https://sputnikportal.rs/20211008/kako-su-nastala-najcesca-prezimena-u-srbiji-1130509853.html
Како су настала најчешћа презимена у Србији
Како су настала најчешћа презимена у Србији
Sputnik Србија
Презимена у Србији су најчешће настајала по имену оца али постоје и други случајеви, када су настајала по мајци, занимању или карактерној особини. 08.10.2021, Sputnik Србија
2021-10-08T20:21+0200
2021-10-08T20:21+0200
2021-10-08T20:21+0200
друштво
презимена
србија – друштво
стил живота
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/08/1130510997_0:29:1920:1109_1920x0_80_0_0_e2620bd2ecd945450eb23238895b6e90.jpg
Према попису становништва из 2011. године, десет најчешћих презимена носи преко 700.000 становника Србије. Презиме Јовановић је најзаступљеније и носи га више од 120.000 грађана наше земље. Постоје изузетно честа презимена, док с друге стране нека презимена су ретка и ишчезавају.Најчешћа презимена у Србији су патронимска, настала по имену оца каже Бранко Тодоровић, секретар Друштва српских родословаца „Порекло“."По заступљености то су Јовановић, Петровић, Николић, Марковић, Ђорђевић, Стојановић, Илић, Станковић…", наводи он.Презиме се најчешће узимало по оцуСрпска презимена су најчешће настајала по имену оца али постоје и други случајеви, када су настајала по мајци, занимању или карактерној особини.На основу самог презимена није могуће установити порекло појединца. Мада код ређих презимена се лакше истражују и проналазе подаци о пореклу. Учесталост одређених презимена јесте директна последица политичке одлуке у Кнежевини Србији."Кнежевина Србија је до 1851. године имала праксу наслеђену из турског периода, да се презимена мењају из генерације у генерацију. Онда је кнез Александар Карађорђевић те године донео једну наредбу којом је установио стална презимена код становништва Кнежевине Србије. То је значило да се презимена више не могу мењати из генерације у генерацију и тада људи узимају презиме по најстаријем живом претку из породице. Тада је велики број становника на том простору, где је највећа концентрација српског становништва, у то време узела презимена најчешће по дедовима. У то време је најчешће име било Јован или Петар и тако се у једном тренутку десило да је мноштво људи понело презиме Јовановић, Петровић, Ђорђевић…. Даљом прогресијом до данашњих дана они су издоминирали у односу на нека друга ређа презимена", каже Тодоровић.Углавном се завршава на „ић“Он истиче да се презимена као појава срећу још у средњем веку. Некада се мењају с генерације на генерацију, а некада се наслеђују кроз генерације. У осталим крајевима Србије се не устаљују средином 19. века већ много касније.На пример, на простору Косова и Метохије које је касније ослобођено од Турака, презимена се устаљују тек после Првог светског рата. Уобичајено је да се српска презимена завршавају на „ић“, али су чести и завршеци на „ин“ као код презимена Милин, Тошин или „ов“ као код презимена Петров.Некад презиме може открити географско порекло особе"Ко носи презиме Херцеговац, за ту особу се може рећи да је његов предак вероватно био пореклом из Херцеговине, или Ердељан да је пореклом из Ердеља, или Печујлија који је из Печуја пореклом. Мисли се на старо порекло, јер су то углавном стара презимена. Постоје презимена са географским називима, нарочито у Мађарској још од 16. века. Према пописима, имате често презиме Хорват, Бошњак, Рац и та презимена одређују и географско порекло људи који их носе - Хорват да је човек дошао са простора Хрватске, Бошњак са простора Босне, Рац са простора Рашке или Србије", каже он.Ретка презимена нестајуСрби не морају нужно имати презиме које је етимолошки од српске речи."Тамо где су Срби живели у додиру Млецима, Албанцима, Немцима добили би надимак који је страног језика. Онда би га Срби звали по том надимку, а касније би му то постало презиме. То је позајмљеница или из немачког или италијанског језика, а то не значи да је он пореклом Италијан или Немац", објашњава Тодоровић."Оно што ће се вероватно догодити на следећем попису становништва јесте да ће нека презимена нестати, ако их је носио мали број особа. Ишчезнуће јер се број становника наше земље смањује. Нека ретка презимена где имате једну породицу или мали број њих који га носе, могуће да ће се угасити и да их више неће бити. Данас има ишчезлих презимена, односно презимена која више нико не носи, а до пре сто година је било људи који су се тако презивали", закључује Тодоровић, пренео је Магазин новости 24седам.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
презимена, србија – друштво, стил живота, друштво
презимена, србија – друштво, стил живота, друштво
Како су настала најчешћа презимена у Србији
Презимена у Србији су најчешће настајала по имену оца али постоје и други случајеви, када су настајала по мајци, занимању или карактерној особини.
Према попису становништва из 2011. године, десет најчешћих презимена носи преко 700.000 становника Србије. Презиме Јовановић је најзаступљеније и носи га више од 120.000 грађана наше земље. Постоје изузетно честа презимена, док с друге стране нека презимена су ретка и ишчезавају.
Најчешћа презимена у Србији су патронимска, настала по имену оца каже Бранко Тодоровић, секретар Друштва српских родословаца „Порекло“.
"По заступљености то су Јовановић, Петровић, Николић, Марковић, Ђорђевић, Стојановић, Илић, Станковић…", наводи он.
Презиме се најчешће узимало по оцу
Српска презимена су најчешће настајала по имену оца али постоје и други случајеви, када су настајала по мајци, занимању или карактерној особини.
"Презимена су настајала по имену мајке углавном када се отац није знао или је дете ванбрачно. Матронимска презимена су на пример Марић, Росић, Даничић. Презимена настала по занимању су Ковачевић, Поповић, Војниковић. Могу настати по некој карактерној или физичкој особини појединца. Потомци слабовидог човека би се у прошлости презивали Ћоровић", објашњава он.
На основу самог презимена није могуће установити порекло појединца. Мада код ређих презимена се лакше истражују и проналазе подаци о пореклу. Учесталост одређених презимена јесте директна последица политичке одлуке у Кнежевини Србији.
"Кнежевина Србија је до 1851. године имала праксу наслеђену из турског периода, да се презимена мењају из генерације у генерацију. Онда је кнез Александар Карађорђевић те године донео једну наредбу којом је установио стална презимена код становништва Кнежевине Србије. То је значило да се презимена више не могу мењати из генерације у генерацију и тада људи узимају презиме по најстаријем живом претку из породице. Тада је велики број становника на том простору, где је највећа концентрација српског становништва, у то време узела презимена најчешће по дедовима. У то време је најчешће име било Јован или Петар и тако се у једном тренутку десило да је мноштво људи понело презиме Јовановић, Петровић, Ђорђевић…. Даљом прогресијом до данашњих дана они су издоминирали у односу на нека друга ређа презимена", каже Тодоровић.
Углавном се завршава на „ић“
Он истиче да се презимена као појава срећу још у средњем веку. Некада се мењају с генерације на генерацију, а некада се наслеђују кроз генерације. У осталим крајевима Србије се не устаљују средином 19. века већ много касније.
На пример, на простору Косова и Метохије које је касније ослобођено од Турака, презимена се устаљују тек после Првог светског рата. Уобичајено је да се српска презимена завршавају на „ић“, али су чести и завршеци на „ин“ као код презимена Милин, Тошин или „ов“ као код презимена Петров.
"На простору бивше Аустро-угарске, рецимо у Херцеговини, имају нешто другачију антропонимију презимена. Разлог томе је пре свега што код њих није донет закон да се презимена узимају по именима, већ су настајала на разноразне начине. Има и тамо Петровића и Јовановића, али има и многих других и необичних презимена за која не знамо по чему су настала. Она су или стара или позајмљена из неког другог језика", наглашава Тодоровић.
Некад презиме може открити географско порекло особе
"Ко носи презиме Херцеговац, за ту особу се може рећи да је његов предак вероватно био пореклом из Херцеговине, или Ердељан да је пореклом из Ердеља, или Печујлија који је из Печуја пореклом. Мисли се на старо порекло, јер су то углавном стара презимена. Постоје презимена са географским називима, нарочито у Мађарској још од 16. века. Према пописима, имате често презиме Хорват, Бошњак, Рац и та презимена одређују и географско порекло људи који их носе - Хорват да је човек дошао са простора Хрватске, Бошњак са простора Босне, Рац са простора Рашке или Србије", каже он.
Срби не морају нужно имати презиме које је етимолошки од српске речи.
"Тамо где су Срби живели у додиру Млецима, Албанцима, Немцима добили би надимак који је страног језика. Онда би га Срби звали по том надимку, а касније би му то постало презиме. То је позајмљеница или из немачког или италијанског језика, а то не значи да је он пореклом Италијан или Немац", објашњава Тодоровић.
"Оно што ће се вероватно догодити на следећем попису становништва јесте да ће нека презимена нестати, ако их је носио мали број особа. Ишчезнуће јер се број становника наше земље смањује. Нека ретка презимена где имате једну породицу или мали број њих који га носе, могуће да ће се угасити и да их више неће бити. Данас има ишчезлих презимена, односно презимена која више нико не носи, а до пре сто година је било људи који су се тако презивали", закључује Тодоровић,
пренео је Магазин новости 24седам.
