00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Без сарадње Срба и Руса нема остварења словенског сна
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли бити Трећег светског рата
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Чији је у ствари нови „словеначки“ предлог — цео Западни Балкан до 2030. у ЕУ

© Flickr / RickyNJБалкан и утицај САД
Балкан и утицај САД - Sputnik Србија, 1920, 03.10.2021
Пратите нас
Мислим да САД све више размишљају у правцу да не желе да изгубе Западни Балкан због оклевања и неспособности ЕУ. Једини притисак на Брисел који је могућ да до 2030. у своје чланство заједно прими преостале државе Западног Балкана, што сада предлаже Словенија, јесте амерички.
Овако о новом словеначком предлогу који је многе изненадио, размишља Слободан Зечевић из Института за европске студије.
Само што је пре неколико дана „Ројтерс“ пренео да преостале балканске државе више не могу да рачунају на обећано место у ЕУ, јер Брисел такве гаранције више не може да пружи, „Фајненшел тајмс“ је објавио потпуно контрапричу у чијем средишту је словеначка иницијатива.

Изненађујући словеначки предлог

Словенија која тренутно председава Европском унијом, на састанку амбасадора у Бриселу 1. октобра изнела је предлог према коме би ЕУ до краја деценије требало да се прошири на читав Западни Балкан. То је, наравно, представљало изненађење за чланице пред самит ЕУ и лидера Западног Балкана 6. октобра, на коме би требало да буде донета декларација о питању проширења.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, која је ових дана због тога обишла Западни Балкан, понављајући своју подршку земљама да се придруже Унији, практично је наговестила да би ту фразу требало очекивати у декларацији и ништа више од тога. И политичари у региону на ову тему већ дуже гледају са скептицизмом, јер многе чланице ЕУ не показују жељу за проширењем.
Откуд сада овакав словеначки предлог неколико дана уочи самита?
Зечевић подсећа да је Словенија и раније износила ту тезу да све државе Западног Балкана треба заједно да уђу у ЕУ, али и напомиње да је и сам, као и многи, скептичан према тој идеји, јер за то постоје разлози.
© Sputnik / Владимир Астапкович / Уђи у базу фотографијаСамо што је објављено да преостале балканске државе не могу да рачунају на место у ЕУ, предложено је да постану чланице до краја деценије
Застава Европске уније - Sputnik Србија, 1920, 03.10.2021
Само што је објављено да преостале балканске државе не могу да рачунају на место у ЕУ, предложено је да постану чланице до краја деценије

Ко стоји иза Словеније

Државе западног Балкана нису на истом нивоу интеграција. Он подсећа да је огромна разлика између Србије и БиХ, између Србије и Северне Македоније и Албаније, напомињући да БиХ и Северна Македонија нису ни отвориле преговоре. Ту је и питање Косова, које као државу и даље не признаје један број чланица ЕУ. Зато он напомиње да у овом тренутку није реалан консензус унутар ЕУ да се у пакету приме све те државе.
„Мислим да је ово неки покушај да се избаци једна иницијатива која би говорила о томе да у догледно време, односно да у неком релативно ближем року, све државе Западног Балкана треба да буду примљене у ЕУ. Ко стоји иза Словеније, не знам. Да ли је то нека америчка идеја, америчка иницијатива, јер Американци већ постају нервозни због тренутног стања и неодлучности ЕУ у вези са пријемом, што ствара нестабилност на овом простору“, каже Зечевић.
На питање да ли је по том питању могућ притисак на ЕУ, његов одговор је недвосмислен.

Ко може да притисне

„Једини притисак који је могућ је од стране САД. Мислим да су оне преломиле и у случају пријема Бугарске и Румуније 2007. године. Ко зна шта би са тим било да није било стратешке потребе САД да се те две земље укључе у западне политичке, економске и војне интеграције. Према томе, врло је могуће. Садашња ситуација говори о томе да САД врло смета пре свега дестабилизација Балкана сама по себи због тих различитих националних интереса држава са Западног Балкана. С друге стране, смета им и страни утицај који се јавља на Западном Балкану“, истиче Зечевић.

Америка не би да због неодлучности и неспособности ЕУ изгуби Западни Балкан, а са њим интегрисаним у ЕУ она би овде много лакше могла да осигура свој утицај и интерес. Потпуно је друга ситуација, како каже, када сте члан једног интегрисаног система, уместо садашњег стања, ни на небу, ни на земљи.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала