Играње са несагледивим последицама: Шта се крије иза „Палмерове реформе“ у Босни
17:40 29.10.2021 (Освежено: 16:04 16.11.2021)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
До договора о изборној реформи у БиХ још је далеко, а највећи камен спотицања је предлог америчког изасланика Метјуа Палмера о брисању етничког префикса у Парламентарној скупштини БиХ, као и испред имена чланова Председништва. Палмер не може да буде објективни посредник, јер САД подржавају екстремне захтеве политичког Сарајева.
Иако је изгледало да је договор о изборној реформи у БиХ, који се најпре тиче представљања Хрвата, како у ентитету Федерација БиХ, тако и у заједничким органима власти на помолу након одржаних локалних избора у Мостару децембра 2020, до тога, по свему судећи неће доћи у скорије време.
Пред локалне изборе у Мостару, који су одржани први пут после дванаест година бошњачке и хрватске странке постигле су договор који је требало да послужи као основа за договор на вишем нивоу.
Шта предлаже Палмер?
Међутим, од договора на ентитетском нивоу још нема ништа, а у све се умешао и Метју Палмер, као специјални изасланик Беле куће за изборну реформу у БиХ.
Од почетка месеца ствари су интензивиране – представници Хрвата и Срба састају се са Палмером, путује се на релацији Мостар-Загреб-Београд или Бањалука-Загреб-Београд, све са циљем постизања договора о изборној реформи.
Представници Срба и Хрвата, Милорад Додик и Драган Човић срели су се и са Палмером, али и са хрватским и српским председником Зораном Милановићем и Александром Вучићем. Једино Бакир Изетбеговић седи у Сарајеву и не путује нигде, иако је најавио да ће разговарати са српским председником. До тог сусрета, међутим, још није дошло.
Етнички префикс мора да остане
До решења проблема још је далек пут, сматрају саговорници Спутњика, политиколози Александар Павић и Рајко Петровић. Према Павићевим речима, главни проблем је амерички захтев да се брише етнички префикс испред имена чланова Председништва и у Парламентарној скупштини, што је за Хрвате неприхватљиво. Хрвати се све време боре за право да бирају свог представника, а већ три пута, избором Жељка Комшића муслиманским гласовима, у томе су спречени, наглашава Павић.
„Прво, то је дејтонска категорија. Дејтонска Босна је саздана на три конститутивна народа и два ентитета. Све мимо тога није изворни Дејтон. Чини ми се да Палмеров предлог, ако остане инсистирање на томе да неће успети да приволе Хрвате, поготово зато што политичко Сарајево у лику Бакира Изетбеговића, то одавно знамо, то у ствари и жели“, наглашава Павић.
Још од времена Алије Изетбеговића циљ бошњачких политичара је да се под геслом „грађанске Босне“ направи нови отомански вилајет, у коме би муслимани чинили већину, а хришћани постали раја, додаје он.
„То јесте програм СДА и свих муслиманских странака у БиХ од којег они никада нису одступили. И нажалост, али ништа изненађујуће, Американци их подржавају у томе. Њихова подршка Алији Изетбеговићу и довела је до рата у БиХ, а њихова даља подршка том безумном и неразумном захтеву гура Босну у нову нестабилност и вероватно највећу кризу од Дејтона“, сматра Павић.
Према речима Рајка Петровића, одбацивање етничког принципа неприхватљиво је и за Хрвате, али за Србе. Амерички предлог о брисању етничког префикса разлог је према Петровићевим речима што Срби и Хрвати у БиХ, али и Србија и Хрватска сарађују по питању изборне реформе.
„Наравно да је тако нешто неприхватљиво за Републику Српску, јер она има права по Дејтону да, као посебна изборна јединица, даје члана Председништва из реда српског народа. Етнонационални принцип не може бити нарушен. То би значило крај дејтонске БиХ, што би имало несагледиве и катастрофалне последице“, каже Петровић.
Сама чињеница да два од три конститутивна народа не би пристала на брисање етничког префикса и да већ сада имају одређени степен аутономије и могућност да одбију послушност званичном Сарајеву, уз то и Загреб и Београд на својој страни говори у прилог тезе да такви Палмерови планови не могу бити реализовани.
Српска неће пристати на Палмеров предлог
Драган Човић је већ изјавио да је брисање етничког префикса неприхватљиво за Хрвате; али, чак и да Хрвати пристану на тако нешто (што им не био први пут да раде у корист сопствене штете), Република Српска неће пристати на Палмеров предлог, као што није прихватила ни концепт Алије Изетбеговића 1992, сматра Павић. Регуларним путем, изборну реформу према плану Метјуа Палмера и Бакира Изетбеговића Република Српска сигурно неће прихватити, тврди Павић.
„Република Српска, док јој је Милорад Додик на челу, неће дозволити да се укине дејтонски принцип три конститутивна народа који бирају сваки свог представника у Председништву БиХ. Једно што би могло да се деси да Република Српска то прихвати је да се са тим сагласи такозвана опозиција ако би дошла на власт путем обојене револуције или насилне смене Милорада Додика. Њих је офирао Габријел Ескобар да су у ствари експонент интереса западних амбасада“, објашњава он.
Немогуће је да Палмер може да буде објективни посредник по питању изборне реформе – реч објективност и Палмерово име не иду заједно у истој реченици, додаје Павић. У свим политичким неслагањима и сукобима на простору бивше Југославије, Америка је стајала на страни против Срба и то важи и данас. Уз то, начин на који у БиХ намећу екстремисте као политичке прваке Бошњака, матрица је коју користе свугде у свету. Америчка политика је јасна – она је антисрпска и усмерена на сузбијање утицаја Русије и Кине.
„Палмер не може ни да буде поштени посредник. Он јасно заступа једну страну и лошу ситуацију прави још гором јер подстиче екстремне захтеве политичког Сарајева“, закључује Павић.
Шта је Палмер поручио у Сарајеву
Палмер је данас у Сарајеву одржао низ састанака са политичким представницима БиХ после којих је поручио да Америка чврсто подржава територијални интегритет и суверенитет БиХ.
„Веома пажљиво и са забринутошћу пратимо повећање тензија и активности које су довеле до повећања тензија. Посвећени смо томе да урадимо све што можемо да помогнемо да ситуација не ескалира, да вратимо осећај мира и осећај да постоји пут ка стабилнијој и мирнијој будућности БиХ“, рекао је Палмер.
САД су, додао је, и даље посвећене пружању подршке БиХ на путу ка ЕУ.
„Има пуно посла који треба урадити, Ангелина и ја смо данас ту да то подржимо. Ту смо да помогнемо да би се догодиле промене које су потребне, промене Устава, на путу ка ЕУ”, казао је Палмер.
Говорећи о решењима за изборне реформе, Палмер је рекао:
„Немамо конкретан одговор за вас, нисмо дошли да заговарамо неко конкретно решење. То је њихов процес, а не наш. Мислим да постоји неколико принципа, а било који модел који прихвате странке требало би да буде могуће усвојити кроз демократске механизме“.
29 Октобар 2021, 11:28
