https://sputnikportal.rs/20211030/izvinjenje-koje-nista-ne-kosta-da-li-je-bajden-uspeo-da-povrati-poverenje-francuza-1131125474.html
Извињење које ништа не кошта: Да ли је Бајден успео да поврати поверење Француза
Извињење које ништа не кошта: Да ли је Бајден успео да поврати поверење Француза
Sputnik Србија
Чврст стисак руке, широки осмеси, тапшање по рамену - овако је, на површини, изгледао први сусрет америчког и француског председника у Риму након великог... 30.10.2021, Sputnik Србија
2021-10-30T19:30+0200
2021-10-30T19:30+0200
2022-01-26T09:59+0100
свет
француска
емануел макрон
сад
аукус
џозеф бајден
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/1e/1131125246_0:0:1926:1083_1920x0_80_0_0_b1952bbc68adbfb31adedcbd6e53c0cf.jpg
Дуго очекивани билатерални састанак Емануела Макрона и Џозефа Бајдена, први од како је Француска изгубила на десетине милијарди долара јер се Аустралија, упркос уговору склопљеним са Паризом о куповини њихових подморница, одлучила за америчке, одржан је уочи састанка Групе 20 у Риму на, такорећи, Макроновом терену, у згради амбасаде Француске у италијанској престоници.Да ли је Бајден успео да поврати поверењеИзбор места сусрета двојице лидера био је, чини се, први корак Вашингтона ка покушају да изглади односе након „шамара“ који је Француска добила губитком посла са Канбером, али и чињеницом да су САД, практично иза леђа Париза, склопиле безбедносни споразум АУКУС са Великом Британијом и Аустралијом, а Француску оставиле по страни у индо-пацифичком региону, делу света који је за њу од кључне стратешке и економске важности, са више од милион и по француских грађана на острвима, укључујући Ла Ријуњон, Нову Каледонију, Мајо и Француску Полинезију. Корак ка успостављању покиданих веза била је и Бајденова оцена у Риму да је његова администрација била „неспретна“ у спровођењу споразума АУКУС, али и да „Америка нема старијег и лојалнијег савезника од Француске“ и да „не постоји област у свету где САД не могу да сарађују са Француском“.На питање да ли су овај сусрет и заједничко саопштење које су потписали двојица председника били довољни да се гневни Французи одобровоље и да савезници у НАТО-у наставе да „заједно гледају у будућност“, истраживач Института за политичке студије Душан Гујаничић каже да је ово, по свој прилици, био неки максимум који су две стране у овом тренутку могле да извуку једна од друге.„То ће, за неко време, вероватно бити довољно у смислу да француска страна овај састанак доживи као неку врсту неформалног или полуформалног извињења од стране Американаца. Наиме, чини ми се да су и сами Американци били изненађени жестином француске реакције у септембру када је обнародован споразум АУКУС, јер до тада није било забележено да Француска повуче свог амбасадора из Вашингтона на консултације. То је потез који Париз заиста ретко повлачи у односу на своје савезнике, што је показало дубину кризе и степен њихове увређености, па је и било потребно више недеља да до овог сусрета дође, а екипа око Бајдена се, чини се, трудила да пронађе праву меру и начин на који би пришли Француској“, објашњава Гујаничић.Француски национални понос добио задовољењеМи видимо, додаје наш саговорник, да су Американци признали некоректност поступања према Паризу у оквиру АУКУС групе и да то што су учинили није било најелегантније изведено. Међутим, како каже, када су велике силе у питању увек постоји неко „али“, које смо чули у оном делу Бајденове изјаве где је рекао да му се чинило да је Француска ипак била на време обавештена да ће доћи до раскида уговора са Аустралијом.„Бајден је, дакле, дао изјаве које га апсолутно ништа не коштају на унутарполитичком плану јер велике силе, чак и када се извињавају или образлажу своју позицију, то не чине у неком скрушеном или понижавајућем тону. У сваком случају председници су договорили одређени број заједничких закључака који се, пре свега, односе на безбедносну тематику и сарадњу у војној и безбедносној области и за сада делује да су краткорочно, евентуално средњерочно, француска позиција и национални понос добили задовољење. Али, ја остајем скептик у погледу неких питања на дуги рок јер је однос САД и Француске далеко од неког потпуног поверења и складне сарадње, иако ми је тешко да замислим да оваква криза у односима две стране, каква се десила у септембру, може да се понови“, каже Гујаничић.Доказ љубавиУ осврту на оцену француског лидера да је „поверење као љубав“ и да су „декларације добре, али је доказ бољи ", Гујаничић каже да Макрон у Риму сасвим сигурно није добио доказ љубави САД, али јесте добио једну дозирану изјаву жеље да се заједно ради и да се разуме позиција Француске.Са друге стране, појашњава саговорник Спутњика, треба имати на уму да је француски лидер врло свестан односа снага Париза и Вашингтона, али и чињенице да унутар француског јавног мњења постоји незанемарљива димензија ако не отвореног непријатељства, а оно извесне сурењивости и скепсе према Сједињеним Државама.„Он зна ту димензију критичког односа јавног мњења у Француској према Америци па му ово дипломатско заоштравање према Вашингтону на унутарполитичком плану не може донети ништа лоше. Напротив, може само да му донекле подигне рејтинг као лидеру који је у овом конкретном случају повукао границе националног интереса и који је, на неки начин, успео да добије сатисфакцију за повређен понос Француске“, напомиње Гујаничић.„Модус операнди“ Америке – привид поштовањаПрема његовим речима, у заједничком саопштењу двојице председника исказана је и начелна добра воља Америке да се разуме потреба ближе европске сарадње на безбедносном пољу, у смислу стварања неких аутономних европских војних снага, али увек ту негде уз НАТО.„Као да су желели да саопште: „Не заборавите да НАТО ту увек постоји и да та ваша идеја тешко да може да добије икакву аутономну форму“. Дакле, можемо рећи да је ово негде „модус операнди“ који Американци имају према својим западним партнерима - привид поштовања колико се мора, у мери која то њима одговара, у форми и на начин који они желе, дозирано, али у суштини никада не пропуштају прилику да мање или више елегантно ставе до знања да су они главни и да се највише питају. У том смислу јасно је да су обе стране свесне својих позиција и међусобних односа“, категоричан је Душан Гујаничић.САД и Француска су после састанка издале опширно заједничко саопштење наводећи да су глобални демократски партнери у борби против низа изазова, укључујући пандемију коронавируса, климатску кризу и обезбеђивање „недељиве безбедности“ НАТО алијансе.
француска
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2021
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
емануел макрон, џозеф бајден, аукус, подморнице, сад, француска
емануел макрон, џозеф бајден, аукус, подморнице, сад, француска
Извињење које ништа не кошта: Да ли је Бајден успео да поврати поверење Француза
19:30 30.10.2021 (Освежено: 09:59 26.01.2022) Чврст стисак руке, широки осмеси, тапшање по рамену - овако је, на површини, изгледао први сусрет америчког и француског председника у Риму након великог дипломатског сукоба Париза и Вашингтона око продаје подморница Аустралији. Али, да ли је Бајден заиста успео да поврати поверење Макрона и премости дубоку кризу са прекоморским савезником?
Дуго очекивани билатерални састанак Емануела Макрона и Џозефа Бајдена, први од како је Француска изгубила на десетине милијарди долара јер се Аустралија, упркос уговору склопљеним са Паризом о куповини њихових подморница, одлучила за америчке, одржан је уочи састанка Групе 20 у Риму на, такорећи, Макроновом терену, у згради амбасаде Француске у италијанској престоници.
Да ли је Бајден успео да поврати поверење
Избор места сусрета двојице лидера био је, чини се, први корак Вашингтона ка покушају да изглади односе након „шамара“ који је Француска добила губитком посла са Канбером, али и чињеницом да су САД, практично иза леђа Париза, склопиле безбедносни споразум АУКУС са Великом Британијом и Аустралијом, а Француску оставиле по страни у индо-пацифичком региону, делу света који је за њу од кључне стратешке и економске важности, са више од милион и по француских грађана на острвима, укључујући Ла Ријуњон, Нову Каледонију, Мајо и Француску Полинезију.
Корак ка успостављању покиданих веза била је и Бајденова оцена у Риму да је његова администрација била
„неспретна“ у спровођењу споразума АУКУС, али и да „Америка нема старијег и лојалнијег савезника од Француске“ и да „не постоји област у свету где САД не могу да сарађују са Француском“.
На питање да ли су овај сусрет и заједничко саопштење које су потписали двојица председника били довољни да се гневни Французи одобровоље и да савезници у НАТО-у наставе да „заједно гледају у будућност“, истраживач Института за политичке студије Душан Гујаничић каже да је ово, по свој прилици, био неки максимум који су две стране у овом тренутку могле да извуку једна од друге.
„То ће, за неко време, вероватно бити довољно у смислу да француска страна овај састанак доживи као неку врсту неформалног или полуформалног извињења од стране Американаца. Наиме, чини ми се да су и сами Американци били изненађени жестином француске реакције у септембру када је обнародован споразум АУКУС, јер до тада није било забележено да Француска повуче свог амбасадора из Вашингтона на консултације. То је потез који Париз заиста ретко повлачи у односу на своје савезнике, што је показало дубину кризе и степен њихове увређености, па је и било потребно више недеља да до овог сусрета дође, а екипа око Бајдена се, чини се, трудила да пронађе праву меру и начин на који би пришли Француској“, објашњава Гујаничић.
Француски национални понос добио задовољење
Ми видимо, додаје наш саговорник, да су Американци признали некоректност поступања према Паризу у оквиру АУКУС групе и да то што су учинили није било најелегантније изведено. Међутим, како каже, када су велике силе у питању увек постоји неко „али“, које смо чули у оном делу Бајденове изјаве где је рекао да му се чинило да је Француска ипак била на време обавештена да ће доћи до раскида уговора са Аустралијом.
„Бајден је, дакле, дао изјаве које га апсолутно ништа не коштају на унутарполитичком плану јер велике силе, чак и када се извињавају или образлажу своју позицију, то не чине у неком скрушеном или понижавајућем тону. У сваком случају председници су договорили одређени број заједничких закључака који се, пре свега, односе на безбедносну тематику и сарадњу у војној и безбедносној области и за сада делује да су краткорочно, евентуално средњерочно, француска позиција и национални понос добили задовољење. Али, ја остајем скептик у погледу неких питања на дуги рок јер је
однос САД и Француске далеко од неког потпуног поверења и складне сарадње, иако ми је тешко да замислим да оваква криза у односима две стране, каква се десила у септембру, може да се понови“, каже Гујаничић.
У осврту на оцену француског лидера да је „поверење као љубав“ и да су „декларације добре, али је доказ бољи ", Гујаничић каже да Макрон у Риму сасвим сигурно није добио доказ љубави САД, али јесте добио једну дозирану изјаву жеље да се заједно ради и да се разуме позиција Француске.
„Американци су, сасвим у складу са својим интересима и виђењима својих западних партнера који су, по правилу, сви слабији од њих, темпирали и дозирали ову изјаву као знак добре воље, али ће за прави доказ поверења бити потребно време како бисмо могли да се уверимо у конкретне, добронамерне потезе америчке стране према Француској. Наравно, под условом да исти актери остану на власти и у наредном мандату јер је за сагледавање политичких процеса неопходан известан континуитет“, примећује Гујаничић.
Са друге стране, појашњава саговорник Спутњика, треба имати на уму да је француски лидер врло свестан односа снага Париза и Вашингтона, али и чињенице да унутар француског јавног мњења постоји незанемарљива димензија ако не отвореног непријатељства, а оно извесне сурењивости и скепсе према Сједињеним Државама.
„Он зна ту димензију критичког односа јавног мњења у Француској према Америци па му ово дипломатско заоштравање према Вашингтону на унутарполитичком плану не може донети ништа лоше. Напротив, може само да му донекле подигне рејтинг као лидеру који је у овом конкретном случају повукао границе националног интереса и који је, на неки начин, успео да добије сатисфакцију за повређен понос Француске“, напомиње Гујаничић.
„Модус операнди“ Америке – привид поштовања
Према његовим речима, у заједничком саопштењу двојице председника исказана је и начелна добра воља Америке да се разуме потреба ближе европске сарадње на безбедносном пољу, у смислу стварања неких аутономних европских војних снага, али увек ту негде уз НАТО.
„Као да су желели да саопште: „Не заборавите да НАТО ту увек постоји и да та ваша идеја тешко да може да добије икакву аутономну форму“. Дакле, можемо рећи да је ово негде „модус операнди“ који Американци имају према својим западним партнерима - привид поштовања колико се мора, у мери која то њима одговара, у форми и на начин који они желе, дозирано, али у суштини никада не пропуштају прилику да мање или више елегантно ставе до знања да су они главни и да се највише питају. У том смислу јасно је да су обе стране свесне својих позиција и међусобних односа“, категоричан је Душан Гујаничић.
САД и Француска су после састанка издале опширно
заједничко саопштење наводећи да су глобални демократски партнери у борби против низа изазова, укључујући пандемију коронавируса, климатску кризу и обезбеђивање „недељиве безбедности“ НАТО алијансе.
