Јачање безбедносних снага Приштине шаље две опасне поруке Београду
18:01 07.10.2021 (Освежено: 10:44 25.11.2021)
© Flickr / U.S. Army Europe
Пратите нас
План Приштине да у Косовске безбедносне снаге прими досад највећи број регрута у једом цугу је њихов одговор на питање о будућим намерама, мишљења је професор др Митар Ковач. Војни коментатор Александар Радић истиче да Приштина овим шаље политичку поруку да гради свој систем игноришући Србију.
Приштина планира да отвори конкурс за пријем 850 нових регрута за потребе снаге КБС, што је по речима њиховог тзв министра одбране до сада највећи конкурс које је Косово спровело у циљу повећања капацитета КБС-а.
Показатељ намера Приштине у будућности
Професор др Митар Ковач, генерал-мајор у пензији, сматра да је ова најава наставак континуитета у изградњи оружаних снага тзв. Косова уз помоћ водећих сила НАТО пакта.
„Циљ им је да баш након недавне кризе на Брњаку и Јарињу где се десила једна врста демонстрације њихове силе, сада овим дају одговор о намерама у будућности. Већ се говори о томе да би се та будућа војска тзв. Косова састојала од три пука који би покривали кључне зоне Косова и Метохије усмерене према централној Србији. Истовремено, у организацији тих снага, повећању регрутног контингента и обучавању млађег кадра посебна пажња се придаје томе од које земље ће се купити системи који су погодни за тај простор и који би били усмерени ка Србији. Првенствено се мисли на преносне противоклопне и ПВО системе, као и на системе ватрене подршке од артиљеријских оружја, минобацача и наравно у оквиру тога на то да се обавештајно-извиђачки системи подигну на висок ниво – од основних тактичких јединица,од чете, батаљона па до тих пукова,“ истиче Ковач.
Припрема за интервенције у било ком делу Косова и Метохије?
То би значило, додаје наш саговорник, да би те снаге у сарадњи са њиховим полицијом могле да буду у стању да интервенишу на било ком делу Косова и Метохије.
„То би значило и да се спремају за преузимање обавеза око обезбеђења тзв. „границе“, односно административне линије према Србији,“ упозорава саговорник Спутњика.
Управо чињеница да Приштина наставља са јачањем КБС је политичка порука упућена не само нама, напомиње Ковач, већ и онима који нису за косовску независност - да они не одустају од планови да ставе под контролу пре свега север Косова.
Војни стручњак и коментатор Александар Радић дотле не види везу између скорашњих инцидента на админстративним прелазима и чињенице да КБС јача своје редове. Како каже, Приштина прави планове за јачање КБС.а на нивоу десетогодишње пројекције, па је и овај потез вероватно унапред планиран. С друге стране, он у овим потезима Приштине види политичку поруку.
Приштине гради свој систем игноришући Србију
„На жалост, препознаје се порука у политичком смислу а она је заснована на игнорисању чињенице да Србија постоји. Не праве они овим дневно-политичку провокацију него граде сопствени систем и игноришу сваку критику која долази из Београда и земаља које желе да чују српски став када је реч о противљењу развоја КБС-а,“ истиче Радић. Он констатује да „хтели ми то да признамо или не, Приштина ради на развоју својих војних снага на Косову“.
„Власти у Приштини су пре пар година донеле пакете прописа који им омогућавају да развијају оружане снаге под називом Косовске снаге безбедности али суштински реч је о војсци. У оквиру тог пакета планирано је да се пре свега, бројчано јачају те структуре чиме би се развила нешто јача формација са оријентационо 3.500 људи порасту на до 5.000 по динамици која је одређена буџетским лимитима, јер Приштина нема јаку економију а треба исплатити плате, порезе и доприносе за те додатне људе,“ објашњава Радић
КБС се приближава зацртаном лимиту у људству
Тренутно Приштина ради на етапном повећавају број људи и већ су прешли 4.000, додаје наш саговорник што значи да се приближавају заокруживању структуре и предвиђеног броја у људству.
„У тим снагама ударни део чини једна јединица у равни бригаде са три пука. Пук је застарео назив, али је реч о усвајању термина који треба да подсети на нека решења Американаца, Енглеза и осталих, због намере да се направи маркетиншки искорак стварајући традиције којих нема, али и да би се нагласило колико су косовске снаге привржене идеји да је њихов главни ослонац англо-саксонкси круг земаља,“ наводи наш саговорник.
У целини, напомиње Радић, КБС примарно јача пешадију јер је њихова структура базирана на структури лаке пешадије, дакле, на јединицама које су опремљене личним пешадијским наоружањем.
„У плану им је да добију и средства за ватрену подршку минобацача до 1200 милиметара и лака оклопна возила. Постепено набављају америчка возила „хамви“, добили су недавно 55 лаких борбених оклопних возила, али када је реч о неком софистициранијем оружју и опреми то не иде баш тако лако. Неке ствари могу да добију на поклон - опрему/оружје која је вишак у америчкој војсци, као што се то недавно десило. Али када је реч о противоклопним системима и лаким преносним ракетним системима противваздушне одбране које Приштина жели да има онда то мора или да се плати, или да добије од неких специфичних савезника као што је Турска која жели да буде присутна у региону,“ истиче саговорник Спутњика.
Лоша вест за Србе на КиМ
Радић такође напомиње и да без обзира на то што је Приштина променила прописе и КБС дефинисала као своју војну силу, у реалности се ипак поштују прописи који су донети 1999. године којим је Кфор једина војна сила која доле има компетенције на том простору.
„У овом тренутку то још увек функционише, не као раније али постоје механизми који онемогућавају да Приштина сама одлучи о набавци неких наоружања која би потенцијално могла да буду проблематична и да претерано ојачају њихове снаге. НАТО има свој тим за везу који ради на јачању КБС-а али се ту праве озбиљна процена шта да им се дозволи и пружи а шта не у овом сегменту, колико и у шта да се уложи. У овом сада моделу то ће потрајати и остати на нивоу лаке пешадије са елементима логистике снага за подршку цивилних институција и у перспективи нема назнака да постоји избор наоружања који би омогућио да се развијају већи офанзивни капацитети КБС,“ уверен је Радић.
Политиколог са Косова и Метохије Александар Гуџић сматра да повећање снага КБС, и то баш у овом моменту, није добро, јер долази после немилих сцена на админстративним прелазима.
„Пре свега Срби на КиМ нису за те снаге, и имају дозу опрезности, односно неповерења када су оне у питању што је и оправдано. Приштина на овај начин само додатно ствара тензије, јер је очигледно да се КБС етнички хомогенизује. Колико знам, ове године се и косовска полиција појачава са новим припадницима, али са јако малим бројем Срба. Тако да, све у свему, вест о јачању КБС-а није баш пријатна за Србе,“ оцена је Гуџића.
