Преко Вршца у Стокхолм: Сећање на Петра Крдуа који је међу првима препознавао будуће нобеловце

© Фото : Архива КОВ-аПетре Крду
Петре Крду - Sputnik Србија, 1920, 01.10.2021
Пратите нас
Захваљујући Петру Крдуу пред српске читаоце премијерно су стизале књиге Еве Липске, Ане Бландијани, Јонеска, Сиорана и Елијадеа, али и аутора који су тек после издања у КОВ-у или добијања Европске награде за поезију стизали до Стокхолма, као лауреати Нобелове награде. Управо то се догодило Вислави Шимборској, Томасу Транстремеру, Петеру Хандкеу…
Кад кажемо Петру Крду, не говоримо само о песнику, издавачу, есејисти, преводиоцу, већ о својеврсном културном феномену. То потврђује све оно што је створио са Књижевном општином Вршац, али и са Европском наградом за поезију, каже главни уредник издавачке куће КОВ Михајло Пантић.
А управо у Књижевној општини Вршац, под слоганом „Песник као раскошна игривост речи“ једанаести пут одржава се манифестација „Дани Петру Крдуа“, у знак сећања на овог изузетног ствараоца од чијег је одласка прошло десет година.
© Фото : Архива КОВ-аПетру Крду и Ежен Јонеско
Петру Крду и Ежен Јонеско - Sputnik Србија, 1920, 01.10.2021
Петру Крду и Ежен Јонеско

Европа почиње у дворишту Стеријине куће

Са истанчаним слухом за приближавање и упознавање различитих култура, не само румунске и српске, Крду је мрзећи све врсте ограничења волео за себе да каже да је грађанин света. И да Европа почиње у дворишту Стеријине куће.
„Крду је показао да је могуће деловати у околностима које готово у свему противрече овом послу којим се ми бавимо“, каже његов наследник на месту главног уредника КОВ и уредника чувене едиције „Несаница“, Михајло Пантић.
„ Нарочито је тешко у такозваној унутрашњости, победити тај осећај скучености и - противречећи таквом осећању - урадити нешто што има далекосежне последице по нашу културу, књижевност. И ту је Петру једна светла и по свему издвојена личност. Због тога се ниједног тренутка нисам двоумио да преузмем посао у жељи да продужимо ту врсту енергије коју је он успео да окупи у Вршцу. Крду је успео да створи једног по квантитету малог издавача чије књиге служе на част и нашој књижевности и нашој култури“, каже Пантић.
© Фото : Архива КОВ-аКрдуова писаћа машина
Крдуова писаћа машина - Sputnik Србија, 1920, 01.10.2021
Крдуова писаћа машина
То да је с посебним даром умео да открије будуће нобеловце и светске песнике за Михајла Пантића није ништа необично, будући да је Крду био веома конкретан и тачан у препознавању вредности.
„То високо мерило вредности које је он својим издвачким радом формирао обавезало је све оне који су дошли после њега. Вршац је по свом обиму мала варош, али је Вршац и град Јована Стерије Поповића и Васка Попе, а то су две кардинално важне тачке и две најзначајније фигуре српске књижевности 19, односно 20. века. Крду је био дубоко свестан те чињенице. Попа му је на почеку помагао саветима и контактима, да се боље обазре. А касније, када је у потпуности тиме овладао, онда су књиге кренуле по принципу некаквог магнетизма који ја лично осећам и данас“, открива наш саговорник.

Избор књига на основу високе мере вредности

Он каже да и ова као и све куће подигнуте на добром темељу наставља да се гради: ове године је већ објављено неколико занимљивих књига, чији критеријум, као ни до сада, није – комерцијални.
„ У издаваштву је тај комерцијални критеријум однео превагу али ми се трудимо да објављујемо књиге које немају ту врсту интереса нити су објављиване са таквим циљем. Ми радимо у корист оних основних постулата који постоје у темељу књижевности – оно што је добро, лепо, занимљиво, инструктивно, поучно, критично… А то је радио и Петру Крду“, закључује Пантић.
© Фото : Архива КОВ-аФаксимил Сиорановог писма Петру Крдуу
Факсимил Сиорановог писма Петру Крдуу - Sputnik Србија, 1920, 01.10.2021
Факсимил Сиорановог писма Петру Крдуу
На овогодишњим „Данима“ посвећеним овом „становнику света уједињеног кроз поезију“, како је Крдуа назвала Ана Бландијани, биће представљени нови наслови Књижевне општине Вршац, пре свега најновија издања из едиције „Атлас ветрова“, нове збирке поезије, као и нови број часописе „Ковине“ који је посвећен свом оснивачу Петру Крдуу. Тако ће публика, деценију по Крдуовом одласку, поново бити у прилици да чита његове песме, један од интервјуа који је као новинар радио са Емилом Сиораном, али и бројне приказе његовог дела које потписују нека од најзначајнијих имена наше и иностране књижевне критике. У оквиру манифестације биће организована и изложба Крдуових акварела и цртежа, његових књига као и дела кореспонденције са значајним личностима наше и светске књижевности.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала