https://sputnikportal.rs/20211021/svet-ce-zadrhtati-sta-ce-se-dogoditi-ako-ukrajina-udje-u-nato-1130856342.html
„Свет ће задрхтати“: Шта ће се догодити ако Украјина уђе у НАТО
„Свет ће задрхтати“: Шта ће се догодити ако Украјина уђе у НАТО
Sputnik Србија
Вашингтон наставља да наоружава војску Украјине, изјавио је амерички министар одбране и шеф Пентагона Лојд Остин током званичне посете Украјини. Према његовим речима, руководство САД подржава тежњу Кијева да уђе у НАТО – и нико нема права да то спречи. У Москви ову изјаву сматрају црвеном линијом.
2021-10-21T20:30+0200
2021-10-21T20:30+0200
2021-10-21T21:16+0200
русија
русија
украјина
нато
алијанса
чланство у нато-у
русија – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110464/05/1104640529_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_e1c67fe5e94e8e8820adbaf9b3ca9ab4.jpg
Црвена линијаПосета Остина Украјини изазвала је велику пажњу. Државни медији нису скривали ликовање и тврдили су да је сада практично решено питање чланства Украјине у НАТО-у. Шеф Пентагона није ништа конкретно обећао Украјинцима, само је изнео опште фразе о подршци суверенитету и евроатлантским тежњама, као и о отвореним вратима за Украјину.Међутим, то није била куртоазна посета. Када је авион Остина слетао у Кијев, над Црним морем, дуж обале руског Крима, демонстративно су пролетела два стратешка бомбардера Б-1, Ратног ваздухопловства САД. Порука је јасна: „Населили смо се на дуже поред ваших граница“.Иако ни Брисел, ни Вашингтон не дају Украјини гаранције да ће ући у НАТО, Кремљ се веома озбиљно односи ка томе. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је указао да је то грубо кршење црвене линије националних интереса Русије. Москва ће морати да предузме „најактивније мере како би осигурала сопствену безбедност“.Украјина је брзо одреаговала. Министар спољних послова Украјине Дмитриј Кулеба је арогантно изјавио да Кијев не брине мишљење Москве на ову тему. Руски сенатор Алексеј Пушков му је парирао – то питање, напротив, веома брине европске савезнике САД и НАТО-а, који немају жељу да ратују са нуклеарном силом за новог члана Алијансе, који не доноси Западу ништа осим проблема.На срећу, на континенту је мало оних који желе да шаљу своје војнике да умиру не знајући за шта. Експерти признају да су мале шансе да Украјину приме у Алијансу. Како је Спутњику саопштио први заменик председавајућег Одбора за међународне послове Савета Федерације Русије Владимир Џабаров, Лојд Остин је рачунао само на то да смири кијевске власти који чланство у Алијанси траже, сада већ хистеричним тоном.Вероватно је да ће Украјина, мада не скоро, постати чланица НАТО-а. Много су Американци потрошили на модернизацију Оружаних снага Украјине, а они никада не улажу новац без неке користи.Питање ДонбасаЕксперт је убеђен да би се након чланства Украјине у НАТО-у на источним границама убрзо појавила западна обавештајна служба, која би пратила ваздушну и копнену ситуацију чак до Урала. Поред тога, Американци би ту распоредили ПВО системе, ракете средњег и кратког домета које могу за кратко време да долете до највећих руских градова.У том случају адекватна мера Кремља, сматра експерт, биће признавање независности побуњеничких република и њихово укључивање у састав Русије, чега се на Западу веома плаше. Поред тога, биће потребно још више ојачати западне границе.Нема правилаТренутно је главна препрека за чланство Украјине у Алијансу – рат у Донбасу. Према статуту организације, државе које имају нерешена територијална питања, етничке или политичке конфликте, не примају у Алијансу. У Бриселу седе људи који нису глупаци који су спремни да на сигнал преко океана учествују у туђим ратовима.Тамо схватају да је потребно да се поштују бар неке формалности. Са друге стране, то није сметало Алијанси да призна независност Косова заобилазећи међународно право, као и да уђе у Ирак без дозволе Савета безбедности УН.Према мишљењу политиколога, Русија мора да бар као концепт формулише националну безбедност која ће јасно разграничити шта представља претњу за земљу, а шта не. Шта се може сматрати „догађајем који проузрокује рат“ („casus belli“), а шта не захтева посебну пажњу. Директан повод за рат након чланства Украјине у НАТО-у, сматра он, може бити распоређивање америчких ракета „Томахавк“ на границама са Русијом.Очигледно је да о озбиљности ситуације знају у Министарству одбране Русије. Војска Западног војног округа чији основни циљ је заштита од напада из правца запада редовно изводи вежбе и маневре.
https://sputnikportal.rs/20211021/putin-nato-osvaja-ukrajinu-1130875763.html
https://sputnikportal.rs/20211019/sef-pentagona-sad-nastavljaju-da-podrzavaju-ukrajinu-po-pitanju-bezbednosti-na-crnom-moru-1130798300.html
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
украјина, русија, нато, чланство у нато, алијанса, ukrajina, rusija, nato, članstvo u nato, alijansa
украјина, русија, нато, чланство у нато, алијанса, ukrajina, rusija, nato, članstvo u nato, alijansa
„Свет ће задрхтати“: Шта ће се догодити ако Украјина уђе у НАТО
20:30 21.10.2021 (Освежено: 21:16 21.10.2021) Вашингтон наставља да наоружава војску Украјине, изјавио је амерички министар одбране и шеф Пентагона Лојд Остин током званичне посете Украјини. Према његовим речима, руководство САД подржава тежњу Кијева да уђе у НАТО – и нико нема права да то спречи. У Москви ову изјаву сматрају црвеном линијом. Чиме улазак Украјине у НАТО-у прети Русији и свету?
Посета Остина Украјини изазвала је велику пажњу. Државни медији нису скривали ликовање и тврдили су да је сада практично решено питање чланства Украјине у НАТО-у.
Шеф Пентагона није ништа конкретно обећао Украјинцима, само је изнео опште фразе о подршци суверенитету и евроатлантским тежњама, као и о
отвореним вратима за Украјину.
Међутим, то није била куртоазна посета. Када је авион Остина слетао у Кијев, над Црним морем,
дуж обале руског Крима, демонстративно су пролетела два стратешка бомбардера Б-1, Ратног ваздухопловства САД. Порука је јасна: „Населили смо се на дуже поред ваших граница“.
Иако ни Брисел, ни Вашингтон не дају Украјини гаранције да ће ући у НАТО, Кремљ се веома озбиљно односи ка томе. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је указао да је то грубо кршење црвене линије националних интереса Русије. Москва ће морати да предузме „најактивније мере како би осигурала сопствену безбедност“.
Украјина је брзо одреаговала. Министар спољних послова Украјине Дмитриј Кулеба је арогантно изјавио да Кијев не брине мишљење Москве на ову тему. Руски сенатор Алексеј Пушков му је парирао – то питање, напротив, веома брине европске савезнике САД и НАТО-а, који немају жељу да ратују са нуклеарном силом за новог члана Алијансе, који не доноси Западу ништа осим проблема.
На срећу, на континенту је мало оних који желе да шаљу своје војнике да умиру не знајући за шта. Експерти признају да су мале шансе да Украјину приме у Алијансу. Како је Спутњику саопштио први заменик председавајућег Одбора за међународне послове Савета Федерације Русије Владимир Џабаров, Лојд Остин је рачунао само на то да смири кијевске власти који чланство у Алијанси траже, сада већ хистеричним тоном.
Вероватно је да ће Украјина, мада не скоро, постати чланица НАТО-а. Много су Американци потрошили на модернизацију Оружаних снага Украјине, а они никада не улажу новац без неке користи.
„Заиста, Украјина је за Русију та црвена линија, иза које се не сме НАТО пуштати ни у ком случају. Разлог је једноставан: украјински народ је етнички идентичан руском. Улазак земље у НАТО би створило предуслове за грађански рат. То би било веома корисно за САД. Пентагон већ формира војску првог ешалона из Оружаних снага Украјине, која би у случају конфликта Русије и Алијансе прва кренула и прва погинула. Како се каже – Вашингтон је спреман да ратује са Москвом до последњег Украјинца“, рекао је доктор војних наука Константин Сивков.
Експерт је убеђен да би се након чланства Украјине у НАТО-у на источним границама убрзо појавила западна обавештајна служба, која би пратила ваздушну и копнену ситуацију чак до Урала. Поред тога, Американци би ту распоредили ПВО системе, ракете средњег и кратког домета које могу за кратко време да долете до највећих руских градова.
„Не треба заборавити ни проблеме у Донбасу. После чланства Украјине у НАТО-у могуће је да ће тада са непризнатим републикама ратовати западни војници. Тада, или ДНР и ЛНР очекује потпуни слом, или ће их подржати Русија, што ће довести до отворене конфронтације са Западом“, додао је Сивков.
У том случају адекватна мера Кремља, сматра експерт, биће признавање независности побуњеничких република и њихово укључивање у састав Русије, чега се на Западу веома плаше. Поред тога, биће потребно још више ојачати западне границе.
„У сваком случају, Украјина у НАТО-у је озбиљна опасност за нас и то не сме да се игнорише“, подвукао је Сивков.
Тренутно је главна препрека за чланство Украјине у Алијансу – рат у Донбасу. Према статуту организације, државе које имају нерешена територијална питања, етничке или политичке конфликте, не примају у Алијансу. У Бриселу седе људи који нису глупаци који су спремни да на сигнал преко океана учествују у туђим ратовима.
Тамо схватају да је потребно да се поштују бар неке формалности. Са друге стране, то није сметало Алијанси да призна независност Косова заобилазећи међународно право, као и да уђе у Ирак без дозволе Савета безбедности УН.
„Ми правимо уступке, али нам Запад не чини такве услуге. НАТО наставља са уценама. Њихов последњи корак – протеривање наших дипломата из свих структура које се баве сарадњом Русије и Алијансе. Принципи сарадње који су настали у периоду Хладног рата су већ застарели. Сада је на снази само право јачег. И наравно, Украјина заиста жели да се прикључи том свету јаких“, сматра професор Академије војних наука Сергеј Судаков.
Према мишљењу политиколога, Русија мора да бар као концепт формулише националну безбедност која ће јасно разграничити шта представља претњу за земљу, а шта не. Шта се може сматрати „догађајем који проузрокује рат“ („casus belli“), а шта не захтева посебну пажњу. Директан повод за рат након чланства Украјине у НАТО-у, сматра он, може бити распоређивање америчких ракета „Томахавк“ на границама са Русијом.
„Ми до последњег тренутка нећемо знати какве бојеве главе оне имају. Може да буде конвенционална, а може да буде и нуклеарна. Салву од неколико хиљада ракета ‘Томахавк’ је тешко зауставити, иако имамо најбољи и најразвијенији ПВО систем на свету“, објашњава Судаков.
Очигледно је да о озбиљности ситуације знају у Министарству одбране Русије. Војска Западног војног округа чији основни циљ је заштита од напада из правца запада редовно изводи вежбе и маневре.
