https://sputnikportal.rs/20210929/rekonstrukcija-lica-na-osnovu-dnk-kako-su-izgledale-egipatske-mumije-video-foto-1130254022.html
Реконструкција лица на основу ДНК: Како су изгледале египатске мумије /видео, фото/
Реконструкција лица на основу ДНК: Како су изгледале египатске мумије /видео, фото/
Sputnik Србија
Реконструкција лица на основу ДНК: Како су изгледале египатске мумије /видео, фото/
2021-09-29T10:51+0200
2021-09-29T10:51+0200
2021-09-29T10:51+0200
наука и технологија
свет
мумије
стари египат
археологија
наука и технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111872/41/1118724183_0:0:4902:2757_1920x0_80_0_0_b51a3a93b705043612d44c1036135efb.jpg
Три мумије чија су лица „враћена у живот“ нађене су у Абусир ел Мелеку, староегипатском граду јужно од Каира. Мушкарци који су преминули у трећој деценији живота сахрањени су између 1.380 године старе и 425 године нове ере.Уз помоћ ДНК до изгледа лицаНаучници са Института Макс Планк у немачком граду Тибингену издвојили су њихову ДНК још 2017. године, а истраживачи Парабон Нанолабса, технолошке ДНК компаније из Рестона у америчкој држави Вирџинији, користили су генетске податке како би креирали 3Д моделе њихових лица кроз процес познат као ДНК фенотипија.У том процесу користе се генетски подаци како би се предвиделе карактеристике лица и других аспеката изгледа.„Ово је први пут да је упоредна ДНК фенотипија кориштена на људској ДНК толике старости“, саопштено је из Парабона.Научници су захваљујући ДНК методи дошли до порекла, боје коже и карактеристика лица мумија. Открили су да су тројица мушкараца имала светло-браон кожу, црне очи и косу, те да су више наликовали савременим становницима Медитерана или Блиског Истока него савременог Египта, наводе из Парабона.Рад са људском ДНК веома изазованРад са људском ДНК може да буде веома изазован из два разлога: она је склона распадању и често је помешана са бактеријском ДНК, каже Елен Грејтак, директор у Парабону, преноси Лајвсајенс.„Због та два фактора, количина људске ДНК која је доступна за секвенцирање може да буде веома мала. Међутим, пошто људи деле већину делова ДНК, научницима није потребан цео геном како би дошли до нечијег физичког изгледа. Довољне су одређене специфичне тачке у геному које се разликују од човека до човека, што је познато као појединачни нуклеотидни полиморфизам“, каже Грејтак.Чак и када нема довољно тих специфичних тачака на појединачном узорку, научници могу да користе те тачке са сличних узорака, каже Џенет Кеди, научница из Парабона.Тако се, према статистичком прорачуну заснованом на бази хиљаде генома, открива могућност какве су биле специфичне тачке ДНК које недостају.Грејтак каже да овај поступак може да помогне и у идентификовању људских остатака нађених у данашње време.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
реконструкција лица, днк, мумије, мумије египат, стари египат, како су изгледали стари египћани, како су изгледале мумије, египатске мумије, мумије египат, археологија, египат мумије, реконструкција лица мумије, днк, фенотипија, форензика, археолошка форензика, занимљива наука, занимљивости из науке, наука занимљивости, занимљиве вести, занимљивости, необичне вести, необична открића, научна открића, археолошка открића, откриће археологија, rekonstrukcija lica, dnk, mumije, mumije egipat, stari egipat, kako su izgledali stari egipćani, kako su izgledale mumije, egipatske mumije, mumije egipat, arheologija, egipat mumije, rekonstrukcija lica mumije, dnk, fenotipija, forenzika, arheološka forenzika, zanimljiva nauka, zanimljivosti iz nauke, nauka zanimljivosti, zanimljive vesti, zanimljivosti, neobične vesti, neobična otkrića, naučna otkrića, arheološka otkrića, otkriće arheologija
реконструкција лица, днк, мумије, мумије египат, стари египат, како су изгледали стари египћани, како су изгледале мумије, египатске мумије, мумије египат, археологија, египат мумије, реконструкција лица мумије, днк, фенотипија, форензика, археолошка форензика, занимљива наука, занимљивости из науке, наука занимљивости, занимљиве вести, занимљивости, необичне вести, необична открића, научна открића, археолошка открића, откриће археологија, rekonstrukcija lica, dnk, mumije, mumije egipat, stari egipat, kako su izgledali stari egipćani, kako su izgledale mumije, egipatske mumije, mumije egipat, arheologija, egipat mumije, rekonstrukcija lica mumije, dnk, fenotipija, forenzika, arheološka forenzika, zanimljiva nauka, zanimljivosti iz nauke, nauka zanimljivosti, zanimljive vesti, zanimljivosti, neobične vesti, neobična otkrića, naučna otkrića, arheološka otkrića, otkriće arheologija
Реконструкција лица на основу ДНК: Како су изгледале египатске мумије /видео, фото/
Лица тројице мушкараца који су живели у старом Египту пре више од 2.000 година реконструисана су на основу ДНК њихових мумија, уз помоћ дигиталне технологије.
Три мумије чија су лица „враћена у живот“ нађене су у Абусир ел Мелеку, староегипатском граду јужно од Каира. Мушкарци који су преминули у трећој деценији живота сахрањени су између 1.380 године старе и 425 године нове ере.
Уз помоћ ДНК до изгледа лица
Научници са Института Макс Планк у немачком граду Тибингену издвојили су њихову ДНК још 2017. године, а истраживачи Парабон Нанолабса, технолошке ДНК компаније из Рестона у америчкој држави Вирџинији, користили су генетске податке како би креирали 3Д моделе њихових лица кроз процес познат као ДНК фенотипија.
У том процесу користе се генетски подаци како би се предвиделе карактеристике лица и других аспеката изгледа.
„Ово је први пут да је упоредна ДНК фенотипија кориштена на људској ДНК толике старости“, саопштено је из Парабона.
Научници су захваљујући ДНК методи дошли до порекла, боје коже и карактеристика лица мумија. Открили су да су тројица мушкараца имала светло-браон кожу, црне очи и косу, те да су више наликовали савременим становницима Медитерана или Блиског Истока него савременог Египта, наводе из Парабона.
Рад са људском ДНК веома изазован
Рад са људском ДНК може да буде веома изазован из два разлога: она је склона распадању и често је помешана са
бактеријском ДНК, каже Елен Грејтак, директор у Парабону,
преноси Лајвсајенс.
„Због та два фактора, количина људске ДНК која је доступна за секвенцирање може да буде веома мала. Међутим, пошто људи деле већину делова ДНК, научницима није потребан цео геном како би дошли до нечијег физичког изгледа. Довољне су одређене специфичне тачке у геному које се разликују од човека до човека, што је познато као појединачни нуклеотидни полиморфизам“, каже Грејтак.
Чак и када нема довољно тих специфичних тачака на појединачном узорку, научници могу да користе те тачке са сличних узорака, каже Џенет Кеди, научница из Парабона.
Тако се, према статистичком прорачуну заснованом на бази хиљаде генома, открива могућност какве су биле специфичне тачке ДНК које недостају.
Грејтак каже да овај поступак може да помогне и у идентификовању људских остатака нађених у данашње време.
