Светски „струјни удар“: Могу ли поскупљења угрозити капиталне пројекте у Србији
© Фото : Youtube/Izgradnja Srbije/Printscreen
Пратите нас
Упркос расту берзанских цена електричне енергије због чега ће струја и код нас поскупети за привреду и извесно је проузроковати нови раст цена грађевинског материјала, за Србију би било далеко скупље ако би то зауставило неке од најављених радова на великим инфраструктурним пројектима какви су путеви и железнице.
Они доносе упосленост људи, ангажовање различитих привредних капацитета, раст производње и БДП-а и пуњење буџета. А и питање је када бисмо поново кренули у тај посао, сматра Горан Родић, потпредседник Грађевинске коморе Србије.
Председник Србије Александар Вучић указао је на то да ће свако повећање цена електричне енергије увећати и цене грађевинског материјала, али и свега другог, па тако и инестиционих пројеката. То ће направити много проблема па се, како је најавио, сагледавају начини да се привредницима помогне.
Шта са капиталним инвестицијама
У којој мери ће енергетска криза која је захватила пре свега Европу, али се осећа и у већем делу света, утицати на капиталне инвестиције у Србији, пре свега на саобраћајну инфраструктуру која је покретач привредног раста? Може ли раст цена у грађевинарству утицати чак и на одустајање од неких пројеката?
Пролетос су већ, са повећањем привредне активности, знатно скочиле цене грађевинског материјала и у свету и код нас и то од 50 до 100 одсто, па и више него дупло. Трговци у Србији су још половином године оценили да такав скок цена за кратко време не памте од кризних деведесетих.
Економиста Иван Николић за Спутњик каже да је у овом тренутку незахвално правити пројекције. Сви ти пројекти су вишегодишњи и јако је тешко сада планирати трошкове када не знате ни у наредном тромесечју какве ће бити цене сировина које се уграђују, или импута.
Повећање цена електричне енергије увећаће цене грађевинског материјала, али и свега другог, па тако и инестиционих пројеката
© Sputnik / Илья Наймушин
/ По његовом мишљењу, ово време тражи прилагођавање свих, уз наду да је реч о привременом проблему и да неће прећи у феномен који би потпуно пореметио начин пословања какав смо имали до сада.
Могуће поново сагледати планове
„Али, врло је могуће да ако сагледавамо ове последице које имамо уназад неколико месеци и ако ови изазови потрају да би они на неки начин значили и поновно сагледавање свих могућности и врло замашног инвестиционог плана до 2025. Дакле, сагледати капиталне објекте који би требало да се граде, да би се можда неки приоритети издвојили“, додаје Николић.
Оно што је неизвесно је у којој мери би додатни раст цена пореметио финансирање тих пројеката. Разлог томе су велики ризици јер када уговарате градњу пројекта која ће трајати три до пет година нико не може да зна шта ће бити у том периоду. А за сваки пројекат морате да имате неки финансијски оквир .
„Када уговарате пројекат, ако рецимо узимате кредит, морате да имате неки план колико ће то на крају износити, а у овом тренутку је то јако тешко прецизно направити, јер има толико неизвесности. Извођачима је тешко да знају могу ли да испоруче објекат у неком року по некој цени, а да се у међувремену толико поремете параметри што би фирме терало у губитке и пројекат учинило неизводљивим“, напомиње наш саговорник.
Скупље би било да стану радови
Родић је, међутим, уверен да упркос свему градњу важних соабраћајница пројеката не би требало одлагати.
Код изградње вишегодишњих пројеката
каква је обнова железнице са високим скоком цена незахвално је правити пројекције
CC0 / пиксабеј /
„Морају да се раде када смо у то већ кренули. Најопасније би сада било да се стане, јер би то било далеко скупље него да се наставе радови. Али мора да се седне да се преговара са онима којима то осим нама највише треба - Европљанима и Кинезима због њихових лука у Грчкој одакле ће да вуку робу за Европу преко Србије”, изричит је саговорник Спутњика са великим искуством у реализацији грађевинских пројеката, посебно на руском тржишту.
Он, међутим, упозорава на то да би држава као највећи инвеститор, требало да има „дебелу“ контролу над тим како се троше паре, да они који су у надзору воде рачуна о томе како се калкулишу поскупљења грађевинског материјала. Не може, каже он, неко ко је узео аванс за набавку материјала укалкулисати скупљу цену каква није била када су новац добили. Држава, како истиче, мора да поведе рачуна и не би смела да дозволи „лов у мутном“.
Тек сада креће
И раније је, како истиче, било поскупљења грађевинског материјала усред радова, па ова ситуација није новост.
Родић сматра да је ипак добра околност то што се готово све од грађевинског материјала производи у нашој земљи. Он сматра да би наша грађевинска индустрија сада могла да рачуна са мањим корекцијама због поскупљења струје и гаса и по његовој оцени сада су вероватно најскупљи радници који су дефицитарни. Краниста, како каже, неће да ради без 3000 евра месечно, а физички радници траже између 80.000 и 100.000 динара за плату.
Закључујући да о повлачењу из неких пројаката не би требало размишљати, Родић истиче да имамо много тога да радимо. И путеве и пруге. Тек сада креће, додаје он за Спутњик.
