Отимачина без казне: 80.000 Срба узалуд чека правду
14:45 30.10.2021 (Освежено: 14:54 30.10.2021)
© Sputnik / Бранкица Ристић
Пратите нас
Ђокица Станојевић из Ђаковице преко ноћи је остао без имовине. И он није једини. Према подацима Канцеларија за Косово и Метохију, води се најмање 80.000 поступака пред судовима и органима управе које су покренули Срби и други неалбанци за заштиту или обештећење своје приватне имовине на Косову и Метохији.
Игор Поповић, помоћник директора Канцеларије за КиМ, у писаном одговору за Спутњик истиче да је српско и неалбанско становништво на КиМ суочено је са бројним примерима узурпације покретне и непокретне имовине као и са масовним уништењима и оштећењима кућа и имања од стране албанских екстремиста.
„Према подацима УНХЦР-а из 2000. године, уништено је 27.418 кућа и 5.933. станова Срба и неалбанаца - укупно 33.411 стамбених јединица. У марту 2004. године регистровано је још 930 уништених стамбених објеката,“ наводи се у одговору.
Отимачина српске имовине у бројкама
Према подацима УНМИК-а, судовима Привремених институција самоуправе на КиМ упућено је 18.396. тужби Срба и неалбанаца за новчану накнаду њихове уништене и оштећене приватне имовине, али судови су наведене тужбе углавном одбили или нису поступали по њима, тако да нико од Срба и других неалбанаца није остварио накнаду за уништену имовину.
„Као последица масовне узурпације српске и неалбанске имовине јужно од Ибра Дирекцији за стамбено-имовинске послове (ДСИ) коју је формирао УНМИК предато је до 2006. године укупно 29.155. захтева за повратак узурпиране непокретне имовине (стамбене јединице). У 10.495 случајева стамбену имовину није било могуће вратити, јер је иста била у потпуности уништена. У 3.498 случајева узурпатори су исељени, али власници због безбедносних разлога нису били у могућности да користе своју имовину, већ су исту дали под управу. Само 1.691 (11%) извршених захтева резултирало је повраћајем поседа власнику,“ наводи Павловић.
Такозваној Косовској агенцији за имовину (КАИ) која је 2006. године заменила ДСИ предато је до 03. 12.2007. године укупно 42.116. захтева Срба и неалбанаца за повраћај узурпиране имовине (углавном пољопривредно и грађевинско земљиште).
„Можемо слободно закључити да су се досадашњи механизми за масовни повратак узурпиране имовине, формирани од стране међународне администрације на КиМ УНМИК како ДСИ тако и КАИ као и каснија такозвана Косовска агенција за упоређивање и верификацију имовине коју су формирале локалне власти Приштине, показали неефикасни у погледу стварног повратка непокретне имовине, што је у великој мери утицало и на изузетно низак степен повратка интерно расељених лица,“ истиче се у одговору Спутњику.
Како се краде српска имовина
Српска имовина се поред насилног отимања узурпира и институционалним путем преко судова и катастра. У општинама у којима је масовно протерано српско становништво (махом у Метохији - Пећ, Ђаковица, Клина, Дечане, Исток ) лица албанске националности уписују се у катастар као власници непокретности чији су прави власници Срби и други неалбанци који су протерани и живе као расељена лица ван територије КиМ. Механизам за отимање српске имовине је следећи:
„Праве се фалсификоване личне карте које гласе на име правих власника чија су имена нађена у катастру. На основу тих личних карата састављају се пуномоћја којим се одређено лице овласти да у име власника прода имовину (кућу, стан или земљиште) купцу Албанцу на КиМ. Та се пуномоћја овере у општинском суду уз презентацију лажне личне карте. На основу овога праве се фалсификовани уговора о купопродаји српских имања правих власника Срба. Албанци ове фалсификате подносе Општинским судовима на КиМ и на основу њих добијају пресуде којима се утврђује њихово право својине након чега следи упис у такозвани Косовски Катастар. Протерани Срби који расељени живе ван КиМ нису у могућности да сазнају шта се дешава са њиховом имовином јер немају приступа ни Катастрима ни Судовима на КиМ. Често се дешава да Албанци руше постојеће српске куће и уписују се у Катастар“, објашњава Поповић.
ОЕБС указао на пропусте али…
Злоупотребу судова у циљу отимачине српске имовине представља и институција коришћења тзв. Привремених заступника које суд поставља одсутним туженим лицима српске националности која су тужена по захтевима косовских Албанаца да им се у судском поступку утврди право својине на наводно купљеним непокретностима Срба. Ови привремени заступници се постављају из редова албанских адвоката, плаћени су од тужилаца Албанаца, а да се најчешће и не покушава утврдити пребивалиште одсутних протераних Срба. На ово је указивао и ОЕБС у својим извештајима.
„Становништво српске националности често није у могућности да само покреће и води судске поступке у правосудном систему на КиМ првенствено због тога јер им недостаје слобода кретања и безбедност. Суђења се углавном одвијају на албанском језику уз недостатке адекватног превођења. Често албански преводиоци намерно погрешно интерпретирају изјаве Срба у судском поступку. Поред свега тога, ради се често о лицима чија је комплетна имовина уништена, лишени су својих радних места и материјално нису у стању да воде скупе и дуготрајне судске поступке,“ наводи се у одговору Поповића.
Процена је да се на КиМ води најмање 80.000 поступака пред судовима и органима управе које су покренули Срби и други неалбанци за заштиту или обештећење своје приватне имовине. Број поступака би био и већи кад би Срби и неалбанци могли слободни да се крећу на КиМ и да тако стекну увид у судбину своје имовине.
„Канцеларија за Косово и Метохију у сарадњи са Пројектом правне помоћи који се финансира из средстава ЕУ омогућава Србима и неалбанцима са КиМ да добију бесплатну правну помоћ која укључује и комплетно заступање пред судовима и другим органима на КиМ од стране адвоката у поступцима за повраћај узурпиране имовине, поништај преварених трансакција и накнаду штете за уништену и оштећену имовину,“ истиче он.
Шест година тужбе у фиоци
Јована Филиповић, адвокат из Грачанице, каже да само њена канцеларија броји око 300 предмета овог типа, као и да неки од предмета пред косовским судовим стоје и по шест година.
„Постоје радни извештаји на ову тему и бројке се разликују у зависности да ли су у питању кривични или парнични предмети. У сваком случају, главна препрека је спор рад судова и то што многу људи који су ван Србије или Косова и Метохије и не знају да имају имовински-правни проблем јер многи од њих из разних разлога нису долазили на Косово и Метохију. Неки не смеју да дођу, други нису у могућности и тек кад се појаве схвате да је стање у катастру промењено,“ објашњава она.
Другим речима, наглашава она, правно стање у катастру непокретности је измењено што фактички значи и да је на терену стање другачије.
„У зависности од тога се онда и покрећу процеси. Када се правно мења стање у катастру обично се утврди да су у питању уговори који су фалсификовани што важи и за пуномоћја и слично. У том случају се покреће кривични поступак против извршиоца кривичног дела (онога ко је са лажним документима присвојио имовину одређеног лица) и парнички поступак који има за циљ да се утврди право својине,“ објашњава наша саговорница.
Сазнао случајно да му је имовина отета
Уколико правно ситуација није промењена, додаје Филиповићева, и ако је у катастар непокретности и даље уписан прави власник а непокретност је узурпирана покреће се поступак за ослобађање непокретности, а постоји и могућност покретања кривичног поступка против узурпатора.
„Проблем настаје јер поступци јако дуго трају а рок трајања зависи и од једног до другог суда, али најгора је ситуација са судом у Приштини где су тек од скоро почели да обрађују предмете из периода од пре 2004 -2010 године,“ напомиње Филиповићева.
Све ово потврђује пример Ђокице Станојевића, који каже да је сасвим случајно чуо да је остао без имовине.
„Пре неколико дана су ми јавили да се нешто дешава са нашом породичном имовином. У питању је 84 ари земљишта са две куће од по 240 квадрата, штала од 180 км и две хале од 2000 квадратних метара. Када смо затражили информацију шта се дешава сазнали смо да је неки Ибраим Пајазит из Приштине са лажним папирима дошао у катастар и поднео захтев за пренос власништва над нашом имовином на његово име,“ приче узнемирено Станојевић.
Од других људи када смо се додатно распитали сазнали смо, прича Станојевић, да је он са лажним овлашћењима добијеним у јужној Митровици склопио уговор и оверио код нотара са наводним посредником и да постоји траг новца између њих.
Обавештене међународне мисије
„Са тим папирима у општини Ђаковица дата је сагласност. Значи, ми као власници те земље нисмо дали овлашћење нити потпис нотару који је сачинио купопродајни уговор нити познајемо тог човека. Земља и све нам је отето, то је породично и нешто што је последње остало од старине. Прво су нас протерали па су нас ставили на тајне и јавне потернице и као последњи чин нам фалсификовањем одузимају имовину,“ огорчен је наш саговорник.
Игор Поповић напомиње да Канцеларија за КиМ у континуитету обавештава међународне мисије које делује на КиМ - УНМИК, ЕУЛЕКС, ОЕБС и ЕУ о бројним случајевима кршења права на имовину Срба и неалбанаца на КиМ као и да званични Београд у преговорима са Приштином који се воде посредством ЕУ захтева решавање имовинских питања и заштиту приватне имовине Срба и неалбанаца на КиМ.
