https://sputnikportal.rs/20211018/skupi-turisticki-aranzmani-na-udaru-poreske-uprave-1130770513.html
Скупи туристички аранжмани на удару Пореске управе
Скупи туристички аранжмани на удару Пореске управе
Sputnik Србија
Пореска управа тражила је од туристичких агенција да доставе личне податке клијената који су у току једне године на аранжмане потрошили више од 5.000 евра... 18.10.2021, Sputnik Србија
2021-10-18T21:57+0200
2021-10-18T21:57+0200
2021-10-18T21:57+0200
економија
економија
србија
србија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111588/11/1115881147_3:0:1919:1078_1920x0_80_0_0_5f8c00b51fcfc0b4605c73c2ef01c9e2.jpg
Како је прецизирано, порезници су од туристичких агенција тражили податке за период од 1. јануара 2018. до 31. децембра 2020. године и то ЈМБГ уплатиоца, име и презиме, укупну уплата аранжмана изражена у еврима, динарску противвредност, датум уплате и број корисника аранжмана.Мирослав Ђиновић, помоћник директора Пореске управе рекао је да је Пореска као институција за спровођење Закона о пореклу имовине дужна да прикупља одређене податке."Ништа се принципијелно није променило, ми смо као институција за спровођење Закона о пореклу имовине дужни да прикупљамо одређене податке, а међу њима су и подаци о личној потрошњи лица. Податке смо тражили од појединачних туристичких организација. Пробали смо да утврдимо њихово тржишно учешће, а на свих 12 адреса на које смо послали захтеве за подацима, организације су прометовале више од 200 милиона динара прошле године". рекао је Ђиновић за Телевизија Прва.Ђиновић је рекао да су се претходно бавили и подацима о покретностима и непокретностима, те подацима АПР, власништвом лица у акцијама и њиховом вредношћу."Подаци из туристичких организација су последње чиме се бавимо", поручио је Ђиновић.За унакрсну проверу имовине задужена је посебна јединица у Пореској управи. По Закону, су "на удару" они за које се посумња или утврди да, за највише три узастопне календарске године, имају разлику изнад 150.000 евра, између увећања имовине и пријављених прихода, преноси Блиц.Начина на који ће бити проверавани практично је читав низ, а основ је провера имовине, њене вредности и порекло. Порески инспектори "чешљаће" и билансе фирми, затим рачуноводствене извештаје, али и стање рачуна у банкама и друге евиденције и базе. Приликом провере користиће и податке пословних банака, Народне банке Србије, Пореске управе, МУП-а, али и Управе за спречавање прања новца, Агенције за спречавање корупције, Републичког геодетског завода, Агенције за привредне регистре, Централног регистра и свих осталих ресорних институција.Предмет контроле биће чак и понашање "сумњивих" на друштвеним мрежама, па било то да се хвале скупоценим сатовима, лимузинама или путовањима."Када одељење за ризике утврди несразмеру између имовине и прихода, то физичко лице иде у претходни поступак. Одељење за претходни поступак има задатак да се писаним или електронским путем обрати свим онима који располажу подацима које нису могли да преузму", прецизира извор листа Блиц.Закон се односи једнако на све грађане. Дакле, не само на политичаре и естраду и на државне службенике, већ и на остале грађане који којих се утврди несразмера између пријављених прихода и увећања имовине.Нови закон предвиђа да су и сви који имају рачун у иностранству, а резиденти су Србије, дужни да пријаве и тај приход.Порез и до 75 одсто имовинеЗакон предвиђа да се пореском стопом од чак 75 одсто опорезује незаконито стечена имовина. Такође, ако се у поступку провере имовине укажу основи сумње да је извршено кривично дело, јединица Пореске управе о томе обавештава полицију, Пореску полицију и јавно тужилаштво.Практично, закон предвиђа да ко не буде могао да докаже да је на законит начин стекао имовину, остаће без три четвртине њене вредности, а ако суд утврди да је имовина стечена кривичним делом, могао би да му буде одузета целокупна незаконито стечена имовина.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111588/11/1115881147_242:0:1679:1078_1920x0_80_0_0_ad47332eb7d9fca7506b7fe5aa32bedf.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
туристички аранжмани, пореска провера, инспекција, закон о пореклу имовине
туристички аранжмани, пореска провера, инспекција, закон о пореклу имовине
Скупи туристички аранжмани на удару Пореске управе
Пореска управа тражила је од туристичких агенција да доставе личне податке клијената који су у току једне године на аранжмане потрошили више од 5.000 евра. Провера је уследила као последица ступања на снагу Закона о пореклу имовине, чији је циљ разоткривање лица која су имовину стекла на нелегалан начин.
Како је прецизирано, порезници су од туристичких агенција тражили податке за период од 1. јануара 2018. до 31. децембра 2020. године и то ЈМБГ уплатиоца, име и презиме, укупну уплата аранжмана изражена у еврима, динарску противвредност, датум уплате и број корисника аранжмана.
Мирослав Ђиновић, помоћник директора Пореске управе рекао је да је Пореска као институција за спровођење Закона о пореклу имовине дужна да прикупља одређене податке.
"Ништа се принципијелно није променило, ми смо као институција за спровођење Закона о пореклу имовине дужни да прикупљамо одређене податке, а међу њима су и подаци о личној потрошњи лица. Податке смо тражили од појединачних туристичких организација. Пробали смо да утврдимо њихово тржишно учешће, а на свих 12 адреса на које смо послали захтеве за подацима, организације су прометовале више од 200 милиона динара прошле године". рекао је Ђиновић за Телевизија Прва.
Ђиновић је рекао да су се претходно бавили и подацима о покретностима и непокретностима, те подацима АПР, власништвом лица у акцијама и њиховом вредношћу.
"Подаци из туристичких организација су последње чиме се бавимо", поручио је Ђиновић.
За унакрсну
проверу имовине задужена је посебна јединица у Пореској управи. По Закону, су "на удару" они за које се посумња или утврди да, за највише три узастопне календарске године, имају разлику изнад 150.000 евра, између увећања имовине и пријављених прихода,
преноси Блиц.
Начина на који ће бити проверавани практично је читав низ, а основ је провера имовине, њене вредности и порекло. Порески инспектори "чешљаће" и билансе фирми, затим рачуноводствене извештаје, али и стање рачуна у банкама и друге евиденције и базе.
Приликом провере користиће и податке пословних банака, Народне банке Србије, Пореске управе, МУП-а, али и Управе за спречавање прања новца, Агенције за спречавање корупције, Републичког геодетског завода, Агенције за привредне регистре, Централног регистра и свих осталих ресорних институција.
Предмет контроле биће чак и понашање "сумњивих" на друштвеним мрежама, па било то да се хвале скупоценим сатовима, лимузинама или путовањима.
"Када одељење за ризике утврди несразмеру између имовине и прихода, то физичко лице иде у претходни поступак. Одељење за претходни поступак има задатак да се писаним или електронским путем обрати свим онима који располажу подацима које нису могли да преузму", прецизира извор листа Блиц.
Закон се односи једнако на све грађане. Дакле, не само на политичаре и естраду и на државне службенике, већ и на остале грађане који којих се утврди несразмера између пријављених прихода и увећања имовине.
Нови закон предвиђа да су и сви који имају рачун у иностранству, а резиденти су Србије, дужни да пријаве и тај приход.
Порез и до 75 одсто имовине
Закон предвиђа да се пореском стопом од чак 75 одсто опорезује незаконито стечена имовина. Такође, ако се у поступку провере имовине укажу основи сумње да је извршено кривично дело, јединица Пореске управе о томе обавештава полицију, Пореску полицију и јавно тужилаштво.
Практично, закон предвиђа да ко не буде могао да докаже да је на законит начин стекао имовину, остаће без три четвртине њене вредности, а ако суд утврди да је имовина стечена кривичним делом, могао би да му буде одузета целокупна незаконито стечена имовина.