https://sputnikportal.rs/20211004/srbija-bi-mogla-da-postane-evropska-kapija-za-ruske-investicije-1130401361.html
Србија би могла да постане европска капија за руске инвестиције
Србија би могла да постане европска капија за руске инвестиције
Sputnik Србија
Привредна сарадња Србије и Русије ће се после пандемијске 2020. брзо вратити на колосек раста, а Србија са бесцаринском трговином са ЕУ би могла да буде капија... 04.10.2021, Sputnik Србија
2021-10-04T18:25+0200
2021-10-04T18:25+0200
2022-08-26T13:09+0200
србија
русија
привредна комора србије
форум
привредници
србија – економија
србија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/04/1130397116_0:132:1280:852_1920x0_80_0_0_2562aeb72144ef1ee712e9ca205b3db0.jpg
То је оцењено на отварању дводневног српско-руског привредног форума у Привредној комори Србије који је окупио више од 100 представника највећих српских и руских компанија из области пољопривреде, прехрамбене индустрије, машиноградње, грађевинарства, ауто индустрије, нафтног и гасног сектора, електроенергетике.Пандемија ковида, како је речено, није битно погодила привредну сарадњу Србије и Русије и очекивања су да ће она не само брзо бити враћена на колосек раста.Капија за руске инвестицијеФорум је, како је то оценио амбасадор Руске Федерације у Србији, Александар Боцан-Харченко, важан као претходница српско-руског Међувладиног комитета за економску сарадњу, јер ће моћи да понуди предлоге и решења привредника не само за унапређење робне размене, од које се очекује да у будућности достигне четири милијарде долара. Поред тога циљ је да сарадња не буде сведена само на робну размену већ да буде подигнута на виши ниво захваљујући техничко-технолошким иновацијама и сарадњи у области информативних технологија.За то, како је рекао, постоје два предуслова. Наше економије су успеле да превазиђу проблеме које је произвела пандемија и да се стабилизују што је био први предуслов. Други је политичка сарадња на највишем нивоу која је резултирала великим инвестиционим пројектима. У разговорима председника Владимира Путина и Александра Вучића више од половине тема о којим су разговарали биле су привредне, напоменуо је Боцан-Харченко.О свему томе сведочи присуство у Србији РЖД-а, Гаспрома, Лукоила, истакао је он, али и додао да је гарант успеха сарадња на нивоу средњег и малог бизниса, чиме се тренутно не можемо похвалити.Софистициране технологијеСрпски министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић указао је на никада боље односе Русије и Србије, једине државе у Европи која има потписан споразум о слободној трговини са Русијом, али и онај са Евроазијском унијом, што је наша велика конкурентска предност.„Србија, због изузетне кадровске базе, одличних повољности за инвеститоре, као и могућности бесцаринског извоза у земље ЕУ и у Турску, може да буде центар руских улагања у Европи, најбољи хаб за руске инвеститоре“, оценио је Поповић. Он сматра да посебно треба промовисати могућност формирања заједничких српско-руских компанија, уверен да је у томе будућност узајамно корисне привредне сарадње.Посебно је апострофирао могућност подизања сарадње по питању нових софистицираних технологија, а за то је потврда и производња руске вакцине Спутњик В у нашем Институту за вирусологију и вакцине Торлак где је већ призведено 1,5 милиона вакцине, а до краја године би требало да буде и четири милиона.Заједниче фирме за трећа тржиштаПо оцени директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије (ПКС) Михаила Весовића, скуп управо треба да укаже у ком смеру сарадња треба да иде да би била побољшана.Трговинска размена Србије и Русије у 2019. до избијања пандемије, била је вредна 3,6 милијарди долара, да би у пандемијској 2020. години пала на 2,2 милијарде.Уз оцену да привреду обе земље криза ипак није пуно погодила, Весовић сматра да ће она бити враћена на ранији колосек константног раста.Споразум са Евроазијском унијом и сарадња са Руском Федерацијом у протеклих 20 година су показали да то помаже отпорности српске економије, али и њеној атрактивности за стране инвеститоре, оценио је он. То је, како каже, један од важних аргумената када се разговара са међународним партнерима.По његовом мишљењу, овакав скуп има за циљ да ојача не само трговинске, него и инвестиционе везе и да покажемо да, без обзира колико су енергенти доминантни у размени, желимо већи број руских производа у свакодневној потрошњи. Посебно је указао на тежњу да сарадњу подигнемо на знатно већи технолошки ниво и да промовишемо српске и руске иновативне компаније.Наставак у МосквиПотребно је, сматра Весовић, да се српске и руске фирме заједнички појављују на трећим тржиштима. Упркос пандемији за годину и по дана имали смо више од десет манифестација са различитим регионима у Русији и та сарадња са регионалним коморама ће, како је нагласио, бити настављена.Потпредседник Руског извозног центра Никита Гусаков је нагласио да је Русија кључни партнер Србије за набавку сировина, али да сарадња постоји у најразличитијим гранама. Потенцијал који постоји ипак још није остварен и задатак скупа је да начини нови искорак, раст .За два дана форума планирано је преко 100 билатералних сусрета и постоји за то живо занимање српских компанија. Форум у Русији ће, како је најавио, бити организован у децембру и Србија ће бити партнер па ће дијалог започет у Београду бити настављен у Москви.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/04/1130397116_144:0:1280:852_1920x0_80_0_0_9eebfea10116cd385f6c4befcccae431.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
србија и русија, привредна сарадња, привредни форум, привредна комора србије, раст, циљ робна размена четири милијарде долара, србија хаб за руске инвеститоре, бесцарински извоз,
србија и русија, привредна сарадња, привредни форум, привредна комора србије, раст, циљ робна размена четири милијарде долара, србија хаб за руске инвеститоре, бесцарински извоз,
Србија би могла да постане европска капија за руске инвестиције
18:25 04.10.2021 (Освежено: 13:09 26.08.2022) Привредна сарадња Србије и Русије ће се после пандемијске 2020. брзо вратити на колосек раста, а Србија са бесцаринском трговином са ЕУ би могла да буде капија за Европу за руске компаније и заједничка предузећа.
То је оцењено на отварању дводневног српско-руског привредног форума у Привредној комори Србије који је окупио више од 100 представника највећих српских и руских компанија из области пољопривреде, прехрамбене индустрије, машиноградње, грађевинарства, ауто индустрије, нафтног и гасног сектора, електроенергетике.
Пандемија ковида, како је речено, није битно погодила привредну сарадњу Србије и Русије и очекивања су да ће она не само брзо бити враћена на колосек раста.
Капија за руске инвестиције
Форум је, како је то оценио амбасадор Руске Федерације у Србији, Александар Боцан-Харченко, важан као претходница српско-руског Међувладиног комитета за економску сарадњу, јер ће моћи да понуди предлоге и решења привредника не само за унапређење робне размене, од које се очекује да у будућности достигне четири милијарде долара. Поред тога циљ је да сарадња не буде сведена само на робну размену већ да буде подигнута на виши ниво захваљујући техничко-технолошким иновацијама и сарадњи у области информативних технологија.
За то, како је рекао, постоје два предуслова. Наше економије су успеле да превазиђу проблеме које је произвела пандемија и да се стабилизују што је био први предуслов. Други је политичка сарадња на највишем нивоу која је резултирала великим инвестиционим пројектима. У разговорима председника Владимира Путина и Александра Вучића више од половине тема о којим су разговарали биле су привредне, напоменуо је Боцан-Харченко.
О свему томе сведочи присуство у Србији РЖД-а, Гаспрома, Лукоила, истакао је он, али и додао да је гарант успеха сарадња на нивоу средњег и малог бизниса, чиме се тренутно не можемо похвалити.
Софистициране технологије
Српски министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић указао је на никада боље односе Русије и Србије, једине државе у Европи која има потписан споразум о слободној трговини са Русијом, али и онај са Евроазијском унијом, што је наша велика конкурентска предност.
„Србија, због изузетне кадровске базе, одличних повољности за инвеститоре, као и могућности бесцаринског извоза у земље ЕУ и у Турску, може да буде центар руских улагања у Европи, најбољи хаб за руске инвеститоре“, оценио је Поповић. Он сматра да посебно треба промовисати могућност формирања заједничких српско-руских компанија, уверен да је у томе будућност узајамно корисне привредне сарадње.
Посебно је апострофирао могућност подизања сарадње по питању нових софистицираних технологија, а за то је потврда и производња руске вакцине Спутњик В у нашем Институту за вирусологију и вакцине Торлак где је већ призведено 1,5 милиона вакцине, а до краја године би требало да буде и четири милиона.
Заједниче фирме за трећа тржишта
По оцени директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије (ПКС) Михаила Весовића, скуп управо треба да укаже у ком смеру сарадња треба да иде да би била побољшана.
Трговинска размена Србије и Русије у 2019. до избијања пандемије, била је вредна 3,6 милијарди долара, да би у пандемијској 2020. години пала на 2,2 милијарде.
Уз оцену да привреду обе земље криза ипак није пуно погодила, Весовић сматра да ће она бити враћена на ранији колосек константног раста.
Споразум са Евроазијском унијом и сарадња са Руском Федерацијом у протеклих 20 година су показали да то помаже отпорности српске економије, али и њеној атрактивности за стране инвеститоре, оценио је он. То је, како каже, један од важних аргумената када се разговара са међународним партнерима.
По његовом мишљењу, овакав скуп има за циљ да ојача не само трговинске, него и инвестиционе везе и да покажемо да, без обзира колико су енергенти доминантни у размени, желимо већи број руских производа у свакодневној потрошњи. Посебно је указао на тежњу да сарадњу подигнемо на знатно већи технолошки ниво и да промовишемо српске и руске иновативне компаније.
Потребно је, сматра Весовић, да се српске и руске фирме заједнички појављују на трећим тржиштима. Упркос пандемији за годину и по дана имали смо више од десет манифестација са различитим регионима у Русији и та сарадња са регионалним коморама ће, како је нагласио, бити настављена.
Потпредседник Руског извозног центра Никита Гусаков је нагласио да је Русија кључни партнер Србије за набавку сировина, али да сарадња постоји у најразличитијим гранама. Потенцијал који постоји ипак још није остварен и задатак скупа је да начини нови искорак, раст .
За два дана форума планирано је преко 100 билатералних сусрета и постоји за то живо занимање српских компанија. Форум у Русији ће, како је најавио, бити организован у децембру и Србија ће бити партнер па ће дијалог започет у Београду бити настављен у Москви.