Туристички објекат „Бунар“ на врху планине Вотовара у Карелији. Планина Вотовара је јединствен геолошки споменик. То је највиша тачка Западне Карелије. Планина је висока 4.173 метара, а њена површина је око шест квадратних километара. Позната је по својим футуристичким пејзажима са камењем, стенама и мртвим стаблима чудних облика. Неки мисле да се на планини налази улаз у други свет и да се ту може разговарати са духовима. Други сматрају да су камене громаде, камени „амфитеатри“ и „степенице ка небу“ тргови ванземаљске цивилизације.
Степенице ка небу – загонетно камење на планини Вотовара у Карелији, посложено као 13 степеника. Како су ове степенице настале – није решено до данас. Да ли су настале природним путем или су своје прсте умешале древне цивилизације?.
Рт Кирсај и јужна обала Телецког језера у Републици Алтај. Телецко језеро једно је од најмрачнијих и најмистичнијих водених површина у Русији. Према легенди на дну се налази „шума мртвих“. Тамо температура воде не прелази четири степена, па су тела утопљеника веома добро „очувана“.
Обала Телецког језера у близини насеља Јајлу у Алтајском природном резервату.
Прелаз Дјатлова. Необјашњива смрт совјетских планинара 1959. године на северном Уралу, на прелазу Дјатлов инспирисала је безброј теорија. Групу од десет људи су чинили студенти Уралског политехничког института. На челу групе био је студентИгор Дјатлов. Планинари се нису појавили у селу Вижаје 14. фебруара како је било предвиђено планом пута, па је за њима кренула потрага.Када су их пронашли, призор је био шокантан.
Шатор је пронађен на падини коју је локално становништво касније назвало „Планина мртвих“. Шатор је био исцепан неким оштрим предметом, а њихове ствари укључујући и ципеле, остале су у шатору нетакнуте.
Тела двојице планинара, који су били само у доњем вешу, пронађена су под боровом шумом, удаљеној више од километар од шатора. Неки од излетника задобили су велике унутрашње повреде, преломе лобање и оштећења грудног коша, а једна од жена није имала очи, језик и део усне.
Запуштена психијатријска болница Аленберг у Калињинградској области. Од 1852. до 1940. то је био највећи болнички комплекс у Источној Пруској, а током рата зграда је припадала Хитлеровом одреду СС. Кажу да су ту мучили затворенике и на њима спроводили различите експерименте. Туристи се слажу да је немогуће обићи зграду: желе што пре да оду, побегну од спознаје шта је ту некада било.
Рт Рити на обали Бајкалског језера. Ту људи не живе, нема пута према том месту, па чак ни пешачких стаза. Компаси се на том месту кваре, турсти виде халуцинације, возила пропадају кроз лед, опрема се квари. Људи сматрају да је рт проклет.
Долина духова на јужном гребену планине Демерџи на Криму. Камене фигуре у долини подсећају на животиње, људе и друге предмете. На том подручју су честе магле које доприносе мистичности места. „Статуе“ су се заправо образовале услед хемијског распадања стена стотинама милиона година уназад.
Храм Сунца на Криму сматра се најмоћнијим местом на полуострву. То је локални Стоунхенџ, а кажу да се жеље које овде замислите сигурно остварују.
Према једној верзији, камење представља древну опсерваторију, према другима то је улаз у паралелну стварност, док научници кажу да су камене громаде само окамењени морски гребени.
