https://sputnikportal.rs/20211104/kljucni-korak-srbije-i-crne-gore-hoce-li-se-pribliziti-dve-najblize-drzave--1131264610.html
Кључни корак Србије и Црне Горе: Хоће ли се приближити две најближе државе
Кључни корак Србије и Црне Горе: Хоће ли се приближити две најближе државе
Sputnik Србија
Најважнија порука посете премијера Црне Горе Здравка Кривокапића Београду је да је отпочео дијалог између Београда и Подгорице, јер је у односима две земље исувише тога наталожено, те отопљавање односа неће ићи тако лако. Односи су у много чему токсични и треба да постепено оздрављују.
2021-11-04T22:35+0100
2021-11-04T22:35+0100
2021-11-05T12:41+0100
регион
србија
здравко кривокапић
регион – политика
регион
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/03/1131232952_0:0:3069:1727_1920x0_80_0_0_790958a0a0f485f56b48fe85d87abeb0.jpg
Овако у емисији „Свет са Спутњиком“ прву званичну посету црногорског премијера Здравка Кривокапића оцењује политички аналитичар Владимир Добросављевић.Најважније је да је почео дијалогПрема његовим речима, од Кривокапићеве посете не треба очекивати никакве револуционарне споразуме, потписивање никаквих револуционарних агенди, изјава или докумената, али важно је да су две државе које имају много тога заједничког отпочеле дијалог.За Добросављевићевог колегу Ђорђа Вукадиновића, ненормално је да су српско-црногорски односи хладнији сада, него за време владе Мила Ђукановића. Добро је што је дијалог покренут, добро је што су најављени нови сусрети, као што је заједничка седница двеју влада. До сада је српска влада одржавала заједничке седнице са мађарском или бугарском владом, док заједничких седница са црногорском владом још није било, каже Вукадиновић. То говори да стране намеравају да се сметње на везама отклоне.На опаску да отопљење или захлађење односа између балканских држава контролишу западне велике силе, Добросављевић одговара да у последња два века велике силе играју значајну улогу у балканским односима. Странци су најважнија непозната у свим политичким једначинама на нашим просторима, тврди он.„Међутим, поред тога што у политици увек уважавате и водите рачуна о интересима великих, који овде имају пакете акција, постоји читав низ ствари који у свему томе не би требало да представљају проблем“, наглашава Добросављевић.Многе спорне тачке могу се решити без уплитања ЗападаПрема Добросављевићевим речима, интереси Србије у Црној Гори односе се на заштиту најмање тридесет одсто грађана Црне Горе који се сматрају Србима, заштиту економског интереса као најзначајнијег црногорског спољнотрговинског партнера, као и безбедносно питање које се односи на обрачун са организованим криминалом. Такође, остаје отворено питање амбасадора. Све се то може решити без противљења Запада, тврди наш саговорник.„Нико са трунком разума није помислио да ће после 30. августа 2020. моћи да мења спољнополитички концепт Црне Горе. Било је јасно да је баланс снага био такав да нико неће тражити ни повлачење признања Косова и Метохије, ни излазак из НАТО-а или нешто слично. У свему томе рационално су се понашали и политички представници Срба у Црној Гори и Београду. Дакле, мимо великих стратешких прича, постоји читав низ ствари којима треба да се посветимо“, сматра Добросављевић.Према Вукадиновићевим речима, питање размене амбасадора требало би да буде решено најкасније на заједничкој седници двеју влада, најављеној за децембар.Грађани Црне Горе са великом жељом и нестрпљењем очекују да српско-црногорски односи крену бољим путем, јер не могу бити гори од ових какви су сада, каже бивши министар правде у влади СРЈ Саво Марковић, који се јавио из Подгорице.Односи између фирми, рођака, пријатеља са једне и друге стране границе пуно су бољи него односи између актуелних власти двеју држава, додаје он и када би се политички односи унапредили барем за једну трећину у односу на односе између обичних људи, црногорски грађани били би задовољни, додаје он.Што се потписивања Темељног уговора између владе Црне Горе и СПЦ тиче, Добросављевић предвиђа да тај уговор неће бити потписан у скорије време. Неколико промена нацрта уговора од стране Подгорице, као најаве за потписивање од којих се одустајало, створило је, према његовим речима, резерве у Патријаршији. Ипак, најважније је да је Закон о слободи вероисповести измењен.
https://sputnikportal.rs/20211102/krivokapic-u-poseti-srbiji-cilj-unapredjenje-odnosa-1131203024.html
https://sputnikportal.rs/20211103/srbija-i-crna-gora-bolje-da-saradjuju-vucic-pozeleo-dobrodoslicu-krivokapicu-1131219757.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
посета здравка кривокапића србији, здравко кривокапић, посета, србија, црна гора, владимир добросављевић, ђорђе вукадиновић
посета здравка кривокапића србији, здравко кривокапић, посета, србија, црна гора, владимир добросављевић, ђорђе вукадиновић
Кључни корак Србије и Црне Горе: Хоће ли се приближити две најближе државе
22:35 04.11.2021 (Освежено: 12:41 05.11.2021) Најважнија порука посете премијера Црне Горе Здравка Кривокапића Београду је да је отпочео дијалог између Београда и Подгорице, јер је у односима двеју земаља исувише тога наталожено, те отопљавање односа неће ићи тако лако. Односи су у много чему токсични и треба постепено да оздрављују.
Овако у емисији „Свет са Спутњиком“ прву званичну посету црногорског премијера Здравка Кривокапића оцењује политички аналитичар Владимир Добросављевић.
Најважније је да је почео дијалог
Према његовим речима, од Кривокапићеве посете не треба очекивати никакве револуционарне споразуме, потписивање никаквих револуционарних агенди, изјава или докумената, али важно је да су две државе које имају много тога заједничког отпочеле дијалог.
За Добросављевићевог колегу Ђорђа Вукадиновића, ненормално је да су српско-црногорски односи хладнији сада, него за време владе Мила Ђукановића. Добро је што је дијалог покренут, добро је што су најављени нови сусрети, као што је заједничка седница двеју влада. До сада је српска влада одржавала заједничке седнице са мађарском или бугарском владом, док заједничких седница са црногорском владом још није било, каже Вукадиновић. То говори да стране намеравају да се сметње на везама отклоне.
„Очигледно је да су сметње на везама сметње политичке природе. Треба их детектовати и треба их отклонити. Мислим да је у овом тренутку интерес и Београда и Подгорице да те сметње буду отклоњене и ја то поздрављам, без обзира што можемо расправљати ко је више крив или мање невин и зашто је сметњи уопште и било“, објашњава Вукадиновић.
На опаску да отопљење или захлађење односа између балканских држава контролишу западне велике силе, Добросављевић одговара да у последња два века велике силе играју значајну улогу у балканским односима. Странци су најважнија непозната у свим политичким једначинама на нашим просторима, тврди он.
„Међутим, поред тога што у политици увек уважавате и водите рачуна о интересима великих, који овде имају пакете акција, постоји читав низ ствари који у свему томе не би требало да представљају проблем“, наглашава Добросављевић.
Многе спорне тачке могу се решити без уплитања Запада
Према Добросављевићевим речима, интереси Србије у Црној Гори односе се на заштиту најмање тридесет одсто грађана Црне Горе који се сматрају Србима, заштиту економског интереса као најзначајнијег црногорског спољнотрговинског партнера, као и безбедносно питање које се односи на обрачун са организованим криминалом. Такође, остаје отворено питање амбасадора. Све се то може решити без противљења Запада, тврди наш саговорник.
„Нико са трунком разума није помислио да ће после 30. августа 2020. моћи да мења спољнополитички концепт Црне Горе. Било је јасно да је баланс снага био такав да нико неће тражити ни повлачење признања Косова и Метохије, ни излазак из НАТО-а или нешто слично. У свему томе рационално су се понашали и политички представници Срба у Црној Гори и Београду. Дакле, мимо великих стратешких прича, постоји читав низ ствари којима треба да се посветимо“, сматра Добросављевић.
Према Вукадиновићевим речима, питање размене амбасадора требало би да буде решено најкасније на заједничкој седници двеју влада, најављеној за децембар.
„Нема разлога да у Београду и Подгорици не буде амбасадора; персонална решења су ту мање пресудна. Не мислим да треба затезати са било које стране; наравно да то треба да буде особа која је елементарно прихватљива за земљу домаћина. Али једно је тај персонални аспект, а друго је скандалозност чињенице да већ месецима нема амбасадора, а сложили смо се, мада ту нема шта да се слажемо (то је као два и два једнако четири), да је реч о две најближе земље, два најближа народа, а у великој мери је реч чак и о једном народу“, каже Вукадиновић.
Грађани Црне Горе са великом жељом и нестрпљењем очекују да српско-црногорски односи крену бољим путем, јер не могу бити гори од ових какви су сада, каже бивши министар правде у влади СРЈ Саво Марковић, који се јавио из Подгорице.
„За почетак очекујемо открављивање односа. За почетак не треба очекивати ништа спектакуларно, али треба очекивати да ће до побољшања доћи, пре свега на пољу економске сарадње, а онда и на политичком плану“, каже Марковић.
Односи између фирми, рођака, пријатеља са једне и друге стране границе пуно су бољи него односи између актуелних власти двеју држава, додаје он и када би се политички односи унапредили барем за једну трећину у односу на односе између обичних људи, црногорски грађани били би задовољни, додаје он.
Што се потписивања Темељног уговора између владе Црне Горе и СПЦ тиче, Добросављевић предвиђа да тај уговор неће бити потписан у скорије време. Неколико промена нацрта уговора од стране Подгорице, као најаве за потписивање од којих се одустајало, створило је, према његовим речима, резерве у Патријаршији. Ипак, најважније је да је Закон о слободи вероисповести измењен.
