Велика атракција код Подгорице: Шездесет магараца по цео дан слуша Моцарта и Бетовена /фото, видео/
13:15 18.10.2021 (Освежено: 13:19 18.10.2021)
© Sputnik / Бобан Нововић
Пратите нас
Орнитолог Дарко Савељић основао је недалеко од Подгорице фарму магараца да би их сачувао од изумирања. Фарма је врло брзо постала атракција за многе посјетиоце из Црне Горе, али и других земаља.
Шездесет магараца на имању породице Савељић у селу Градина, десетак километара од Подгорице, живе магарећу бајку, уз озбиљну музику, коју слушају од седам до 19 часова, али не љенчаре, већ и доносе вишеструку корист.
Дарко Савељић је по професији орнитолог, који је 20 година ишао редовно да гледа птице на улцињској Солани. Враћао би се често преко Остроса, поред језера, због атрактивног панорамског пута.
Neobična farma kod Podgorice gde magarci čitav dan slušaju ozbiljnu muziku pic.twitter.com/vCPGdrmHwU
— Sputnik Србијa (@rs_sputnik) October 17, 2021
„Првих година смо морали да излазимо из кола и тјерамо магарце са пута који залегну по њему и уживају. Након неколико година видим, пут слободан. Одем на сточну пијацу, прије неких седам година, и тада је магарац коштао 25 евра. Купују га само ловци да јефтино нахране своје псе. Одем до Монстата — по пољопривредном попису из 2010. у Црној Гори има магараца, мула и мазги 500 комада. Одбијеш муле и мазге, нема дакле 150 магараца. Ја купим двије магарице Марту и Дрину и на Фејсбуку објавим да имам фарму, кад пост испрате са сто лајкова, наредни са двјеста…Објавим: ко жели може да види моје магарице и нек донесе килограм шаргарепе као улазницу. И тако то крене. У то вријеме магарци су били угроженија врста од пеликана. Фарму сам направио да бих заштитио магарца од изумирања. … Сада магарац на сточној пијаци кошта од 200 до 250 евра. Сви би да купе магарца, одједном је постао драга и мила животиња”, прича Савељић.
Деца хране магарце
© Sputnik / Бобан Нововић
Да магарци и магарице на имању Савељића имају третман какав заслужују, показује и ситница да свако од њих има своје име, Дрина, Хајла, Мандарина, Јутро, Ђина, Кремиц, Музика, Море…тако се зову и одазивају кад им се име помене.
Посјета фарми је недјељом, радним данима су организоване посјете школа и вртића.
„Посјета фарми је бесплатна за дјецу са аутизмом и њихове родитеље, за дјецу која имају разне проблеме и у колицима су. Поготово прија дјеци са аутизмом, ово је за њих права терапија, неће се она излијечити и промјенити, али тај контакт са магарцима им прија, почињу да их мазе, да се зближавају са њима, родитељи кажу да су дјеца мање агресивна након посјете фарми, има их који редовно долазе. Дирљиво је видјети како она осјећају животиње, а магарци су стрпљиви, што таквој дјеци одговара”, прича Дарко.
Фарма је и азил за доста старих магараца. Савељић каже да Црногорци нијесу сувише емпатични према животињама, али да се и то мијења.
„Људи су магарца, коња, често код нас третирали само као машину, да ради, вуче, не третирају га као живо биће. Овдје магарци и магарице имају мирну старост, заслужено, рекао бих. Магарац је дио црногорске природне и културне баштине. У кршевитом дијелу Црне Горе некада није било породице да није имала магарца, имало их је на хиљаде. Магарци су били да носе, раде, помажу човјеку…Људи су онда отишли у градове, дошли су мотокултиватори, трактори…магарци, коњи су заборављени. Е, ја сам се потрудио да добију, по мени, заслужен третман”, каже Савељић.
На имању породице Савељић 60 магараца живе магарећу бајку, уз озбиљну музику.
© Sputnik / Бобан Нововић
Прича да су му вукови прије четири године у сред бијела дана заклали магарицу, бјежали од пожара, па из планине набасали на његово имање. Сада су ту као чувари и три пса, вучјак, дога и један домаћи.
Од када је отворена, фарму је посјетило 80.000 људи. Седамдесеторо дјеце из КУД-а „Мирко Срзентић“ дружило се данас са магарцима на фарми Савељића.
Музеј у част магарца
Савељић каже да је желио да подигне споменик магарцу, као најзахвалнијем сараднику човјековом у тешком животу на црногорском селу, али се опредијелио за музеј.
„Мој рођак Миладин, који је са Солунског фронта отишао у Војводину и тамо купио од Њемаца, прије Другог свјетског рата, гвоздене алатке за обраду земље, донио их је у Црну Гору и сада су изложене у нашем дворишту“.
Ту су ралице, косачице…све их произвела Фирма Ланс која данас ради комбајне.
Посета фарми је недељом, радним данима су организоване посете школа и вртића
© Sputnik / Бобан Нововић
Савељићи су већ пет пута организовали Новогодишњи бал на коме се на фарми окупи више сторина људи.
Млијеко као лијек
На фарми Савељића магарице музу, а познато је да је њихово млијеко лијек за све плућне болести, њиме се лијечи такозвани суви или магарећи кашаљ.
„То је најквалитетније млијеко које постоји, као мајчино практично, добро за све плућне, кожне болести, има два просто протеина, моноглобине углавном. Ако се редовно пије десет дана добро је за псоријазу, оздрави потпуно организам“, каже Дарко.
Литар магарећег млијека кошта 50 евра, а Савељић истиче да га редовно донирају болесницима који имају шећер, рак, затим добровољним даваоцима крви, медицинским радницима који болују од короне, љети ватрогасцима.
И руски туристи долазе на фарму
Савељић каже да Русе издваја од свих странаца који долазе на његову фарму то што они воле животиње и то се одмах види.
„Њемац долази да види атракцију, драго му је што је све заокружено природом, а Русе издваја то што видиш да воле животиње. Нема Руса који је дошао, а да није питао могу ли да пољубим магаре. Имају ту њежност према животињи. Има доста људи сликара Руса који долазе, неколико њих дођу таксијем, рашире штафелај и сликају магарце. Тако да су слике мојих магараца широм Русије. По мајицама, шољама за кафу“, прича Дарко.
Магареће млијеко — лијек за плућне болести.
© Sputnik / Бобан Нововић
Током 2019. имао је 3.000 посјетилаца из Њемачке, али зато што је корона била прошле године Њемци слушају своје власти које су Црну Гору стављале на црвену листу. Током овог љета било је највише Француза.
О Дарковој фарми магараца су писали сви свјетски медији: ББЦ, Лонели плант, АРД,ТВ Арте, Јахо, препоручио је Рајанер, постала је хит на друштвеним мрежама…Код Савељића су одсиједали и странци који су им помагали око посла одржавање фарме. Дарку иначе у овом послу помажу и родитељи.
Припрема двије књиге о животињском свијету
Дарко Савељић не заборавља ни своју основну професију.
Ради на књизи гдје ће бити пописане све врсте птица у Црној Гори. Још је већи залогај књига биодиверзитета Црне Горе, у којој ће бити поменуте све врсте, од инсеката, преко гмизаваца до крупних звјери.
На једном мјесту ће преставити комплетну природу Црне Горе.
