- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Могу ли талибани распалити буктињу широм Азије

© Sputnik / Стрингер / Уђи у базу фотографијаТалибани
Талибани - Sputnik Србија, 1920, 09.10.2021
Пратите насTelegramOdyssey
Још је рано за оцене стварног учинка талибана на власти у Авганистану, али за сада нема много основа за оптимизам у погледу развоја ситуације у тој земљи. Уколико се Авганистан у кратком року не стабилизује, отвориће се простор за тињање различитих спорова и сукоба који се касније могу претворити у праву буктињу у централној Азији.
Овако бивши амбасадор, новинар Драган Бисенић, гледа на ситуацију у Авганистану у коме су пре нешто више од месец дана, са повлачењем америчких трупа, на власт дошли талибани (организација забрањена у Русији).
Како каже, неоспорно је да су до сада талибани прогласили Исламски емират Авганистан и да је то сада једна непризната држава која се суочава са бројним проблемима.

Потенцијална буктиња у Азији

„Скоро месец дана после преузимања власти многе мере, животно важне за функционисање земље, касне, док су се талибани, чини се, радије усмерили на уобличавање доследног исламског карактера земље, према њиховом схватању и тумачењу. То је, иначе, била карактеристика свих тих револуционарних организација политичког ислама током Арапског пролећа, које су се пре фокусирале на, рецимо, какве жене треба да имају фризуре, него на то како да управе ефикасно функционишу. У том смислу ни талибани нису изузетак, али Авганистан је специфична земља која своје бројне проблеме може или ће моћи да реши само путем ефикасне власти и неизоставне међународне помоћи“, каже Бисенић.
Према његовим речима, од доласка талибана на власт цене хране су порасле за више од 50 одсто, али су авганистанска средства од око 9 милијарди долара остала замрзнута, па је финансијски систем готово парализован јер нико не може да подигне свој новац. Тај новац се, додаје Бисенић, налази у америчким банкама, а америчка страна је јасно рекла да ће одмрзнути новац само уколико талибани буду испуњавали одређене услове.
„Пред колапсом је и здравствени систем који се такође у великој мери ослањао на међународну помоћ, а земља би могла да остане и без електричне енергије јер половину својих потреба подмирује увозом из централно-азијских држава којима досадашње испоруке електричне енергије нису плаћене. У земљи се не прикупљају ни уплате од утрошене електричне енергије, па стога нема ни средстава одакле би се утрошене и будуће поруџбине платиле. Отуда је и дошла оцена европског представника за спољну политику Жозепа Бореља да се Авганистан суочава са колапсом целокупног друштвеног и економског система и да све то може да се претвори у велику хуманитарну катастрофу“, објашњава Бисенић и додаје да је Борељ такође поновио захтев да талибани треба да испуне одређене услове како би добили међународну подршку и избегли најгори сценарио.

Стварање „истинског исламског окружења“

Он напомиње да је од доласка талибана на власт Европска унија повећала хуманитарну помоћ Авганистану, али је зауставила целокупну развојну помоћ, а ово је био потез и других земаља и Светске банке.
„У циљу избегавања најгорег сценарија у Авганистану одржавају се састанци у Дохи, уз катарско посредовање. Међутим, са америчке стране се истиче да талибани нису испунили одредбе споразума из Дохе. Реч је о седам тачака споразума од којих је једино испуњено да се не нападају америчке трупе, док талибани, на пример, нису образовали отворену и инклузивну владу, што од њих очекују све земље које су укључене у решавање питања кризе у овој земљи, попут Кине и Русије. Такође, Американци тврде да талибани нису прекинули све своје односе са Ал каидом“, наводи Бисенић.
Талибанским властима у Кабулу, примећује наш саговорник, на руку не иду ни рестриктивни потези усмерени ка женама, којима су забранили да похађају универзитет све док се не створи, како они кажу, „истинско исламско окружење“, а рестриктивни потези усмерени су и према медијима.
„Очигледно је да они желе да створе исламски емират који ће функционисати по свим њиховим правилима, те да притом неће бити важно да ли ће бити испуњени сви услови из споразума у Дохи“, каже бивши амбасадор.
Додатну узнемиреност уносе и информације о томе да су талибани на северу земље наводно успоставили специјални батаљон бомбаша самоубица, како би заштитили границе са Кином и Таџикистаном.
„То не значи да је ово јединица која аутоматски делује као одред самоубица, већ представља последње средство које сведочи о њиховој одлучности да се испуни одређени задатак. Те јединице назив Лашкар-е-Мансури и већ су деловале овог лета у заузимању Баграма и Кабула и припадају двема другим елитним јединицама, такозваном „Црвеном батаљону“ и батаљону „Бадр 313“ које су најспремније и најопремљеније јединице авганситанских талибана“, каже Бисенић.

Како ће реаговати талибани

Чињеница је, указује новинар, да међународна заједница од талибана очекује да испуне одређене услове, али је питање да ли ће они те поруке разумети као уцену и условљавање њиховог понашања, као и да ли ће их то отерати у правцу супротном од оног да погну главу и прихвате испуњење захтева који се од њих траже.
„То ћемо ускоро видети, јер је велико питање и колико је унутар себе тај талибански покрет кохерентан и уједињен да би уопште био у стању да спроводи јединствену политику. Проблеми су велики и нагомилани, а Авганистану су потребни, пре свега, финансијски ресурси да би постао функционална земља. Уколико до стабилизације не дође у веома кратком року, касније ће бити све теже да се успостави уједначен систем власти у земљи. У том смислу, да не будемо баш потпуни песимисти, можемо рећи да је ситуација у Авганистану у овом тренутку осетљива, на граници са опасном“, закључује Драган Бисенић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала