https://sputnikportal.rs/20211103/istorijski-dogovor-poreski-rajevi-odlaze-u-istoriju--sta-to-donosi-svetu-1131211280.html

Историјски договор: Порески рајеви одлазе у историју — шта то доноси свету

Историјски договор: Порески рајеви одлазе у историју — шта то доноси свету

Sputnik Србија

Пореска решења су у рукама националних законодавстава, па није извесно да би баш тако брзо, већ идуће године, свуда у свету могло да дође до спровођења... 03.11.2021, Sputnik Србија

2021-11-03T22:35+0100

2021-11-03T22:35+0100

2022-08-26T13:09+0200

економија

економија

порез

порески рајеви

србија – економија

србија

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111259/96/1112599665_0:180:1920:1260_1920x0_80_0_0_9840871108b16ac9d24aae4ae74ab0f6.jpg

Нова одлука групе 20 најразвијенијих земаља света (Г20) на самиту у Риму о реформи међународног пореског система којим се уводи минималан корпоративни порез од 15 одсто на добит мултинационалних компанија, већ је оцењена као историјска. Очекује се да ће она стати на пут пореским побегуљама и у историју послати пореске рајеве са нултом, или јако ниском стопом пореза, примамљивом за регистрацију многих компанија.Порески рајеви одлазе у историјуЗаслуга за укидање пореских рајева, о чему се углавном повремено само причало, несумњиво ће, ипак, припасти ковиду 19, чија је пандемија испразнила државне буџете и најразвијенијих земаља, а буџетски дефицити отишли су у вис због финансијске подршке привреди и грађанима.Та одлука Г20 ће, како је процењено, омогућити да земље остваре додатну зараду од неких 150 милијарда долара.Осим те минималне пореске стопе која ће углавном свуда морати да се плати, новина је и то што ће компаније порез на добит плаћати и у земљи у којој послују и остварују добит, а не само тамо где су регистроване. Циљна група су компаније које у свету остварују промет већи од 20 милијарда евра и код којих је рентабилност већа од 10 одсто. Тај би се праг након седам година могао спустити на 10 милијарди.Колико је реално да све то заживи већ 2022. године, како је договорено у Риму?Политичка одлука моћних Професор Београдске банкарске академије Божидар Драшковић подсећа да су порески рајеви доминантно настали пре тридесетак година, када су велике светске компаније из реалног и финансијског сектора почеле да траже подручја на којима могу за себе да обезбеде додатне профите на рачун неплаћања пореза. Те, најчешће егзотичне дестинације, попут Девичански и неких других острва, али и европске државе, Луксембург, Холандија, Ирска, Кипар су, подсећа он, познате свима и однос према њима је, како сматра, увек било питање политичке одлуке моћних држава.Он за Спутњик каже да то има позитивну димензију са становишта уједначавања одређених токова опорезивања, али са друге стране и ону да ће од тога користи управо имати најразвијеније земље света. Колико ће то бити стварно могуће и у којој брзини, то ћемо, како додаје, ускоро видети.Да ли је могућ брз преокрет„Нисам оптимиста да ће тако брзо доћи до тог преокрета јер су пореска решења, на крају крајева, ствар националних политика, односно, политика сваке од држава. Ако је то лимитирано на 15 одсто, онда ће механизам привлачења страних инвеститора код земаља које су гладне инвестиција престати да постоји као такав“, сматра овај економиста.Он напомиње да се гомила страних инвестиција у земље које су примаоци капитала базирала управо на ниским порезима и пореским подстицајима. Србија је, како подсећа, до пре неку годину имала стопу од 10 одсто корпорацијског пореза на добит, која је сада 15 одсто, што значи да се ту ништа неће променити у односу на одлуку Г20. Одлука из Рима базирана је на договору који је у септембру постигло 136 земаља, које 90 одсто доприносе светском БДП-у.Драшковић сматра кључним то што ће компанија чија филијала делује на простору неке земље порез на добит плаћати земљи на чијој територији добит и остварује. То подразумева промену националне пореске политике сваке земље да строго обрачунава приходе филијала компанија на својој територији, каже он, али и напомиње да то уопште није тешко урадити.Посебан проблем ЕУИз Француске, која од јануара наредне године председава ЕУ, већ су стигле најаве да што пре жели доношење уредбе о минималном порезу, за коју је потребна једногласна одлука. Охрабрио ју је став Ирске, Мађарске и Естоније, које су се почетком септембра у последњи час прикључиле договору.Наш саговорник напомиње да ЕУ има посебан проблем јер има јединствену монетарну политику, спољнотрговинску политику, а нема минималне принципе јединствене фискалне политике. Управо је, сматра он, нужност ЕУ као тржишне, финансијске и монетарне зоне да уреди питање стандарда јединствене фискалне политике.Хоће ли Србија имати користиНа питање да ли ће то што ће за све државе бити обавезна минимална стопа пореза на добит од 15 одсто отворити простор за веће инвестирање у земље попут наше, ако већ нудимо неке друге погодности и уз мање трошкове пословања него на Западу, Драшковић каже да има више критеријума који утичу на одлуку о томе.„У догледно време, ако се изнивелишу те минималне стопе корпорацијског пореза на добит, онда ће бити беспредметно да неко има централну фирму у Луксембургу или Холандији, Ирској, које су сада земље порески рајеви. Осим ако разлог за то није један други фактор — монетарна стабилност одређених земаља. Ако имате земље са ризиком монетарне стабилности, онда ће капитал остати у филијалама где ће такође плаћати порез на добит 15 одсто, али које су перспективно монетарно стабилније“, објашњава он.То ће бити један од критеријума за одлучивање компанија, да не би дошле у ситуацију да се суочавају са инфлацијом, обезвређењем капитала. О таквим ризицима, о величини тржишта, могућности коришћења управљачких ресурса, па и о политичким ризицима, велике компаније воде рачуна, каже саговорник Спутњика.

србија

2021

Вести

sr_RS

одлука г20, укидање пореских рајева, минимални порез на добит 15 одсто, плаћање пореза у земљи у којој се добит остварује, примена минималног пореза на добит почиње у 2022. години,