Од шуме до двора: Како је некрунисана краљица социјализма спојила Исток и Запад
© AP Photo
Пратите нас
У француском часопису на чијој се насловној страни нашла Јованка Броз, прва дама социјалистичке Југославије, названа је краљицом без круне. Као један од симбола епохе Јосипа Броза, судећи по гламуру и луксузу, она је то уистину и била: некрунисана краљица социјализма.
О томе говори и изложба „Јованка Броз у боји“, поставка од 18 хаљина које је у различитим приликама носила прва дама СФРЈ. И већ први поглед на одевне предмете прве даме Југославије одмах доноси и недоумицу: да ли је реч о представници неког високог западњачког друштва или о жени-борцу која је из НОБ-а изашла са чином мајора и две медаље за храброст.
Одевни предмети Јованке Броз су углавном ручно рађени по мери, од врхунских материјала, јарких боја и софистицираних детаља
© Sputnik / Лола Ђорђевић
А Јованка Броз, социјалистичка икона стила који је нештедимице укључивао западњачки и луксуз и сјај – била је више од тога: била је прва дама која је сопствено појављивање у јавности разумела као стратегију и начин да се на најбољи начин презентује земља за коју се борила и чији је председник до краја живота био – њен супруг.
Социјалистички гламур као спој Истока и Запада
„Јованка представља спој два неспојива система, Запада и Истока, капитализма и комунизма, али и спој високе моде и конфекције, званичног протоколарног и личног стила. И управо то је оно што ову колекцију чини јединственом“ каже Игор Тодоровић, модни дизајнер и аутор поставке у Галерији РТС.
Изложба „Јованка Броз – у боји“
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Он додаје да је реч о вештом споју због којег би се могло рећи да је брачни пар Броз био нека врста кока-коле социјализма.
„Међутим, тај спој између једног друштвеног уређења и једног невербалног манифеста њеног али и одевања њеног супруга не припада социјалистичком контексту естетике. То би најпре био неки социјалистички гламур. Али треба рећи да се у избору тканина, у избору повода када би неку од хаљина облачила, може пратити врло тачна и одговорна особина и њена и људи који су је стилизовали“, каже Тодоровић.
Колекција аксесоара Јованке Броз
© Sputnik / Лола Ђорђевић
На поставци у галерији РТС пред публиком су први пут изложени одевни предмети који представљају тек мали део колекције која се чува у Етнографском музеју. Аутор Тодоровић подсећа да овде није реч о некој ретро модној ревији, већ о својеврсном историјском документу који не портретише само Јованку Броз него и земљу коју је презентовала.
Сведочанство о стилу и етикецији једног времена
„Ово је сведочанство о стилу и етикецији једног времена у коме је Јованка живела. Наш циљ је био да покажемо једну хералдику, етику и естетику онога што је значило бити прва дама у једној источној земљи. За Јованку може да се каже да је била итекако видљива прва дама, за разлику од бројних супруга других председника. Због тога ово јесте једна озбиљна историјска целина која може бити предмет даљег истраживања онога што су били протоколарни узори, али исто тако и једног личног стила који провејава од почетка до краја њеног јавног појављивања“, објашњава аутор поставке.
Колекција обуће Јованке Броз
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Он сматра да је сарадња са водећим дизајнерима заслужна што је Јованка Броз постала део светских трендова али истовремено и неко ко је изградио сопствени стил.
„Верујем да је томе допринео спој добре сарадње између ње, њених потреба и естетских начела са једне стране и бројних дизајнера попут Анђелке Слијепчевић или Александра Јоксимовића са друге. Ту је и Клара Ротшилд, незванична Коко Шанел Истока, на чијим се моделима виде многи параметри високе моде“, објашњава Игор Тодоровић.
Он открива да се Јованкин утицај на изглед одевних предмета препознаје у њеној великој бризи ка детаљима.
„Водила је рачуна да представљајући своју земљу представља њено наслеђе као аутентично и јединствено, а истовремено да прати и оно што су биле тенденције тог времена. И тај спој је био доста добар и успешан.“
Колекција аксесоара Јованке Броз
© Sputnik / Лола Ђорђевић
О елементима светског гламура, па и луксуза сведоче квалитетни и вешто бирани материјали, накит, детаљи попут Диорових рукавица…
„Овом поставком хтели смо да направимо мало модно путовање од почетака до Јованкиних последњих појављивања и тако пошаљемо јасну поруку да је Јованка Броз, од самог доласка на Бели двор, до одласка са јавне сцене, имала велику одговорност у сваком па и најмањем детаљу. Лако је и на оволиком узорку уочити бригу о тканини, о кроју, бригу о занату, текстилној индустрији коју Јованка кроз своју гардеробу показује. Све је то потребно да би се схватило колико је важна била њена улога у ширем контексту у односу на пуко појављивање. Захваљујући фотографијама из архива Музеја Југославије повезивали смо их са изложеним одевним предметима тако да посетиоци могу да виде хаљину на лутки и хаљину у тренутку када ју је носила. И та порука је јасна: увек је поштован повод и прилика, али је поштовано и занатство, кројачи, златне руке оних који су израђивали одевне комаде, ушивајући на њих накит, додајући везове…“
На питање да ли је због тако посвећеног односа према појављивању у јавности, по снази стила и особености као и склоности ка луксузу, Јованка Броз била нека врста наше Џеки Кенеди, наш саговорник подсећа да постоје приче о томе да је Јованка желела да прати Џеки Кенеди, што није потврђено, али је несумњиво да би по снази стилова ове две даме могле да се суоче.
Прва дама као пропагандни артикал режима
Коауторка изложбе, костимограф Маја Недељковић Давидовац каже да је из стране штампе видљиво колико је Јованка свуда где се појављивала пленила изгледом, колико је пажње посвећено томе како је изгледала и колико је била лепа.
„Писали су о њој као о жени с лепим манирима, шармантној, елегантној, достојанственој. Јасно је да је таква Јованка била једна врста пропагандног артикла режима али и пандан европској аристократији“ објашњава Маја Недељковић Давидовац.
Она подсећа на један рад Миће Поповића на коме је чувени сликар само реплицирао једну обичну црнобелу фотографију на којој су Јованка и Тито са холандским краљевским паром.
„Та слика је у неком тренутку била и забрањена, само зато што на први поглед не можете са сигурношћу да тврдите ко је уопште ту краљ и ко је краљица“, каже наша саговорница.
Она сматра да је упркос бројним тимовима задуженим за изглед прве даме, пресудну улогу у дизајнирању њене гардеробе ипак одиграла Јованка.
„Била је изузетно обавештена о модним трендовима, то видимо из кореспонденције са модним дизајнерима, домаћим и страним, као и са женама дипломата које су јој слале модне часописе и материјале. Тачно је и да је увек имала меру и да никада није прелазила границе доброг укуса. Носила је изузетно скупоцен накит, али је то на њој увек изгледало децентно.“
Уместо модних кућа брендирала је Југославију
Важан детаљ у овој модној причи о првој дами Брозове Југославије, на који скрећу пажњу ауторки поставке, јесте тај да Јованкина одећа није потписана.
„За нас је проблем то што њене хаљине нису потписане, једино што знамо јесте да је радила у приватним салонима у земљи и иностранству, са Александром Јоксимовићем, Анђелком Слијепчевић, Кларом Ротшилд, али ћемо тек из преписке сазнати детаље о моделима које су радили. За розе хаљину коју је Јованка носила на журци у Ирану, на прослави 2500 персијског царства, уз коју су урађене и ципеле од истог материјала, знамо да је радила Клара Ротшилд… На изложби је и црвени комплет за који знамо да је његов Јоксимовић… Али, Јованка није брендирала модне куће и модне дизајнере. Она је брендирала Југославију“, закључује Маја Недељковић Давидовац.
Изложба „Јованка Броз – у боји“
© Sputnik / Лола Ђорђевић
