Излаз из кризе у БиХ је договор у коме нема ни побеђеног ни победника
19:38 25.10.2021 (Освежено: 16:04 16.11.2021)
CC0 / /
Пратите нас
Излаз из кризе у којој се налази БиХ је дијалог, али такав да у договору који би био постигнут нема ни пораженог ни победника. То, кажу саговорници Спутњика, значи да сваки народ бира своје представнике и да сваки ентитет располаже својом имовином.
Тежи део подухвата који се зове дијалог о будућности БиХ је како доћи до договора у коме нема ни побеђеног ни победника, ако политичко Сарајево не само одбија дијалог који је пре неколико месеци предложила Народна скупштина РС, већ и заоштрава реторику, тражећи да се против српских политичара уведу санкције или забрани рад појединих странака. Штавише, код БиХ политичара из ентитета ФБиХ све више се чује ратна реторика, док члан Председништва Жељко Комшић чак и изборну реформу у том ентитету назива руском завером.
Излаз из кризе у БиХ — разговори, разговори, разговори
Ствари у БиХ све више подсећају на ситуацију током првог светског рата — „зараћене стране“ су се укопале у ровове и воде позициони рат све ишчекујући да ће друга страна исцрпсти све своје ресурсе и предати се, а посебан замајац криза је добила наметањем измена кривичног закона БиХ од стране Валентина Инцка.
Према речима саговорника Спутњика, шефа Клуба српских посланика у парламенту БиХ и лидера Уједињене Српске Ненада Стевандића и политиколога Војислава Савића, једино решење кризе је дијалог. Међутим, позиви на дијалог из Српске остали су без одговора у Сарајеву.
„Ми смо убеђени да у наше име у БиХ нико не може да одлучује, да је Дејтонски споразум конципиран на основу воље свих народа и оба ентитета. Тако да сагласност РС не може да замени високи представник. Очекујемо да се разговори о будућности БиХ отворе и сигуран сам да све можемо да решимо на тим разговорима“, каже Стевандић.
Политика наметања решења тешко је одржива у данашње време, када моћ САД и западних сила није на оном нивоу на коме је била деведесетих година прошлог века, наглашава Савић и додаје да ратна опција у БиХ није реална, пре свега због неспособности оружаних снага да се стави у функцију такве реторике.
„Једино решење је разговор. Већ дуго колају приче како је БиХ у проблему због политичара. Морамо јасно адресирати кривца, а он у пет последњих криза долази из Сарајева“, наглашава он и подсећа на жалбу Уставном суду за забрану обележавања Дана РС.
„Зашто је то уопште морало да дође на дневни ред? СДА је странка која одумире, као и њихов наратив. И морају да радикализују ствари како би се одржали на власти и како се њихово бирачко тело не би бавило неким другим темама. И то у потпуности блокира БиХ. То буквално ради једна странка. Наравно, ту убрајам и Жељка Комшића, који је само лево крило једне те исте опције“, истиче Савић.
Нема рационалног решења у БиХ у коме је Жељко Комшић победник
Као кривце за стање у БиХ, Бакира Изетбеговића и Жељка Комшића наводи и Стевандић.
„Они су ти који стално спомињу рат и просто ми је невероватно да представници западних земаља толеришу такве хистеричне позиве на сукобе, а нама, Србима, забрањују да се бранимо од таквих аката“, објашњава Стевандић.
Али, да ли је могуће постићи договор у коме неће бити ни побеђеног нити пораженог? Може, одговара он, ако се постигне договор да сваки народ бира своје представнике. Међутим, у таквој констелацији снага нема Жељка Комшића, који је, каже Стевандић, мера сукоба, а не дијалога.
„Нема рационалног решења у коме ће Жељко Комшић бити победник. Он би победио само ако би укинуо РС, а ту компромиса нема“, категоричан је наш саговорник.
Шмит ће пре наћи саговорнике у скупштини Српске него у парламенту БиХ
Али, криза у БиХ није узрокована само одбијањем политичког Сарајева да седне за сто и разговара са представницима Срба и Хрвата. Сукоб постоји и око расподеле имовине. Од расподеле војне имовине, на коју је забрану својевремено ставио још Педи Ешдаун, Уставни суд БиХ поставио је и питање газдовања шумама и рекама, као и пољопривредним земљиштем, што је до сада било у надлежности ентитета.
Кристијан Шмит коме Бањалука, уз Русију и Кину, одриче легитимност као високом представнику, предлаже разговоре о овом питању, уз образложење да се питање газдовања шумама и рекама користи за подривање „функционалне државе“.
Савић, међутим, истиче да је проблем много дубљи.
„Ради се о развлашћивању ентитетских институција. Када развластите ентитете и када надлежности са ентитетског нивоа, под изговором функционалности, пренесете на заједничке органе, то је процес који остаје. До сада смо имали милион случајева када су многе ствари, под изговором функционалности и приступа ЕУ и НАТО-у, урађене наврат-нанос. Испоставило се да то уопште не доприноси функционалности, док год је политичка атмосфера у земљи лоша. Овде се европске и евроатлантске интеграције упорно потежу као аргумент за један искључиво политички процес који се зове унитаризација. Срби су то одавно разумели и не верујем да било које руководство у будућности може да наседне на ту замку“, каже Савић.
БиХ ће, према Савићевим речима, изаћи из кризе, само ако дијалогом све стране дођу до, како каже, најмањег заједничког садржаоца.
„За сада не видим ситуацију да ће се тако нешто десити. Компромис у РС може наићи на одобравање. Са друге стране, и Изетбеговић и Комшић уколико би сели за преговарачки сто, изгубили би један део поверења код својих бирача, јер су обећали радикалнији приступ“, закључује Савић.
Шмит је такође изразио намеру да се обрати парламенту БиХ. Према Стевандићевим речима, а то је потврдио и српски члан Председништва БиХ и лидер СНСД-а Милорад Додик, српски посланици појавиће се у парламенту само како би гласали за смену министра одбране Сифета Поџића. Поџић је противзаконито и противуставно отказао заједничке вежбе између војски БиХ и Србије.
У почетку, Шмит је мислио да ће решавање кризе у БиХ ићи глатко. Међутим, што је дуже ту, увиђа да је ситуација и те како компликована, вели Савић.
„Обраћање само једној страни, при чему ни Хрвати нису бог зна како заинтересовани за његово обраћање, нема никакву сврху. Исто тако је могао да седне са представницима странака. Постигао би исти ефекат. Ако пак дође у Народну скупштину РС, ту евентуално може да нађе саговорнике за евентуално решавање проблема“, закључује он.
