https://sputnikportal.rs/20211005/da-li-cia-stoji-iza-curenja-pandorinih-papira-1130431036.html
Да ли ЦИА стоји иза цурења „Пандориних папира“?
Да ли ЦИА стоји иза цурења „Пандориних папира“?
Sputnik Србија
Да ли ЦИА стоји иза Пандориних папира
2021-10-05T20:30+0200
2021-10-05T20:30+0200
2021-10-05T20:30+0200
свет
свет
политика
панамски папири
свет – политика
пандорини папири
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110453/36/1104533632_0:0:361:203_1920x0_80_0_0_ef7ad4b8ae68ec4ccf215a73f5cf5847.jpg
Аутор се пита да ли актери не желе да уједу скривену руку која их храни.Међународни конзорцијум истраживачких новинара из Вашингтона (ИЦИЈ) објавио је 3. октобра информацију о цурењу скоро три терабајта инкриминишућих података о коришћењу офшор финансијских аранжмана од стране познатих личности, превараната, дилера дроге, чланова краљевске породице и верских вођа у целом свету.Конзорцијум је предводио оно што је назвао „највећом светском новинарском сарадњом“, у коју је укључено преко 600 новинара из 150 медија у 117 земаља, како би обрадили 12 милиона докумената, названих „Пандорини папири“.Између осталог, подаци се тичу коришћења пореских и финансијских тајних рајева „за куповину некретнина, јахти, авиона и животног осигурања; њихову употребу за улагање и пребацивање новца између банковних рачуна; планирање имовине и друга питања наслеђивања; и избегавање пореза кроз сложене финансијске шеме“. За неке документе се такође наводи да су повезани са „финансијским криминалом, укључујући прање новца“.Иако је објављивање чланака који се односе на садржај бомбастичних докумената тек у раним фазама, Конзорцијум обећава да записи садрже „досад невиђену количину података о такозваним стварним власницима ентитета регистрованих на Британским Девичанским острвима, Сејшелима, Хонгконгу, Конгу, Белизеу, Панами, Јужној Дакоти...“, што укључује преко 330 политичара и 130 милијардера са „Форбсове“ листе.Упркос јаком одјеку, многи критичари су истакли да су Конзорцијумове тврдње, одакле те „елите и преваранти“ потичу и/или бораве, у великој мери усмерене према Русији и Латинској Америци – на пример, ниједан корумпирани политичар нема седиште у САД . Сама организација напомиње да су најзаступљеније нације у досијеима Аргентина, Бразил, Кина, Русија и Велика Британија – што је чудно када се узме у обзир да је Конзорцијум идентификовао преко милијарду долара у америчким трустовима, кључним инструментима за избегавање плаћања пореза и прање новца.С друге стране, претходна разоткривања Конзорцијума и Пројекта за извештавање о организованом криминалу и корупцији (ОЦЦРП) – његовог главног сарадника – садржали су сличне нескладне пропусте. На пример, у марту 2019. разоткрили су „Тројка перионицу“, кроз коју су руски политичари, олигарси и криминалци наводно прикупили милијарде долара.Тада је Пројекат објавио бројне извештаје о прекршајима и детаљне информације о милионима опраних средстава преко великих западних финансијских институција у процесу, укључујући „Дојче банку“ и „ЈП Морган Чејс“. Међутим, ХСБЦ никада није споменут – упркос томе што је „Тројка“ отворено рекламирала банку као свог „агента партнера“, а тадашњи шеф тима за податке ОЦЦРП-а Фредрик Линденберг јавно признао да је ХСБЦ „невероватно истакнут“ у „свим“ корумпираним шемама Тројке.Разлог за овај изванредни потез никада није адекватно објашњен, иако би један од могућих одговора био да су извештајни партнери ОЦЦРП-а у причи били Би-Би-Си и „Гардијан“. Први је од 2014. до 2017. водила Рона Фајерхед, која је такође обављала дужност неизвршног директора ХСБЦ-а између 2004. и 2016. У међувремену, овај други је већ дуго имао уносан комерцијални однос са банком, који је засигурно од виталног значаја за очување проблема медијске пажње.Истрага „Панама папира“ из априла 2016. коју су заједно водили ИЦИЈ и ОЦЦРП открила је како су услуге панамске офшор адвокатске фирме „Мосак Фонсека“ због превара, утаје пореза и заобилажења међународних санкција користили богати појединци и јавни званичници . Извештај и резултирајућа медијска покривеност били су у великој мери фокусирани на истакнуте појединце, попут тадашњег британског премијера Дејвида Камерона, који је профитирао од труста са седиштем у Панами које је успоставио његов отац.Кључни промотер најјачег садржаја „Папира“ био је милијардер Бил Браудер. Оно што осуђени преварант и огроман број новинских кућа које су објављивале његове коментаре о цурењу информација доследно нису признавали јесте да је он сам поменут у папирима „Мосак Фонсека“, где је повезан са великим бројем компанија са Кипра које су коришћене за заштиту његових клијената од пореза на огромну зараду коју је стекао за њих улажући у Русији током бурних деведесетих година, и прикривајући власништво над раскошном имовином коју поседује у иностранству.Као што је Браудер посведочио, он ужива у интимним односима са ОЦЦРП-ом, ангажујући их у свом рату против Русије након што му је 2005. забрањен улазак у ту земљу. Надаље, многи други главни медији, укључујући „Блумберг“ и „Фајненшел тајмс“ (он их је такође користио као пијуне у свом русофобичном пропагандном налету) наводно су одбили да објаве приче о његовим сумњивим финансијским пословима.Таква евидентна неспремност да уједеш руку која те храни могла би да објасни зашто су „Пандорини папири“ у великој мери неми на послове богатих америчких држављана и појединаца са седиштем у САД.Узмимо за пример богатство оснивача „И-беја“ Пјера Омидијара и инвеститора Џорџа Сороша, који наводно укупно имају најмање 11,6 милијарди долара и 7,5 милијарди долара. Још увек нису откривене информације које указују на било коју сумњиву шему. Можда није случајност што оба обезбеђују средства ИЦИЈ-у и ОЦЦРП-у путем својих веома контроверзних Лумината и „филантропског“ Фонда за отворено друштво.Списак финансијера ОЦЦРП-а нуди и друге разлоге за забринутост – међу њима се налазе Национална задужбина за демократију и Агенција Сједињених Држава за међународни развој, које обе очигледно служе за унапређење интереса националне безбедности САД и укључене су у бројне војне и обавештајне послове операције дестабилизације и расељавања страних „непријатељских“ влада од њиховог почетка. Штавише, постоје узнемирујуће индиције да је ОЦЦРП сам створио Вашингтон за ову сврху.У јуну је сазвана конференција за новинаре у Белој кући на тему „борбе против корупције“. Током поступка, један безимени „високи званичник администрације“ најавио је да ће америчка влада „борбу против корупције ставити у средиште своје спољне политике“, и да жели да „овом послу да приоритет“.Наставили су да наводе тачне размере овог антикорупцијског притиска и „остало је да се види”, али се очекивало да ће „компоненте обавештајне заједнице“, укључујући директора Националне обавештајне службе и Централне обавештајне агенције, бити кључни играчи.Њихове активности ће допунити постојеће текуће напоре САД да „идентификују корупцију тамо где се она дешава и предузму одговарајуће политичке мере“, тако што ће ојачати друге актере“, попут„ истраживачких новинара и истраживачких невладиних организација “, које већ добијају подршку из Вашингтона.Ове просветљујуће речи, које су западне новине у то време потпуно игнорисале, добиле су још језивији одјек у светлу недавних догађаја. Делује да заиста чине план за оно што се управо догодило, захваљујући ОЦЦРП-у, организацији која ју је „покренула“ и финансијски подржава до данас.Са своје стране, медији само наводе да је ИЦИЈ „прибавио“ документе, чији крајњи извор није наведен. Стога је разумно поставити питање – стоји ли иза објављивања Пандориних папира ЦИА?
https://sputnikportal.rs/20211004/kremlj-ne-vidimo-povod-za-provere-u-vezi-sa-pandorinim-papirima-1130392849.html
https://sputnikportal.rs/20160423/MosakFonseka-dokumenti-istrazitelji-1105105505.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
пандорини папири пандора документи пејперс циа русија сад цурање поверљивих података
пандорини папири пандора документи пејперс циа русија сад цурање поверљивих података
Да ли ЦИА стоји иза цурења „Пандориних папира“?
Кит Кларенберг, истраживачки новинар који се бави улогом обавештајних служби у обликовању политике и перцепције у ауторском тексту за РТ износи тврдњу да афера "Пандорини папири", која баца ново светло на сложене финансијске аранжмане глобалне елите, поставља многа питања, а највеће у целој причи јесте то где су Американци и да ли је умешана ЦИА.
Аутор се пита да ли актери не желе да уједу скривену руку која их храни.
Међународни конзорцијум истраживачких новинара из Вашингтона (ИЦИЈ) објавио је 3. октобра информацију о цурењу скоро три терабајта инкриминишућих података о коришћењу офшор финансијских аранжмана од стране познатих личности, превараната, дилера дроге, чланова краљевске породице и верских вођа у целом свету.
Конзорцијум је предводио оно што је назвао „највећом светском новинарском сарадњом“, у коју је укључено преко 600 новинара из 150 медија у 117 земаља, како би обрадили 12 милиона докумената, названих „Пандорини папири“.
Између осталог, подаци се тичу коришћења пореских и финансијских тајних рајева „за куповину некретнина, јахти, авиона и животног осигурања; њихову употребу за улагање и пребацивање новца између банковних рачуна; планирање имовине и друга питања наслеђивања; и избегавање пореза кроз сложене финансијске шеме“. За неке документе се такође наводи да су повезани са „финансијским криминалом, укључујући прање новца“.
Иако је објављивање чланака који се односе на садржај бомбастичних докумената тек у раним фазама, Конзорцијум обећава да записи садрже „досад невиђену количину података о такозваним стварним власницима ентитета регистрованих на Британским Девичанским острвима, Сејшелима, Хонгконгу, Конгу, Белизеу, Панами, Јужној Дакоти...“, што укључује преко 330 политичара и 130 милијардера са „Форбсове“ листе.
Упркос јаком одјеку, многи критичари су истакли да су Конзорцијумове тврдње, одакле те „елите и преваранти“ потичу и/или бораве, у великој мери усмерене према Русији и Латинској Америци – на пример, ниједан корумпирани политичар нема седиште у САД . Сама организација напомиње да су најзаступљеније нације у досијеима Аргентина, Бразил, Кина, Русија и Велика Британија – што је чудно када се узме у обзир да је Конзорцијум идентификовао преко милијарду долара у америчким трустовима, кључним инструментима за избегавање плаћања пореза и прање новца.
С друге стране, претходна разоткривања Конзорцијума и Пројекта за извештавање о организованом криминалу и корупцији (ОЦЦРП) – његовог главног сарадника – садржали су сличне нескладне пропусте. На пример, у марту 2019. разоткрили су „Тројка перионицу“, кроз коју су руски политичари, олигарси и криминалци наводно прикупили милијарде долара.
Тада је Пројекат објавио бројне извештаје о прекршајима и детаљне информације о милионима опраних средстава преко великих западних финансијских институција у процесу, укључујући „Дојче банку“ и „ЈП Морган Чејс“. Међутим, ХСБЦ никада није споменут – упркос томе што је „Тројка“ отворено рекламирала банку као свог „агента партнера“, а тадашњи шеф тима за податке ОЦЦРП-а Фредрик Линденберг јавно признао да је ХСБЦ „невероватно истакнут“ у „свим“ корумпираним шемама Тројке.
Разлог за овај изванредни потез никада није адекватно објашњен, иако би један од могућих одговора био да су извештајни партнери ОЦЦРП-а у причи били Би-Би-Си и „Гардијан“. Први је од 2014. до 2017. водила Рона Фајерхед, која је такође обављала дужност неизвршног директора ХСБЦ-а између 2004. и 2016. У међувремену, овај други је већ дуго имао уносан комерцијални однос са банком, који је засигурно од виталног значаја за очување проблема медијске пажње.
Истрага
„Панама папира“ из априла 2016. коју су заједно водили ИЦИЈ и ОЦЦРП открила је како су услуге панамске офшор адвокатске фирме „Мосак Фонсека“ због превара, утаје пореза и заобилажења међународних санкција користили богати појединци и јавни званичници . Извештај и резултирајућа медијска покривеност били су у великој мери фокусирани на истакнуте појединце, попут тадашњег британског премијера Дејвида Камерона, који је профитирао од труста са седиштем у Панами које је успоставио његов отац.
Кључни промотер најјачег садржаја „Папира“ био је милијардер Бил Браудер. Оно што осуђени преварант и огроман број новинских кућа које су објављивале његове коментаре о цурењу информација доследно нису признавали јесте да је он сам поменут у папирима „Мосак Фонсека“, где је повезан са великим бројем компанија са Кипра које су коришћене за заштиту његових клијената од пореза на огромну зараду коју је стекао за њих улажући у Русији током бурних деведесетих година, и прикривајући власништво над раскошном имовином коју поседује у иностранству.
Као што је Браудер посведочио, он ужива у интимним односима са ОЦЦРП-ом, ангажујући их у свом рату против Русије након што му је 2005. забрањен улазак у ту земљу. Надаље, многи други главни медији, укључујући „Блумберг“ и „Фајненшел тајмс“ (он их је такође користио као пијуне у свом русофобичном пропагандном налету) наводно су одбили да објаве приче о његовим сумњивим финансијским пословима.
Таква евидентна неспремност да уједеш руку која те храни могла би да објасни зашто су „Пандорини папири“ у великој мери неми на послове богатих америчких држављана и појединаца са седиштем у САД.
Узмимо за пример богатство оснивача „И-беја“ Пјера Омидијара и инвеститора Џорџа Сороша, који наводно укупно имају најмање 11,6 милијарди долара и 7,5 милијарди долара. Још увек нису откривене информације које указују на било коју сумњиву шему. Можда није случајност што оба обезбеђују средства ИЦИЈ-у и ОЦЦРП-у путем својих веома контроверзних Лумината и „филантропског“ Фонда за отворено друштво.
Списак финансијера ОЦЦРП-а нуди и друге разлоге за забринутост – међу њима се налазе Национална задужбина за демократију и Агенција Сједињених Држава за међународни развој, које обе очигледно служе за унапређење интереса националне безбедности САД и укључене су у бројне војне и обавештајне послове операције дестабилизације и расељавања страних „непријатељских“ влада од њиховог почетка. Штавише, постоје узнемирујуће индиције да је ОЦЦРП сам створио Вашингтон за ову сврху.
У јуну је сазвана конференција за новинаре у Белој кући на тему „борбе против корупције“. Током поступка, један безимени „високи званичник администрације“ најавио је да ће америчка влада „борбу против корупције ставити у средиште своје спољне политике“, и да жели да „овом послу да приоритет“.
Наставили су да наводе тачне размере овог антикорупцијског притиска и „остало је да се види”, али се очекивало да ће „компоненте обавештајне заједнице“, укључујући директора Националне обавештајне службе и Централне обавештајне агенције, бити кључни играчи.
Њихове активности ће допунити постојеће текуће напоре САД да „идентификују корупцију тамо где се она дешава и предузму одговарајуће политичке мере“, тако што ће ојачати друге актере“, попут„ истраживачких новинара и истраживачких невладиних организација “, које већ добијају подршку из Вашингтона.
„Разматраћемо шта још можемо учинити на том плану ... Постоје линије помоћи које су покренуле [истраживачке] новинарске организације“, навели су тада из Беле куће. „Оно што ми одмах пада на памет је ОЦЦРП, као и страна помоћ која иде невладиним организацијама.“
Ове просветљујуће речи, које су западне новине у то време потпуно игнорисале, добиле су још језивији одјек у светлу недавних догађаја. Делује да заиста чине план за оно што се управо догодило, захваљујући ОЦЦРП-у, организацији која ју је „покренула“ и финансијски подржава до данас.
Са своје стране, медији само наводе да је ИЦИЈ „прибавио“ документе, чији крајњи извор није наведен. Стога је разумно поставити питање – стоји ли иза објављивања Пандориних папира ЦИА?
