https://sputnikportal.rs/20211019/mahao-bocicom-i-slagao-ceo-svet-kako-je-pauel-usao-u-istoriju-i-legalizovao-americku-invaziju-1130803666.html
Махао бочицом и слагао цео свет: Како је Пауел ушао у историју и „легализовао“ америчку инвазију
Махао бочицом и слагао цео свет: Како је Пауел ушао у историју и „легализовао“ америчку инвазију
Sputnik Србија
У каријери Колина Пауела који је ове недеље преминуо, најупечатљивија је мрља по којој ће га највише памтити Ирачани, али и цео свет. Он је био тај који је, на основу лажних доказа, у УН легализовао америчку инвазију на Ирак из 2003. године.
2021-10-19T22:35+0200
2021-10-19T22:35+0200
2021-10-20T10:18+0200
свет
свет
сад
колин пауел
свет – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/13/1130802727_0:0:2049:1153_1920x0_80_0_0_0b97df33be028ca6684c08a3d6bd950c.jpg
У својој књизи „План напада“ у којој новинар „Вашингтон поста“ Боб Вудворд описује како је администрација председника Џорџа Буша Млађег планирала инвазију на Ирак, Пауел је описан као човек коме је одлука да Америка креће у рат саопштена последњем, иако је био државни секретар.Према Вудвордовим речима, Пауел је за план инвазије сазнао чак и после саудијског амбасадора у САД, принца Бандара, коме су план саопштили тадашњи потпредседник Дик Чејни и шеф Пентагона Доналд Рамсфелд. Према Вудвордовој тврдњи, Бандар је за план о инвазији обавештен 11. јануара 2003, а Пауел два дана касније.Колин Пауел — војник који следи наређења…Ипак, Пауел је био тај који је пред Саветом безбедности УН образлагао америчке разлоге за инвазију на Ирак и поред тога што америчке интервенције нису биле у складу са његовим идејама и схватањем употребе армије. Тада је наступио са наводним доказима да Ирак развија оружје за масовно уништење, а ирачко негирање тако нечег назвао „мрежом ирачких лажи“.Пред страним дипломатама, Пауел је махао бочицом у којој се наводно налазио доказ да ирачки диктатор Садам Хусеин развија оружје за масовно уништење, упркос супротним тврдњама званичника УН који су вршили инспекцију места које би Ирак могао да користи за тако нешто.„Колеге, свака изјава коју данас дајем, поткрепљена је доказима, чврстим доказима“, рекао је тог 5. фебруара 2003. „Ово нису тврдње. То су чињенице и закључци засновани на чврстим обавештајним изворима.“Како би дочарао оно што је желео да истакне, Пауел је пустио снимак пресретнутог разговора између официра ирачке армије о инспекцијама инспектора УН и приказао илустрације наводног оружја за масовно уништење како би нагласио хитност претње. Међутим, испоставило се да је разговор ирачких официра мало „дотеран“ како би звучао инкриминишуће, а да су илустрације проистекле из маште ирачких пребега, који су америчким обавештајцима говорили оно што су ови желели да чују.Први пут је Вашингтон „проваљен“Пауелово излагање било је јединствено у историји — када је откривено да се ради о лажи, постало је јасно да је први пут Вашингтон „проваљен“ за намештање доказа како би извршио интервенцију на неку државу. После тог случаја можемо само да се запитамо колико је сличних намештених образложења било повод за разне америчке интервенције на простору бивше Југославије. Постало је јасно да Бела кућа наступима у УН само оправдава своје, већ унапред донете одлуке у отпочињању рата.Пауел није спадао у групу неоконзервативаца, као Чејни и Рамсфелд, групу која је окруживала Џорџа Буша; штавише, према Бисенићевим речима, често се сукобљавао са њима. Међутим, ипак је он био тај који је иступио пред Саветом безбедности тражећи подршку овог тела за инвазију на Ирак.Војнички прихватао дужностЧини се, војник какав је био (а у војној служби провео је 35 година), Пауел је научио да прихвати дужност — наступ пред Саветом безбедности припадао му је по формацији — био је државни секретар и као такав био је задужен да за интервенцију у Ираку обезбеди међународну подршку.Са друге стране, комплетна прича постала је позната тек 2009, објашњава Бисенић. Тада је изашло на видело да је америчка обавештајна заједница закључак да Ирак развија оружје за масовно уништење засновала на непоузданом исказу једног Ирачанина који се представљао као неко ко је наводно радио на програму развоја оружја за масовно уништење.Човек о кога су се отимали и републиканци и демократеПауел, међутим, неће остати само као државни секретар коме је у удео припало да пред светском заједницом оправдава америчку инвазију на Ирак. Имао је бриљантну војну каријеру — као син емиграната са Јамајке, који је одрастао у сиромаштву Јужног Бронкса у Њујорку, успео се до највећих висина у америчкој армији — постао је начелник Здруженог генералштаба.Такође је био први Афроамериканац на дужности саветника за националну безбедност (у администрацији Роналда Регана), а захваљујући популарности коју је стекао после Пустињске олује, важио је и за евентуалног председничког кандидата око кога су се отимали и републиканци и демократе. Тако нешто догодило се само два пута у америчкој историји и у оба претходна случаја радило се о прослављеним генералима — Јулисизу Гранту, победнику у америчком Грађанском рату и Двајту Ајзенхауеру, команданту западних савезника у Другом светском рату.Пауел је познат и по Пауеловој доктрини коју је формулисао након Пустињске олује, прве велике америчке војне интервенције након пада Берлинског зида, која је трајала од августа 1990. до фебруара 1991. године.Олбрајтова имала „контрадоктрину“Пауелова доктрина била је, према речима нашег саговорника, контроверзна за Вашингтон тога времена и била је нападнута од, на пример, Медлин Олбрајт, која је имала сасвим друге идеје о америчком интервенционизму и питала се шта ће Америци толика војска ако неће да је употребљава. Олбрајтова се залагала за чешће интервенције у случајевима када вашингтонска администрација процени да је то потребно.Имао је разумевања за СрбијуКасније, пошто због неслагања са неоконзервативцима није више био државни секретар (ту функцију је у другом мандату Џорџа Буша преузела Кондолиза Рајс), Пауел се удаљио од Републиканске странке и подржавао је Барака Обаму, све време се противећи безразложним америчким интервенцијама у свету.Пауел је често имао двопартијску подршку у Конгресу (тако је и изабран за државног секретара), а таква популарност проистицала је, према Бисенићевим речима, зато што је представљао „ново лице америчке армије која је након окончања Хладног рата тражила нови идентитет“.Са Пауелом се Бисенић, који је објавио српско издање Пауелове књиге „Једна америчка прича“, срео у два наврата — 2005. и 2007.Колин Пауел преминуо је 18. октобра у 84. години од последица ковида 19.
https://sputnikportal.rs/20200607/kolin-pauel-rusija-nije-neprijatelj-sad-1122731815.html
https://sputnikportal.rs/20211018/umro-kolin-pauel-1130767369.html
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
сад, колин пауел, ирак, пустињска олуја
сад, колин пауел, ирак, пустињска олуја
Махао бочицом и слагао цео свет: Како је Пауел ушао у историју и „легализовао“ америчку инвазију
22:35 19.10.2021 (Освежено: 10:18 20.10.2021) У каријери Колина Пауела који је ове недеље преминуо, најупечатљивија је мрља по којој ће га највише памтити Ирачани, али и цео свет. Он је био тај који је, на основу лажних доказа, у УН легализовао америчку инвазију на Ирак из 2003. године.
У својој књизи „План напада“ у којој новинар „Вашингтон поста“ Боб Вудворд описује како је администрација председника Џорџа Буша Млађег планирала инвазију на Ирак, Пауел је описан као човек коме је одлука да Америка креће у рат саопштена последњем, иако је био државни секретар.
Према Вудвордовим речима, Пауел је за план инвазије сазнао чак и после саудијског амбасадора у САД, принца Бандара, коме су план саопштили тадашњи потпредседник Дик Чејни и шеф Пентагона Доналд Рамсфелд. Према Вудвордовој тврдњи, Бандар је за план о инвазији обавештен 11. јануара 2003, а Пауел два дана касније.
Колин Пауел — војник који следи наређења…
Ипак, Пауел је био тај који је пред Саветом безбедности УН образлагао америчке разлоге за инвазију на Ирак и поред тога што америчке интервенције нису биле у складу са његовим идејама и схватањем употребе армије. Тада је наступио са наводним доказима да Ирак развија оружје за масовно уништење, а ирачко негирање тако нечег назвао „мрежом ирачких лажи“.
Пред страним дипломатама, Пауел је махао бочицом у којој се наводно налазио доказ да ирачки диктатор Садам Хусеин развија оружје за масовно уништење, упркос супротним тврдњама званичника УН који су вршили инспекцију места које би Ирак могао да користи за тако нешто.
„Колеге, свака изјава коју данас дајем, поткрепљена је доказима, чврстим доказима“, рекао је тог 5. фебруара 2003. „Ово нису тврдње. То су чињенице и закључци засновани на чврстим обавештајним изворима.“
Како би дочарао оно што је желео да истакне, Пауел је пустио снимак пресретнутог разговора између официра ирачке армије о инспекцијама инспектора УН и приказао илустрације наводног оружја за масовно уништење како би нагласио хитност претње. Међутим, испоставило се да је разговор ирачких официра мало „дотеран“ како би звучао инкриминишуће, а да су илустрације проистекле из маште ирачких пребега, који су америчким обавештајцима говорили оно што су ови желели да чују.
Први пут је Вашингтон „проваљен“
Пауелово излагање било је јединствено у историји — када је откривено да се ради о лажи, постало је јасно да је први пут Вашингтон „проваљен“ за намештање доказа како би извршио интервенцију на неку државу. После тог случаја можемо само да се запитамо колико је сличних намештених образложења било повод за разне америчке интервенције на простору бивше Југославије. Постало је јасно да Бела кућа наступима у УН само оправдава своје, већ унапред донете одлуке у отпочињању рата.
„Када се све то расплело и када се показало да ништа од тога није било тачно, Пауел је доспео у веома непријатну ситуацију и Ирачани га и дан-данас осуђују као једног од главних актера и промотера америчке инвазије и стања у којем се данас налази Ирак. Неки од њих годинама су тражили да Колину Пауелу буде суђено за ратне злочине. Међутим, Пауел је у том случају био само ’екран‘ америчке политике. Изговорио је оно чиме су га снабделе америчке обавештајне службе и америчка администрација“, каже новинар Драган Бисенић, који је и лично познавао Колина Пауела.
Пауел није спадао у групу неоконзервативаца, као Чејни и Рамсфелд, групу која је окруживала Џорџа Буша; штавише, према Бисенићевим речима, често се сукобљавао са њима. Међутим, ипак је он био тај који је иступио пред Саветом безбедности тражећи подршку овог тела за инвазију на Ирак.
Војнички прихватао дужност
Чини се, војник какав је био (а у војној служби провео је 35 година), Пауел је научио да прихвати дужност — наступ пред Саветом безбедности припадао му је по формацији — био је државни секретар и као такав био је задужен да за интервенцију у Ираку обезбеди међународну подршку.
Са друге стране, комплетна прича постала је позната тек 2009, објашњава Бисенић. Тада је изашло на видело да је америчка обавештајна заједница закључак да Ирак развија оружје за масовно уништење засновала на непоузданом исказу једног Ирачанина који се представљао као неко ко је наводно радио на програму развоја оружја за масовно уништење.
„Колин Пауел је сигурно погрешио што није тражио и захтевао детаљно објашњење и потврду тврдњи да Ирак располаже оружјем за масовно уништење. Међутим, треба рећи и да су САД и сам Пауел од 1991. били против Садама Хусеина и сматрали су га претњом за мир на Блиском истоку. У том смислу, вероватно им је било саморазумљиво да када је већ такав дестабилизујући фактор, развија и оружје за масовно уништење. То се веома често и касније употребљавало, када је требало да се оправда нека војна акција, јер се уз помоћ таквих тврдњи добијала јавна подршка. Сетимо се, сличне тврдње постојале су и у Сирији“, каже Бисенић.
Човек о кога су се отимали и републиканци и демократе
Пауел, међутим, неће остати само као државни секретар коме је у удео припало да пред светском заједницом оправдава америчку инвазију на Ирак. Имао је бриљантну војну каријеру — као син емиграната са Јамајке, који је одрастао у сиромаштву Јужног Бронкса у Њујорку, успео се до највећих висина у америчкој армији — постао је начелник Здруженог генералштаба.
Такође је био први Афроамериканац на дужности саветника за националну безбедност (у администрацији Роналда Регана), а захваљујући популарности коју је стекао после Пустињске олује, важио је и за евентуалног председничког кандидата око кога су се отимали и републиканци и демократе. Тако нешто догодило се само два пута у америчкој историји и у оба претходна случаја радило се о прослављеним генералима — Јулисизу Гранту, победнику у америчком Грађанском рату и Двајту Ајзенхауеру, команданту западних савезника у Другом светском рату.
Пауел је познат и по Пауеловој доктрини коју је формулисао након Пустињске олује, прве велике америчке војне интервенције након пада Берлинског зида, која је трајала од августа 1990. до фебруара 1991. године.
„У то време, будући да је наилазило време снажнијег америчког уплитања у разне светске конфликте, од Сомалије до бивше Југославије, Колин Пауел је формулисао своју доктрину, да САД могу да интервенишу само у случају када имају јасан циљ у сукобу који има јавну подршку и када имају јасну излазну стратегију. То значи да се обави задатак, а да после америчка војска, односно САД напусте ту територију“, каже Бисенић.
Олбрајтова имала „контрадоктрину“
Пауелова доктрина била је, према речима нашег саговорника, контроверзна за Вашингтон тога времена и била је нападнута од, на пример, Медлин Олбрајт, која је имала сасвим друге идеје о америчком интервенционизму и питала се шта ће Америци толика војска ако неће да је употребљава. Олбрајтова се залагала за чешће интервенције у случајевима када вашингтонска администрација процени да је то потребно.
„У сваком случају, амерички председници, почев од Џорџа Буша Млађег, интервенисали су у неколико случајева и те интервенције претвориле су се у трајно, дуготрајно присуство које смо имали прилике недавно да видимо као окончање присуства у Авганистану, а вероватно и у Ираку, што је било сасвим супротно од доктрине Колина Пауела“, наводи Бисенић.
Имао је разумевања за Србију
Касније, пошто због неслагања са неоконзервативцима није више био државни секретар (ту функцију је у другом мандату Џорџа Буша преузела Кондолиза Рајс), Пауел се удаљио од Републиканске странке и подржавао је Барака Обаму, све време се противећи безразложним америчким интервенцијама у свету.
„По свом карактеру, Колин Пауел је био човек који је био против безразложних и непотребних интервенција, када национална безбедност Сједињених Држава није била доведена у питање. Тако се противио и америчкој интервенцији у бившој Југославији. Тек неким каснијим потезима Трампове администрације, америчка политика дошла је на правила доктрине Колина Пауела и одрицања од честих и сасвим непотребних интервенција у иностранству“, истиче Бисенић.
Пауел је често имао двопартијску подршку у Конгресу (тако је и изабран за државног секретара), а таква популарност проистицала је, према Бисенићевим речима, зато што је представљао „ново лице америчке армије која је након окончања Хладног рата тражила нови идентитет“.
„И једни и други (републиканци и демократе) су га тражили и предлагали му да буде њихов председнички кандидат. Међутим, он је то континуирано одбијао, наводећи да нема таквих амбиција. Истовремено, у самој америчкој јавности је сазрела свест о томе да би амерички председник могао да буде Афроамериканац. И ако Пауел то није желео, то се у сваком случају догодило касније са Бараком Обамом“, истиче Бисенић.
Са Пауелом се Бисенић, који је објавио српско издање Пауелове књиге „Једна америчка прича“, срео у два наврата — 2005. и 2007.
„Био је врло љубазан човек. Може се рећи да је имао извесних симпатија према нама. Показивао је разумевање за оно што се догодило Србији и желео је на личан начин да подржи Србију како би што пре кренула напред у сваком смислу. У његово време питање Косова и Метохије није било високо на дневном реду, нити се много размишљало шта ће бити са Косовом, јер прве четири године Бушовог мандата биле су обележене такозваним ратом против тероризма“, закључује Бисенић.
Колин Пауел преминуо је 18. октобра у 84. години од последица ковида 19.
