https://sputnikportal.rs/20211030/budi-se-tajvansko-zariste-americko-provociranje-kine-pretnja-za-globalni-mir-video-1131087227.html

Буди се тајванско жариште: Америчко провоцирање Кине претња за глобални мир /видео/

Буди се тајванско жариште: Америчко провоцирање Кине претња за глобални мир /видео/

Sputnik Србија

Позив САД да се Тајван снажније укључи у рад УН није само ситна провокација Кине већ део надметања две велике силе, које, уколико ескалира, може угрозити и... 30.10.2021, Sputnik Србија

2021-10-30T08:53+0200

2021-10-30T08:53+0200

2021-12-15T16:33+0100

свет

свет

кина

тајван

сад

свет са спутњиком

спутњик видео

анализе и мишљења

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/1b/1123962367_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_793f59039f8bd165547ba0d71059ea8c.jpg

Мирно решење је оно што свима треба да се не би десило да жртва тог надметања буде 26 милиона становника Тајвана, оцена је др Драгане Митровић са Факултета политичких наука, коју охрабрује што је и кинески председник Си Ђинпинг рекао да Кина неће војно интервенисати у Тајванском мореузу.Америчко провоцирање КинеНа „робусније“ учешће Тајвана у систему УН апеловао је ове недеље амерички државни секретар Ентони Блинкен, што Кина доживљава као провокацију. Томе су претходили и разговори америчких и тајванских званичника, одржани баш уочи обележавања 75 година кинеског чланства у Светској организацији а 50 година откад је место у њој заузела Народна Република Кина уместо Тајвана, који се и данас званично зове Република Кина.Та територија је настала 1949. кад су у кинеском грађанском рату националисти на челу с Чанг Кај Шеком, поражени од комуниста, побегли на Тајван. Затим су уз помоћ Запада до 1971. као призната земља представљали читав кинески свет у УН.После апела на тајванско укључивање у систем УН, нова и ништа мања америчка провокација Кине била је и потврда да је контингент снага САД, чији број није прецизиран, присутан на Тајвану ради обуке са тајванским војницима.Агресивно понашање администрације председника Бајдена наставак је, објашњава Митровићева, настојања САД да потврде глобалну доминацију и своје снажно присуство на Пацифику, а за САД је питање опстанка њихов утицај у том делу света где Тајван има суштински значај у надметању са Кином.Кина се, с друге стране, од момента кад на њено чело долази председник Си Ђинпинг понаша као велика сила, а кад треба, напомиње наша саговорница, и демонстрира своју моћ, при чему Тајван сврстава у листу питања од суштинског националног интереса, што значи да ту нема компромиса.„Поента је да се овде ради о надметању две велике силе, једне чија је моћ у опадању и Кине која је велика сила и све више се и понаша у маниру велике силе. Током кинеских реформи дошло је прво до неформалног зближавања, а онда и до значајних финансијских улагања и економског повезивања између Тајпеја и Кине. Тада се чинило да је само питање времена кад ће доћи до поновног уједињења“, подсећа професорка у емисији „Свет са Спутњиком“. Међутим, са јачањем војне моћи Кине и променом понашања Кине у глобалним размерама јавност на Тајвану је почела да се окреће против те идеје, што се Пекингу није допало па показује све мање стрпљења да толерише такво, како кажу, антикинеско понашање.Покушај САД да поврати моћ коју губиЗападни аналитичари чак не искључују могућност да би Кина могла силом да покуша уједињење, што би, како каже Драгана Митровић, била трагедија која би угрозила мир у том делу света а можда и глобални мир.По мишљењу Живадина Јовановића, бившег министра спољних послова СР Југославије, позив Американаца да се Тајван укључи у рад УН је злоупотреба и Светске организације, пре свега зарад остваривања геополитичких интереса Запада, али и покушај Америке да поврати моћ коју губи.Америчка „стратешка двосмисленост“ према ТајвануНа питање зашто САД позивају чланице УН да укључе Тајван, а саме га не признају, професор Драгана Митровић подсећа да је у једном тренутку Вашингтон, који је тада био у сукобу са СССР-ом, одлучио да призна НР Кину као представника кинеског народа у УН и да прекине дипломатске односе са Тајваном, и то чини кроз три коминикеа. У првом, шангајском, успостављају дипломатске односе с Пекингом а прекидају с Тајпејом. У другом Вашингтон прима к знању да НР Кина себе сматра јединим представником кинеског народа.„САД овим прекидају дипломатске односе с Тајваном, али задржавају тзв. стратешку двосмисленост. Затим доносе унилатералан низ прописа којим регулишу односе с Тајваном. „У почетку се задовољавају тиме развијају економске и културне односе, а онда након протеста Кине због продаје наоружања Тајпеју потписују и трећи коминике којим се обавезују да ће смањити постепено продају наоружања Тајпеју што касније често крше. Али оне се обавезују и да штите Тајван и 2016. амерички Конгрес кроз Сенат и доњи дом провлачи као необавезујући документ да САД остају заштитник Тајпеја“, објашњава Драгана Митровић.Према наводима америчке штампе, демократе притискају Бајдена да оштрије реагује по питању Тајвана, тврдећи да Кина звецка оружјем и Тајванском мореузу.Није први пут да Запад креира опасностЖивадин Јовановић примећује да САД, а не Кина имају водећу улогу у трци у наоружавању, а као разлог зашто се баш сада поново баш сада отвара питање Тајвана, поред забринутости Американаца за економско јачање Кине, види интерес војно-индустријског комплекса у САД да заоштравањем глобалних односа остваре веће наруџбе и профите за себе.Наш саговорник ипак верује да ће се из нове ескалације око Тајвана изаћи уз компромис, те да ће Кина мирним путем доћи до уједињења с Тајваном, баш као што је мирно повратила и Хонгконг и Макао.„Кина је опредељена за мирну реинтеграцију а паралелно јача своју војну моћ али искључиво као средство одвраћања“, констатује Јовановић.

https://sputnikportal.rs/20211028/ostra-reakcija-iz-kine-nakon-potvrde-americkog-prisustva-na-tajvanu-1131052390.html

кина

тајван

сад

2021

Вести

sr_RS

свет, кина, тајван, сад, свет са спутњиком, спутњик видео, анализе и мишљења