Добитница награде „Милан Младеновић“, Ана Ћурчин: Сада пишем, свирам и певам на српском
© Фото : Данило Мијатовић
Пратите нас
Процес транзиције на српски језик за мене је био веома захтеван. Било ми је потребно да освојим простор српског језика у којем ће моја музика боравити и који ће бити надоградња естетике и поетике коју смо створили на претходним албумима, каже за Спутњик Ана Ћурчин која је за песму „Ту“ освојила регионалну награду „Милан Младеновић“.
Ова се награда додељује сваке године на рођендан уметника, рок песника и легендарног музичара Милана Младеновића за најбољу песму са простора бивше Југославије.
Овогодишњи лауреати Ана Ћурчин и њена група „Ana & The Changes“ углавном стварају музику на енглеском језику, али су током пандемије променили курс и окренули се композицијама и текстовима на матерњем језику, одакле се изнедрила управо победничка песма „Ту“.
Нова поетика на српском језику
„Прошле године сам први пут написала музику за песму ’Зла’ на српском језику чија је ауторка Милена Марковић, што је за мене био велики тест. Потом сам написала песму ’Ту’ на којој сам дуго радила и схватила да ми је било потребно да освојим простор спрског језика у којем ће моја музика боравити“, каже у разговору за Спутњик Ана Ћурчин.
Њена музика успела је да се пресели, како и наслов песме каже „Ту“, и настави поетику коју су „Ana & The Changes“ на албумима „Sketches of Belonging“ и „Differences“ створили.
„Раније се нисам осећала језички оснаженом да пишем на српском језику. Одрасла сам слушајући музику на енглеском и природно сам почела да правим музику на том језику. Супер ми је да сам се одлучила на тај корак да пишем, свирам и певам на српском и хвала на притиску, али и на подршци“, искрена је она.
Ана Ћурчин
© Фото : Danilo Mijatovic
Прођи, бићу ту да се смејемо
Песму о растанку, о немогућности сусрета, стихове: „Прођи, бићу ту да се смејемо“, жири у саставу Дамир Урбан, Кирил Џајковски, Иван Феце Фирчи, Катарина Епштајн, и Зоран Стајчић од 179 пријављених песама и 14 финалиста, оценио је да се издвајају квалитетом, а Ана Ћурчин открива да је ову песму писала управо за време најригорознијих мера изазваних пандемијом вируса корона.
„Главна тема ове песме јесте осећај чежње. Писала сам је током прошле године када смо сви били затворени и забринути због целокупне ситуације у којој се налазимо, због најближих, због родитеља, због баки и дека. То је био тренутак када смо тражили начин да физички и ментално опстанемо. Усамљеност, питање како ћемо наставити са животом, где ћемо бити, како ћемо живети, да ли да останемо ил побегнемо из градова, све су то страхови и дилеме са којима смо се суочавали“, наводи уметница.
Свакодневно преиспитивање позиција, ту или на неком другом месту, другом граду, држави, континенту, место је за стварање, а према мишљењу Ане Ћурчин, оно долази из усамљености, немира, неспокоја.
„Ову сам песму написала у студију, сама, и ту сам каналисала све кроз шта сам пролазила. Док ствара, свако има своје аспирације и то се константно мења. Оно што је непромењиво за мене јесте да креативност долази из немира и из суштинске потребе“, истиче она.
Кантауторка признаје да музика за њу често има терапеутско својство и неопходна јој је за њено биће, а баш у награђеној песми она је шапнула, односно узвикнула „дођи да свирамо“.
„Свако од нас има нешто што мора у животу да направи да бисмо били ок. То су за мене музика и креативни процес“, наглашава лауреаткиња награде „Милан Младеновић“.
Снага музике Милана Младеновића да нас све увеже
„Ana & The Changes“ који чине Горан Антовић на клавијатурама, Марко Цветковић на басу и Филип Мратинковић на бубњевима трећи су по реду лауреати награде „Милан Младеновић“ после бендова „Драм“ и „Артан Лили“, а наша саговорница каже да је додатни значај овог конкурса то што се одиграва на регионалном нивоу.
„Недостаје нам више институционалне подршке како бисмо успели да нашу музику поделимо са публиком. Овај је конкурс велика ствар за музичку сцену, пре свега зато што можемо да се упознамо са музиком и уметницима из целог екс Ју подручја“, наводи она.
Бити лауреат награде која носи име Милана Младеновића са свим порукама које су под његовим именом закључане, како она каже, велика је част и уједно инспирација да настави даље.
„Музика из опуса Милана Младеновића класици су за нас из којих можемо да црпимо знање. Имајући у воду да је његова музика некада, упркос свему, имала снаге да нас све увеже, не преостаје нам ништа друго осим да искористимо ово признање и са новом енергијом наставимо да се бавимо музиком данас", закључује Ана Ћурчин.
