- Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Реконструкција лица на основу ДНК: Како су изгледале египатске мумије /видео, фото/

© AP Photo / Roger AnisФараонска гробница са 50 мумија у граду Миња
Фараонска гробница са 50 мумија у граду Миња - Sputnik Србија, 1920, 29.09.2021
Пратите нас
Лица тројице мушкараца који су живели у старом Египту пре више од 2.000 година реконструисана су на основу ДНК њихових мумија, уз помоћ дигиталне технологије.
Три мумије чија су лица „враћена у живот“ нађене су у Абусир ел Мелеку, староегипатском граду јужно од Каира. Мушкарци који су преминули у трећој деценији живота сахрањени су између 1.380 године старе и 425 године нове ере.

Уз помоћ ДНК до изгледа лица

Научници са Института Макс Планк у немачком граду Тибингену издвојили су њихову ДНК још 2017. године, а истраживачи Парабон Нанолабса, технолошке ДНК компаније из Рестона у америчкој држави Вирџинији, користили су генетске податке како би креирали 3Д моделе њихових лица кроз процес познат као ДНК фенотипија.
У том процесу користе се генетски подаци како би се предвиделе карактеристике лица и других аспеката изгледа.
„Ово је први пут да је упоредна ДНК фенотипија кориштена на људској ДНК толике старости“, саопштено је из Парабона.
Научници су захваљујући ДНК методи дошли до порекла, боје коже и карактеристика лица мумија. Открили су да су тројица мушкараца имала светло-браон кожу, црне очи и косу, те да су више наликовали савременим становницима Медитерана или Блиског Истока него савременог Египта, наводе из Парабона.

Рад са људском ДНК веома изазован

Рад са људском ДНК може да буде веома изазован из два разлога: она је склона распадању и често је помешана са бактеријском ДНК, каже Елен Грејтак, директор у Парабону, преноси Лајвсајенс.
„Због та два фактора, количина људске ДНК која је доступна за секвенцирање може да буде веома мала. Међутим, пошто људи деле већину делова ДНК, научницима није потребан цео геном како би дошли до нечијег физичког изгледа. Довољне су одређене специфичне тачке у геному које се разликују од човека до човека, што је познато као појединачни нуклеотидни полиморфизам“, каже Грејтак.
Чак и када нема довољно тих специфичних тачака на појединачном узорку, научници могу да користе те тачке са сличних узорака, каже Џенет Кеди, научница из Парабона.
Тако се, према статистичком прорачуну заснованом на бази хиљаде генома, открива могућност какве су биле специфичне тачке ДНК које недостају.
Грејтак каже да овај поступак може да помогне и у идентификовању људских остатака нађених у данашње време.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала