану на почетним позицијама. То је основни разлог да ипак нађу некакво решење“, оцена је Павловића.
