- Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Др Пропаст: Чекају нас четири сценарија

© AP Photo / TONY ASHBYАмерички економиста Нуријел Рубини који је предвидео светску економску кризу 2008.
Амерички економиста Нуријел Рубини који је предвидео светску економску кризу 2008. - Sputnik Србија, 1920, 03.10.2021
Пратите насTelegramOdyssey
Како ће се глобална економија и тржишта развијати у следећој години, пита се економиста Нуријел Рубини, познат и као др Пропаст јер је предвидео светску економску кризу 2008. године. Његова процена је да постоје четири сценарија која се могу догодити.
Опоравак у првој половини 2021. године, утро је пут значајно мањем привредном расту и скоку инфлације на нивое значајно више од два одсто колико су зацртале централне банке. Узрок тога су последице ширења делта варијанте вируса корона, „чепови“ у ланцима снабдевања робом и на тржиштима рада, недостацима материјала, финалних производа и радника, пише Рубини у ауторском тексту за „Проџект синдикејт“.
Приноси на обвезнице су пали у последњих неколико месеци, а недавна корекција на тржишту акција до сада је била скромна, што одражава наду да ће се блага стагфлација показати као привремена.
Четири могућа сценарија зависе од тога да ли ће раст да убрзава или успорава, и да ли ће инфлација за стално да остане на вишим нивоима или ће да успори.

Први сценарио - „Златокоса“

Аналитичари са Вол Стрита и већина политичара предвиђају сценарио познат као „Златокоса“ у ком се предвиђа снажан раст уз инфлацију од два одсто, колико је циљ централних банака. Према овом мишљењу, недавна стагфлација је у највећој мери последица делта варијанте вируса корона. Када она нестане, уколико се не појави нека заразнија варијанта, такође ће нестати и „чепови" у снабдевању, те ће се раст убрзати док ће инфлација падати.
За тржишта, то би представљало наставак изгледа за „трговину рефлацијом“ од раније ове године, када се надало да ће снажнији раст подржати јаче зараде и још веће цене акција. У овом ружичастом сценарију, инфлација би се смањила, задржавајући инфлаторна очекивања око 2 одсто, приноси на обвезнице би постепено расли заједно са реалним каматним стопама, а централне банке би биле у позицији да смање квантитативно попуштање без уздрманих тржишта акција или тржишта обвезница.

Други сценарио - „Прегревање“

Други сценарио укључује прегревање. У том сценарију, раст би био убрзан и не би било „чепова“ у снабдевању, али би инфлација упорно остала на високом нивоу јер би се испоставило да је трајна, а не привремена.
Са непотрошеним уштеђевинама и високом потражњом, лабава монетарна и фискална политика би само додатно повећала агрегатну потражњу. Раст који би био последица тога пратила би стална инфлација, оповргавајући уверење централних банака да је раст цена привремен.
Реакција тржишта на „прегревање“ зависила би од тога како ће централне банке реаговати.

Трећи сценарио - Стагфлација

Трећи сценарио је текућа стагфлација, са високом инфлацијом и много мањим и споријим растом на средњи рок. У овом случају инфлацију би наставиле да хране лабаве монетарне, кредитне и фискалне политике.
Централне банке, ухваћене у клопку дуга, због високог односа јавног и приватног дуга, мучиле би се да нормализују инфлацију, а да не доведу до краха финансијског тржишта.
Штавише, средњерочни шокови у снабдевању би додатно успорили раст и подигли цене производње, те на тај начин повисиле инфлаторни притисак. Такве шокове може да произведе деглобализација, раст протекционизма, балканизација глобалних ланаца снабдевања, све већа просечна старост у развијеним земљама, раздор Кине и Америке, ефекти климатских промена, пандемија, сајбер ратови и реакције на растућу неједнакост.

Четврти сценарио - Успоравање

Четврти сценарио претпоставља успоравање раста. Слабија агрегатна тражња показала би се као суморна нова нормалност, а не пролазна ствар, посебно ако би се пакети помоћи повукли прерано.
У том случају би мања потражња и спорији раст довели до ниже инфлације, вредност акција би пресликавала мање шансе за раст, и приноси од обвезница би још дубље пали.

Који од ових сценарија је најреалнији

Док аналитичари и владе „гурају“ сценарио „Златокоса“, Рубини тврди да је извеснији сценарио „прегревања“.
Ако узмемо у обзир тренутну лабаву монетарну, фискалну и кредитну политику, постепено нестајање делта варијанте вируса, и „чепови“ у ланцима снабдевања би прегрејали раст и централне банке би биле остављене у сендвичу. Суочене са замком дуга и трајном инфлацијом изнад циљане, централне банке ће скоро сигурно ићи линијом мањег отпора и каснити у деловању, чак и ако фискална политика остане лабава, тврди Рубини.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала