https://sputnikportal.rs/20211020/sta-je-glavni-motor-privrednog-razvoja-srbije-a-sta-u-regionu---nova-prognoza-iz-beca-1130836369.html
Шта је главни мотор привредног развоја Србије, а шта у региону - нова прогноза из Беча
Шта је главни мотор привредног развоја Србије, а шта у региону - нова прогноза из Беча
Sputnik Србија
У 23 земље централне и југоисточне Европе (ЦЕСЕЕ) привредни раст ће у 2021. години износити 5,4 одсто, а у Србији ће бити 6,6 одсто, саопштио је Бечки институт... 20.10.2021, Sputnik Србија
2021-10-20T19:57+0200
2021-10-20T19:57+0200
2021-10-20T19:57+0200
економија
економија
србија
србија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0d/1130652075_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_25ac298ccfbd7ece89c711aa6fc4d47f.jpg
У јесењој прогнози објављеној 20. октобра, институт је навео да ће раст у земљама ЦЕСЕЕ бити виши од раста у земљама еврозоне, који се процењује на 4,8 одсто. Земље ЦЕСЕЕ у просеку су, како се наводи, већ у другом кварталу ове године достигле ниво из предпандемијске 2019. године, преноси Еурактив.Регионални лидер биће Турска са 9,1 одсто, Црна Гора са 8,4 одсто и Молдавија са 8 одсто, оценио је Институт, уз ограду да Црна Гора и Молдавија полазе са веома ниског нивоа. Црна Гора је у 2020. години забележила пад БДП од 15,7 одсто.Бечки институт подигао је прогнозу привредног раста Србије са 6 одсто на 6,6 одсто, оцењујући да су снажна владина подршка и ефикасна вакцинација у првој половини ове године помогли да српска економија неутралише штете које је нанела пандемија.У извештају се, међутим, упозорава да постоје три фактора који могу потенцијално да успоре привредни раст Србије у надолазећем периоду, а то су глобални проблеми у аутомобилској индустрији, фискална консолидација коју је најавила Влада Србије и најновије политичке тензије у региону.За Босну и Херцеговину и Северну Македонију институт предвиђа релативно скроман раст од 3,7 одсто, односно 3,5 одсто.У БиХ се такав тренд објашњава слабим одзивом грађана на вакцинацију што угрожава здравствени сектор, као и политичким тензијама које су паралисале државне институције. У Северној Македонији су, како се наводи, слаба подршка влади, дубоки структурни проблеми и спор економски опоравак навели да Институт чак смањи ранију прогнозу са 4,1 одсто на 3,5 одсто.Институт за Хрватску прогнозира да ће, захваљујући успешној туристичкој сезони, опоравку личне потрошње и европским фондовима, у 2021. години имати снажнији раст БДП од већине земаља Европске уније и да ће он износити 7,2 одсто.Према оцени Института, главни мотор привредног раста у земљама централне и југоисточне Европе била је и остаје лична потрошња, која је са просечних 14,5 одсто јако порасла у другом кварталу.У том периоду и инвестиције су у просеку порасле за готово 18 одсто, али добар део тих инвестиција отпада на велике пројекте које реализује Естонија, пре свега у области биотехнологије и производње вакцина против корона вируса.У земљама региона се, захваљујући глобалном привредном расту и буђењу туризма у знатној мери, опоравила и извозна привреда, али индустрију као и у западној Европи погађа мањак материјала, на пример несташица микрочипова у аутомобилској индустрији.Додатну динамику у привредни раст источних чланица ЕУ унеће и средства из фонда ЕУ за опоравак после пандемије. Тако би, на пример Румунија, до 2026. године из тог фонда могла повуче укупно 29 милијарди евра, што би у њеном случају годишње могло да генерира додатни раст БДП до 3,1 процентног поена, преноси Блиц бизнис.Утолико Бечки институт сматра да је перспектива за земље ЦЕСЕЕ добра и за наредне године, иако ће просечан раст у 2022. пасти на 3,7 одсто, а у 2023. години на 3,5 одсто. У наредне две године прелиминарна прогноза за Србију износи 4,6 одсто и 4,5 одсто. Највећи раст у том периоду институт прогнозира за Хрватску (5 одсто) и Црну Гору и Косово (4,8 одсто).Највећи ризик за одрживи привредни опоравак Институт види у новом распламсавању пандемије ковида 19 и у преурањеној консолидацији буџета.Иако су буџетски дефицити у земљама региона у време пандемије јако порасли, исхитрено резање јавне потрошње би у многим земљама могло да угрози привредни замах, и то у пре свега у земљама Западног Балкана и државама наследницама бившег Совјетског савеза, сматра Бечки институт.
https://sputnikportal.rs/20211002/sta-je-najvise-doprinelo-srpskom-bdp-u-1130356458.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
стопа раста, бдп, србија, регион, предвиђања, прогнозе цссе
стопа раста, бдп, србија, регион, предвиђања, прогнозе цссе
Шта је главни мотор привредног развоја Србије, а шта у региону - нова прогноза из Беча
У 23 земље централне и југоисточне Европе (ЦЕСЕЕ) привредни раст ће у 2021. години износити 5,4 одсто, а у Србији ће бити 6,6 одсто, саопштио је Бечки институт за међународне економске односе. Институт је у јесењој прогнози своја ранија предвиђања за земље региона подигао за 1,2 процентна поена, а претходна прогноза за Србију износила је 6 одсто.
У јесењој прогнози објављеној 20. октобра, институт је навео да ће раст у земљама ЦЕСЕЕ бити виши од раста у земљама еврозоне, који се процењује на 4,8 одсто. Земље ЦЕСЕЕ у просеку су, како се наводи, већ у другом кварталу ове године достигле ниво из предпандемијске 2019. године, преноси Еурактив.
Регионални лидер биће Турска са 9,1 одсто, Црна Гора са 8,4 одсто и Молдавија са 8 одсто, оценио је Институт, уз ограду да Црна Гора и Молдавија полазе са веома ниског нивоа. Црна Гора је у 2020. години забележила пад БДП од 15,7 одсто.
Бечки институт подигао је прогнозу привредног раста Србије са 6 одсто на 6,6 одсто, оцењујући да су снажна владина подршка и ефикасна вакцинација у првој половини ове године помогли да српска економија неутралише штете које је нанела пандемија.
У извештају се, међутим, упозорава да постоје три фактора који могу потенцијално да успоре привредни раст Србије у надолазећем периоду, а то су глобални проблеми у аутомобилској индустрији, фискална консолидација коју је најавила Влада Србије и најновије политичке тензије у региону.
За Босну и Херцеговину и Северну Македонију институт предвиђа релативно скроман раст од 3,7 одсто, односно 3,5 одсто.
У БиХ се такав тренд објашњава слабим одзивом грађана на вакцинацију што угрожава здравствени сектор, као и политичким тензијама које су паралисале државне институције. У Северној Македонији су, како се наводи, слаба подршка влади, дубоки структурни проблеми и спор економски опоравак навели да Институт чак смањи ранију прогнозу са 4,1 одсто на 3,5 одсто.
Институт за Хрватску прогнозира да ће, захваљујући успешној туристичкој сезони, опоравку личне потрошње и европским фондовима, у 2021. години имати снажнији раст БДП од већине земаља Европске уније и да ће он износити 7,2 одсто.
Према оцени Института, главни мотор привредног раста у земљама централне и југоисточне Европе била је и остаје лична потрошња, која је са просечних 14,5 одсто јако порасла у другом кварталу.
У том периоду и инвестиције су у просеку порасле за готово 18 одсто, али добар део тих инвестиција отпада на велике пројекте које реализује Естонија, пре свега у области биотехнологије и производње вакцина против корона вируса.
У земљама региона се, захваљујући глобалном привредном расту и буђењу туризма у знатној мери, опоравила и извозна привреда, али индустрију као и у западној Европи погађа мањак материјала, на пример несташица микрочипова у аутомобилској индустрији.
Додатну динамику у привредни раст источних чланица ЕУ унеће и средства из фонда ЕУ за опоравак после пандемије. Тако би, на пример Румунија, до 2026. године из тог фонда могла повуче укупно 29 милијарди евра, што би у њеном случају годишње могло да генерира додатни раст БДП до 3,1 процентног поена,
преноси Блиц бизнис.
Утолико Бечки институт сматра да је перспектива за земље ЦЕСЕЕ добра и за наредне године, иако ће просечан раст у 2022. пасти на 3,7 одсто, а у 2023. години на 3,5 одсто. У наредне две године прелиминарна прогноза за Србију износи 4,6 одсто и 4,5 одсто. Највећи раст у том периоду институт прогнозира за Хрватску (5 одсто) и Црну Гору и Косово (4,8 одсто).
Највећи ризик за одрживи привредни опоравак Институт види у новом распламсавању пандемије ковида 19 и у преурањеној консолидацији буџета.
Иако су буџетски дефицити у земљама региона у време пандемије јако порасли, исхитрено резање јавне потрошње би у многим земљама могло да угрози привредни замах, и то у пре свега у земљама Западног Балкана и државама наследницама бившег Совјетског савеза, сматра Бечки институт.
