https://sputnikportal.rs/20211003/dobili-smo-hladni-rat-ali-gubimo-ledeni-amerika-priznaje-poraz-1130347918.html
Добили смо Хладни рат, али губимо Ледени: Америка признаје пораз
Добили смо Хладни рат, али губимо Ледени: Америка признаје пораз
Sputnik Србија
Сједињене Америчке Државе приметно заостају за Русијом када је реч о освајању ресурса на Арктику, рекао је бивши службеник Министарства финансија САД Томас... 03.10.2021, Sputnik Србија
2021-10-03T07:19+0200
2021-10-03T07:19+0200
2021-10-03T07:19+0200
русија
русија
политика
арктик
сад
русија – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111703/12/1117031288_0:120:3085:1855_1920x0_80_0_0_d7bb34fcfb032a7fb8896d1d08302aec.jpg
Према његовим речима, инвестиције руске владе и енергетских компанија у развоја арктичког региона „муњевито расту“ што Москви може донети огроман профит у наредним годинама.Данс се пожалио на то што Бела кућа недовољно финансира развој арктичке инфраструктуре, а такође је истакао надмоћ руске флоте која је неколико пута испред америчке по броју нуклеарних ледоломаца.Раније је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио да је Арктик територија мира, стабилности и конструктивне сарадње. Он је истакао да процват региона може обезбедити само сарадња држава.Русија је 2020. године објавила да планира да потроши 300 милијарди долара на арктичку инфраструктуру.Подсетимо, данас право на Арктик имају земље које излазе на Северни ледени океан — Русија, Норвешка, Канада, Данска јер влада Гренландом, и САД — преко Аљаске коју је својевремено купила од Русије. Оне су 1920. године потписале споразум о коришћењу Арктика, своју границу је одредила Канада, кoja је одмах почела и експлоатацију нафте.Остале границе покушале су да реше Уједињене нације 1982. године доневши Конвенцију о морском праву, коју нису потписале САД. По Конвенцији, одлука се доноси, између осталог, и на основу састава земљишта морског дна, који би требало да буде исти као копно одређене земље.
https://sputnikportal.rs/20210923/arktik-odredjuje-ekonomsku-i-politicku-strategiju-rusije-1130083405.html
арктик
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, политика, арктик, сад, русија – политика
русија, политика, арктик, сад, русија – политика
Добили смо Хладни рат, али губимо Ледени: Америка признаје пораз
Сједињене Америчке Државе приметно заостају за Русијом када је реч о освајању ресурса на Арктику, рекао је бивши службеник Министарства финансија САД Томас Данс за лист „Хил“.
Према његовим речима, инвестиције руске владе и енергетских компанија у развоја арктичког региона „муњевито расту“ што Москви може донети огроман профит у наредним годинама.
„За подршку тих операција Русија располаже флотом од преко 50 конвенционалних и нуклеарних ледоломаца, док Сједињене Америчке Државе имају свега два. Након што смо победили у Хладном рату, сада губимо у леденом“, оценио је Данс, који је и бивши члан Комисије за проучавање северног региона
Данс се пожалио на то што Бела кућа недовољно финансира развој арктичке инфраструктуре, а такође је истакао надмоћ руске флоте која је неколико пута испред америчке по броју нуклеарних ледоломаца.
Раније је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио да је Арктик територија мира, стабилности и конструктивне сарадње. Он је истакао да процват региона може обезбедити само сарадња држава.
Русија је 2020. године објавила да планира да потроши 300 милијарди долара на арктичку инфраструктуру.
Подсетимо, данас право на Арктик имају земље које излазе на Северни ледени океан —
Русија, Норвешка, Канада, Данска јер влада Гренландом, и САД — преко Аљаске коју је својевремено купила од Русије. Оне су 1920. године потписале споразум о коришћењу Арктика, своју границу је одредила Канада, кoja је одмах почела и експлоатацију нафте.
Остале границе покушале су да реше Уједињене нације 1982. године доневши Конвенцију о морском праву, коју нису потписале САД. По Конвенцији, одлука се доноси, између осталог, и на основу састава земљишта морског дна, који би требало да буде исти као копно одређене земље.
