00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
ВЕСТИ
Избори у САД: Камала Харис се обратила Албанцима
06:30
28 мин
СПУТЊИК СПОРТ
Инвазија „ванземаљаца“ на Маракану – новембар као путоказ вечитих у Евролиги
06:58
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Змајева жена“ - прича о Јелени Гатилузио, супрузи деспота Стефана Лазаревића
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Одбројавање пред најважније изборе на свету – шта ће бити дан после
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Слободан Бркић - очи које на оба света гледају
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Велико откриће: Након земљотреса дрвеће расте много брже

© Sputnik / СпутњикНационални парк "Дурмитор"
Национални парк Дурмитор - Sputnik Србија, 1920, 22.10.2021
Пратите нас
Нова студија показала је да јаки земљотреси могу поспешити раст дрвећа због каналисања додатне воде у тло које окружује њихово корење.
Снажни земљотреси могу срушити зграде, али и изградити шуме, показала је нова студија.
Поред утицаја на раст дрвећа, проучавање каналисања воде може послужити и за боље откривање и датирање древних потреса.
Након потреса магнитуде 8,8 у Маулеу у Чилеу 2010. године, научници су проучили речне долине и открили да потоци теку брже. Кристијан Мур, хидролог са немачког универзитета, посумњао је да је потрес учинио тло пропуснијим, омогућујући подземној води да лакше тече с гребена у долине.
Чинило се логично да би потреси такође могли да помогну да стабла у долини расту брже од оних на падинама брда.
Како би видели је ли то заиста тако, Мор и његови колеге избушили су двадесетак узорака из дебла шест монтерејских борова који расту дуж дна долина и гребена на две плантаже на чилеанској обали.
У лабораторију у Немачкој, проучавали су танке диелове језгра под микроскоп и пратили како се мењају величина и облик станица унутар годова. Такође су измерили како се омер тешких и лаких угљикових изотопа променио у тим станицама. Стабла узимају више угљикаеника-12 него угљеника-13 током фотосинтезе, тако да промена у омјеру може да сигнализира налет фотосинтетског раста.
Доказали су да је дрвеће на дну долине доживело мален, али уочљив налет раста који је трајао недељама, па и месецима након потреса.
Раст је био отприлике једнако снажан као и они узроковани јаким кишним олујама. Као што се предвиђало, стабла на гребенима расла су спорије након потреса.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала