https://sputnikportal.rs/20211009/ko-mi-nije-sve-sudio-secanje-na-milana-kasanina-i-orbita-kulture-1130506276.html
„Ко ми није све судио“: Сећање на Милана Кашанина I Орбита културе
„Ко ми није све судио“: Сећање на Милана Кашанина I Орбита културе
Sputnik Србија
„Имао сам тежак, али срећан живот, а она чега сам у њему имао најмање била је слобода. Од кога и од чега све нисам зависио, ко ми није све судио, шта све нисам... 09.10.2021, Sputnik Србија
2021-10-09T10:00+0200
2021-10-09T10:00+0200
2021-10-09T10:00+0200
подкаст
култура
орбита културе
спутњик радио
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/08/1130517282_0:0:1245:700_1920x0_80_0_0_2bdbec04405a46caa2e1a92f370c5aab.png
Орбита културе, 08.10.2022.
Sputnik Србија
Орбита културе, 08.10.2022.
Изложба о овом књижевнику и преводиоцу, директору Музеја савремене уметности, Музеја кнеза Павла, Галерије фресака, добитнику високих домаћих и међународних признања отворена је у Педагошком музеју у Београду а поводом обележавања 40 година од Кашанинове смрти. Зашто је овај хваљени па оспоравани човек, сорбонски ђак, сведок оба светска рата, иако „у сенци славе“ (како се и зове изложба о њему) и данас присутан као важна културна чињеница, ко је заправо био Милан Кашанин – за „Орбиту културе“ објашњавају ауторке изложбе проф. др Зорица Хаџић и Марина Бојић, професор књижевности и ћерка Милана Кашанина.Шта се све нашло на изложби у Народној библиотеци Србије посвећеној животу и раду Александра Каракушевића Класа, прослављеног југословенског и српског карикатуристе? Ко је стваралац који је током своје богате каријере оставио на хиљаде духовитих и јетких приказа савременог друштва – објашњава ауторка поставке Горана Стевановић.Један од тренутно најтраженијих и најталентованијих пијаниста на светској сцени, тридесетпетогодишњи Андреј Коробејников, који је пре две вечери имао премијерни наступ пред београдском публиком у ексклузивном разговору за Спутњик открива да ли као правник музици приступа рационално, зашто воли есперанто и због чега мисли да је његов „музички туризам“ заправо – посао снова.А уочи премијере новог анимираног филма „Живети у причи“, приказаном у оквиру 18. издања Европског фестивала анимираног филма „Балканима“, разговарамо са његовим редитељем и аутором Алексом Гајићем.Ко је био Никола Милошевић, професор чија биста од недавно краси хол Филолошког факултета, установе у којој је провео највећи део радног века, ко је човек чијом су реториком и говорничким вештинама били фасцинирани не само студенти него и најшира јавност, која је година пратила његове наступе, нарочито трибине посвећене Достојевском?Импозантан као фигура, сталожен и миран, без гестова или јефтиних духовитости био је један од оних ерудита код којих је читав ефекат произилазио из онога што је говорио, а не из онога како је говорио – каже наш саговорник, некадашњи студент Николе Милошевића а данас и сам професор Филолошког факултета – Мило Ломпар.Наша гошћа је и талентована кантауторка Ана Ћурчин, овогодишња добитница регионалне награде „Милан Младеновић“ .
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/08/1130517282_96:0:1029:700_1920x0_80_0_0_2582ed8ab626e63e598f77e8bf7adb01.pngSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, орбита културе, спутњик радио, аудио
култура, орбита културе, спутњик радио, аудио
„Ко ми није све судио“: Сећање на Милана Кашанина I Орбита културе
„Имао сам тежак, али срећан живот, а она чега сам у њему имао најмање била је слобода. Од кога и од чега све нисам зависио, ко ми није све судио, шта све нисам дочекао од нечије мржње, у чијим све рукама није био мој живот“, говорио је Милан Кашанин, један од најумнијих Срба у прошлом веку.
Изложба о овом књижевнику и преводиоцу, директору Музеја савремене уметности, Музеја кнеза Павла, Галерије фресака, добитнику високих домаћих и међународних признања отворена је у Педагошком музеју у Београду а поводом обележавања 40 година од Кашанинове смрти. Зашто је овај хваљени па оспоравани човек, сорбонски ђак, сведок оба светска рата, иако „у сенци славе“ (како се и зове изложба о њему) и данас присутан као важна културна чињеница, ко је заправо био Милан Кашанин – за „Орбиту културе“ објашњавају ауторке изложбе проф. др Зорица Хаџић и Марина Бојић, професор књижевности и ћерка Милана Кашанина.
Шта се све нашло на изложби у Народној библиотеци Србије посвећеној животу и раду Александра Каракушевића Класа, прослављеног југословенског и српског карикатуристе? Ко је стваралац који је током своје богате каријере оставио на хиљаде духовитих и јетких приказа савременог друштва – објашњава ауторка поставке Горана Стевановић.
Један од тренутно најтраженијих и најталентованијих пијаниста на светској сцени, тридесетпетогодишњи Андреј Коробејников, који је пре две вечери имао премијерни наступ пред београдском публиком у ексклузивном разговору за Спутњик открива да ли као правник музици приступа рационално, зашто воли есперанто и због чега мисли да је његов „музички туризам“ заправо – посао снова.
А уочи премијере новог анимираног филма „Живети у причи“, приказаном у оквиру 18. издања Европског фестивала анимираног филма „Балканима“, разговарамо са његовим редитељем и аутором Алексом Гајићем.
Ко је био Никола Милошевић, професор чија биста од недавно краси хол Филолошког факултета, установе у којој је провео највећи део радног века, ко је човек чијом су реториком и говорничким вештинама били фасцинирани не само студенти него и најшира јавност, која је година пратила његове наступе, нарочито трибине посвећене Достојевском?
Импозантан као фигура, сталожен и миран, без гестова или јефтиних духовитости био је један од оних ерудита код којих је читав ефекат произилазио из онога што је говорио, а не из онога како је говорио – каже наш саговорник, некадашњи студент Николе Милошевића а данас и сам професор Филолошког факултета – Мило Ломпар.
Наша гошћа је и талентована кантауторка Ана Ћурчин, овогодишња добитница регионалне награде „Милан Младеновић“ .