https://sputnikportal.rs/20211101/biogradsko-jezero-nije-presusilo-vec-je-smanjen-vodostaj-1131172457.html
Није пресушило! Разјашњено шта се дешава са Биоградским језером
Није пресушило! Разјашњено шта се дешава са Биоградским језером
Sputnik Србија
Биоградско језеро није пресушило, већ је због хидролошких проблема, односно вишедневне суше, смањен водостај. То је саопштио шеф службе заштите у Националном... 01.11.2021, Sputnik Србија
2021-11-01T14:30+0100
2021-11-01T14:30+0100
2021-11-01T14:34+0100
регион
црна гора
регион – друштво
друштво
регион
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/01/1131172354_79:0:779:394_1920x0_80_0_0_838409bebd6871036392c6e92e3b8b6c.jpg
„Оно што је тачно је да се смањио водостај језера, усљед неповољних хидролошких прилика. Вишедневне суше су учиниле своје, смањио се водостај језера али он ни приближно није низак као онај из 2019. године када је било најкритичније. Такође, сигурно је да ће, поправљањем хидролошке ситуације и кишама које не могу ‘прескочити’ јесен, водостај у језеру порасти", рекао је Рнковић.Од 2007. године до сада, ниво воде у Биоградском језеру био је три пута на „историјском минимуму“.Угрожено је на више начина — понирање на сјеверу, засипањем наносима из Биоградске ријеке и Лалевог потока, али, највише, стварање моренског наноса у кориту ријеке Језерштице.Струка је током минулих 50 година покушавала у више наврата да заустави те процесе.Биоградско језеро је ледничког поријекла и припада групи акумулационих језера. Са највиших дјелова Бјеласице, спуштао се ледник кроз долину Биоградске ријеке, и тим насталим материјалом је преграђен некадашњи валов, на чијем је мјесту настало језеро. Језеро храни водом Биоградска ријека дуга осам километара и поток Бендовац, док вода из језера отиче Језерштицом, десном притоком Таре.Појава да пресуши стања на Биоградском језеру током јесени честа већ дужи низ година, и да се јавља због узрочно-последичних фактора и елемената као што су: појаве понорских зона, климатске варијације, еродовања чеоне морене, засипања дна и појаве еутрофикације.„Када је ријеч о тренутном стању, са хидролошког аспекта 2019. година је била једна од најсушнијих година у последњој деценији. То се се рефлектовало на најнижи ниво воде Биоградског језера. Дјеловање ерозије учинило је да данас већ можемо говорити о претпосљедњем стадијуму живота језера. Са геолошког становишта тешко је прејудицирати који је то временски период. Може да траје вјековима, али и да буде знатно краћи. Сада, за вријеме највећег водостаја, дубина језера је 12 метара“, саопштили су раније из ЈП Национални паркови Црне Горе.
https://sputnikportal.rs/20211031/zastrasujuci-prizor-iz-crne-gore-biogradsko-jezero-gotovo-nestalo-video-1131148203.html
црна гора
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/01/1131172354_166:0:691:394_1920x0_80_0_0_4161d72ec8a297569bf0ddd6b0dcf7b1.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
црна гора, биоградско језеро, смањен водостај, језеро, биоградско, пресушило, водостај, crna gora, biogradsko jezero, smanjen vodostaj, jezero, biogradsko, presušilo, vodostaj
црна гора, биоградско језеро, смањен водостај, језеро, биоградско, пресушило, водостај, crna gora, biogradsko jezero, smanjen vodostaj, jezero, biogradsko, presušilo, vodostaj
Није пресушило! Разјашњено шта се дешава са Биоградским језером
14:30 01.11.2021 (Освежено: 14:34 01.11.2021) Биоградско језеро није пресушило, већ је због хидролошких проблема, односно вишедневне суше, смањен водостај. То је саопштио шеф службе заштите у Националном парку (НП) Биоградска гора Миле Рнковић, напомињући да је ниво воде у језеру виши него што је био 2019.
„Оно што је тачно је да се смањио водостај језера, усљед неповољних хидролошких прилика. Вишедневне суше су учиниле своје, смањио се водостај језера али он ни приближно није низак као онај из 2019. године када је било најкритичније. Такође, сигурно је да ће, поправљањем хидролошке ситуације и кишама које не могу ‘прескочити’ јесен, водостај у језеру порасти", рекао је Рнковић.
Од 2007. године до сада, ниво воде у Биоградском језеру био је три пута на „историјском минимуму“.
Угрожено је на више начина — понирање на сјеверу, засипањем наносима из Биоградске ријеке и Лалевог потока, али, највише, стварање моренског наноса у кориту ријеке Језерштице.
Струка је током минулих 50 година покушавала у више наврата да заустави те процесе.
Биоградско језеро је ледничког поријекла и припада групи акумулационих језера. Са највиших дјелова Бјеласице, спуштао се ледник кроз долину Биоградске ријеке, и тим насталим материјалом је преграђен некадашњи валов, на чијем је мјесту настало језеро. Језеро храни водом Биоградска ријека дуга осам километара и поток Бендовац, док вода из језера отиче Језерштицом, десном притоком Таре.
Појава да пресуши стања на Биоградском језеру током јесени честа већ дужи низ година, и да се јавља због узрочно-последичних фактора и елемената као што су: појаве понорских зона, климатске варијације, еродовања чеоне морене, засипања дна и појаве еутрофикације.
„Када је ријеч о тренутном стању, са хидролошког аспекта 2019. година је била једна од најсушнијих година у последњој деценији. То се се рефлектовало на најнижи ниво воде Биоградског језера. Дјеловање ерозије учинило је да данас већ можемо говорити о претпосљедњем стадијуму живота језера. Са геолошког становишта тешко је прејудицирати који је то временски период. Може да траје вјековима, али и да буде знатно краћи. Сада, за вријеме највећег водостаја, дубина језера је 12 метара“, саопштили су раније из ЈП Национални паркови Црне Горе.