Специјални аранжмани: Руси жељни адреналина путују у опасне крајеве света
© REUTERS / WANA NEWS AGENCY
Пратите нас
Панцир и кацига уместо пешкира и креме за сунчање – у Русији су све популарнија туристичка путовања у опасне крајеве света. Сирија је тренутно водећа земља за коју су путници заинтересовани, али неки већ планирају излет у Авганистан који су заузели талибани. На тржишту има и других специјалних понуда у земље попут Сомалије, Јужног Судана, Либије.
Москвољанин Дмитриј Милер који је раније већ био у Ираку, Алжиру и у неким деловима Латинске Америке, где је ниво уличног криминала изузетно висок, сада се спрема да иде на одмор у Авганистан. Привлаче га места где се свакодневно одвијају војне операције.
„Желим да осетим разноликост живота људи у јединственим друштвено-политичким условима“, каже Милер.
Незаборавни утисци
Од средине августа 2021. године Авганистан се налази под контролом талибанског терористичког покрета, забрањеног у Русији, који планира да обнови праксу телесног кажњавање и јавних погубљења. С доласком нових власти већина странаца је журно напустила ову државу. Али неке туристе таква атмосфера привлачи.
„Када много путујеш, све је мање ствари које могу да на тебе да оставе утисак. Када сам био млад, за мене и моје друштво је чак и одлазак у суседни део града представљао авантуру, а сада си буквално у потрази за нечим што може да у теби пробуди емоције. Људи који се баве екстремним спортовима, веру се без страха на небодере, кажу да сам луд. Одговарам им – и ви сте. Свако има свој начин да живот учини интересантним“, објашњава Дмитриј.
Милер није ни издалека усамљен пример. Много је Руса који желе да у свом аранжману отпутују у кризна жаришта.
„Људи попут мене има много. Углавном су то мушкарци стари између 35-50 година који се баве бизнисом и инвестицијама. Љубитељи таквих путовања често се међусобно познају,” каже овај Московљанин.
Према речима другог „ратног” туристе Владимира Терехова (име је промењено на његов захтев), у Русији има неколико стотина људи који воле да иду на одмор у места где се пуца.
Све за ваш новац
Путници тврде да су ова путовања потпуно легална. Истина, није их лако организовати: потребне су препоруке и, наравно, финансијска средства.
На пример, цена недељне туре у Авганистану износи око 300 хиљада рубаља, или више од 4.000 долара, и то без авионске карте. Овај „пакет аранжман” укључује добијање визе, смештај (у Кабулу могу да се резервишу два хотела, један од њих је са пет звездица), основну храну, сталну пратњу по граду и логистику. Друге дестинације могу да буду још скупље. На пример, према речима Терехова, три дана у Сомалији кошта седам хиљада долара.
Још један екстремни туриста, који је желео да да се његове име не открива, објашњава: услуге организовања оваквих путовања обично се не продају сваком пролазнику. „Ја помажем искусним путницима, који разумеју шта је, на пример Авганистан, и схватају све ризике и специфичности, било по препоруци или онима које лично познајем. То је, на крају крајева, питање безбедности. Ипак, ако би ми платили милион, показаћу пут било коме“.
Као туриста, прича он , можеш да отпутујеш где год пожелиш. „Треба само обезбедити подршку утицајних људи међу дипломатама и добити званичне документе. Не бавим се нелегалним стварима а, колико знам, ни остали из ове бранше.
Дмитриј Милер признаје да уколико човек иде директно у конзулат земље са компликованим визним режимом, највероватније бива одбијен.
„С људима који су ми потребни упознајем се на отвореним догађајима у Москви. Углавном су то људи који могу да обезбеде како визу, тако и безбедност на терену.”
Осим дозволе за улазак у кризно подручје, важно је имати и поуздане људе који вам могу помоћи у било ком тренутку. У том случају, за путовање је потребно знање енглеског језика – за све остало ће се побринути ваша пратња.
„Ако пут води кроз немирне земље, неко мора да вам буде пратња. Најбољи избор је наоружано обезбеђење, поготово ако имате скупу опрему. У многим државама је широко присутан страх од шпијуна, а ако носиш већу количину технике, то изазива многа питања”, наводи Милер.
Најлакше се стиже копненим путем
Путници напомињу да су главне потешкоће, по правилу, везане за транспорт до кризних жаришта. На пример, нема директних летова за Авганистан из Русије. Постоје опције транзита – са преседањем у Истанбулу. Чекање на преседање траје најмање 35 сати, а резервација је могућа само три недеље пре полетања.
Неки љубитељи екстремног туризма сматрају да је авионом немогуће стићи до Авганистана. „Рецимо и да постоје неки летови из Истанбула, али је велико питање да ли би на такав лет примили неког другог осим држављана Турске и Авганистана”, каже Владимир Терехов.
Дмитриј Милер објашњава да се међународни летови за Авганистан били најављени да би на крају били отказани. У ову државу се може ући само копном, преко Средње Азије. Или кроз Пешавар – у овом случају потребна је још и пакистанска виза.
„Ја тако и планирам маршруту”, каже Милер. Нове авганистанске власти су релативно лојалне према Русији и Кини, па је грађанима ових земаља дозвољено да прелазе границу. Становницима Европске уније је теже.”
Истовремено, често је немогуће стићи до неких места чак ни аутомобилом. На пример, преко Таџикистана може се стићи само до Ваханског коридора, енклаве одвојене високим планинама од осталог дела Авганистана.
„У Вахану нема пута. Планином се иде пешице минимум три дана, а хеликоптером није увек могуће, а ни безбедно. Већ дуго желим да видим ово место, али спречава ме то што је оно неприступачно. Иако тамо нема талибана: на тој територији живе номади.”
Путници кажу и да је лакше доћи копненим путем не само до Авганистана, већ и до већине других кризних подручја, а ту је и већа вероватноћа да се виза добије на граници.
„На пример, у Сирију сам ушао из Либана и одмах сам добио визу. Да сам ишао из Русије – визу не бих добио”, објашњава овај туриста и додаје да треба познавати и политичку ситуацију државе у коју се путује. „Уколико желиш да дођеш у Сирију преко Турске нећеш имати никаквих проблема, одмах ће те пустити да уђеш, али није извесно да ћеш тако лако да изађеш”, каже он.
Популарно одредиште
Узгред, љубитељима нетривијалних путовања нуде се и пакет варијанте путовања. Рецимо, у септембру 2021.године, на сајту „Авито” се појавио оглас о продаји „талибан тура” по Авганистану. Цена за туру је износила 350 хиљада рубаља или око 5.000 долара. У ову цену је била урачунато добијање визе, лет са преседањем у Истанбулу, хотел у Кабулу и услуге водича.
Уз додатну накнаду могао се добити чак и лични телохранитељ. Ова објава се није дуго задржала на сајту „Авито”- администрација ресурса ју је обрисала због кршења прописа. За неколико сати објаву је погледало на стотине људи.
Аутор овог огласа није био професионални туроператор, већ модел и блогерка Галина Жданова из Краснојарска. У интервју за медије нагласила је да „не контактира терористе и да све ради службеним каналима”.
Путни аранжман за Сомалију, Јужни Судан, Либију и Вахански коридор у Авганистану може се купити и код компанија које су у регистру руских туроператора.
Додуше, представници тих фирми наглашавају да је путовање могуће само на лични захтев или ако се формира група туриста.
Једна од најпопуларнијих дестинација је Сирија.
„Из Русије постоје два лета за пословне људе и Сиријце. Због пандемије, туристичке визе могу се добити тек од октобра”, објашњава Георгиј Леонтјев, представник сиријске туристичке агенције и стручњак за Блиски исток. Он додаје да је формирана група од 30 туриста који желе да дођу у Сирију , али да се сада њен полазак помера на неодређено време.
Сирија је, каже он, за сада безбедна –са изузетком једног дела који је удаљен од туристичких рута.
„Али морате јасно разумети у који део земље идете и узети у обзир специфичност послеартне ситуације. На пример, сећам се како је група туриста у Ираку била приведена на један дан, јер су се сликали на мосту у близини војне базе, иако су ратна дејства одавно престала. Или ево још једног примера: острво Сокотра де јуре припада Јемену, а де факто је под контролом Уједињених Арапских Емирата. Са политичког гледишта, то је непризната енклава, уз све оно што подразумева. За разлику од континенталног Јемена, тамо је потпуно мирно. Туристи посећују ово место”, рекао је Леонтјев.
Овај експерт засад не препоручује туре за Авганистан.
„Пре десет година постојала је одређена потражња за том дестинацијом, иако специфична, на пример, групе ветерана из авганистанског рата. Али тада сам јасно знао како да направим маршруту и какво је стање у земљи. Сада то више није случај”, закључује Леонтјев.
Нема сумње да рат у било ком делу света смањује прилив туриста. На пример, у прва три квартала 2019. године, према подацима граничне службе Федералне службе безбедности Русије, Сирију су посетила 334 путника из Русије. А 2010. године Авганистан је посетило девет милиона туриста. Нагорни Карабакх, где су у јесен 2020. почела ратна дејства, посетило је 2.200 људи, скоро двапут мање него пре заоштравања сукоба.
Уздај се само у себе
За Русе не постоји директна забрана за одласке у кризна подручја. У таквим случајевима, Министарство спољних послова, Руска федерална агенција за туризам (Ростуризам) и Асоцијација туроператора Русије само препоручују људима да не путују ако не морају. Али на веб-страницама тих институција нема чак ни списка тих земаља.
Према речима Олега Абраменкова, адвоката групе Европска правна служба, не постоје ограничења за рад туристичких агенција у небезбедним подручјима.
„У случају привременог боравка Руса у таквим државама, дужност Ростуризма је само да информише туроператоре, туристичке агенте и туристе о претњама за безбедност”, наглашава он.
Путно осигурање за такав одмор није лако купити, а није ни јефтино.
„Осигурање је могуће добити, али уз бројне ограде. Уколико је клијент смишљено дошао у зону борбених дејстава или се у земљи догодио државни преврат, осигурање му неће бити покривено. За већину осигуравајућих кућа такви ризици нису интересантни и оне могу да одбију да продају полисе или да зацепе цену неколико пута већу него за обичне дестинације”, објашњава Роман Платонов, члан одбора осигурања „Смартстрах".
Уосталом, сами туристи често сматрају да је куповина осигурања приликом одласка у другу државу бесмислено бацање новца.
„То је бескорисно. У земљама под међународним санкцијама – Сирији, Ирану, Авганистану – прихватају само њихово домаће осигурање. И највероватније вам неће помоћи у хитним случајевима. Зато се морате поуздати само у себе, а најбоље осигурање је – вера у срећу”, тврди Владимир Терехов.
Путници и експерти истичу да последњих година није било случајева да су руски туристи нестајали или да су гинули у кризним жариштима. Последњи такав инцидент догодио се 2006. године када је на северу Авганистана нестао 26-годишњи Рус Сергеј Березницки.
