Које послове скоро нико у Србији неће да ради
CC0 / пиксабеј /
Пратите нас
Пандемија коронавируса је утицала на понуду и тражњу у целом свету, па и на тржишту рада у Србији. Милош Турински из Инфостуда истиче да је евидентан недостатак медицинских радника, али додаје да недостају и ИТ радници, возачи, достављачи... Међутим, указао је да неке послове у Србији људи више не желе да раде, због чега се увози радна снага.
Он је рекао да је Србија до пандемије имала много незапослених медицинских сестара, али и лекара, јер се дуги низ година "извозило" медицинско особље које се о школовало овде да би одлазило у иностранство.
Онда је, како је оценио, дошла пандемија која је за њих донела запослење – велики број здравствених радника добио је посао.
Навео је да су слично као и у Америци, и у Србији највећи удар пандемије претрпели сектори туризма, угоститељства и индустрије забаве.
"Људи су остајали без запослења и били су принуђени да траже послове на другом месту. Свако се сналазио како је могао и знао у том периоду", рекао је Турински.
Додао је да у Америци радници не желе да раде у сектору продаје, у Србије је ситуација обрнута – сектор трговине и продаје је најтраженији, највише је огласа у тој области.
Која су послови дефицитарни
Наводи да годишње недостаје око 15.000 ИТ стручњака.
"То се махом мисли на људе са три и више година искуства. Ту су и дигитални номади, ај-тијевци који желе и вољни су да дођу у нашу земљу. Истичу да им је стил живота у нашој земљи одговара", истакао је Турински.
Такође, наводи да су и даље најтраженија занимања у сектору транспорта, недостају курири и достављачи, јер је та делатност доживела праву експанзију. Само у прошлој години је регистровано 1.700 предузећа која имају доставу.
Турински је потврдио и да Србија увози радну снагу.
"Имали смо период експанзије, али и то је пресушило. То јесу привлачни послови за младе, да сезонски зараде неки динар. Људи не желе да се баве занимањима која нису стална или трајна, и поред високе зараде. Поставља се питање да ли сви ти запослени имају уговор о раду, здравствено осигурање, уколико им се нешто деси ко сноси последице, и људи не желе то да раде кад је несигурно", указао је Турински.
Упозорио је и да су истраживања о миграцији дошла до поражавајућег податка да 83 одсто испитаника жели да напусти земљу, али позитивног да свега 25 одсто њих ради активно на томе.
"Млади су рекли да би отишли у иностранство да се школују, али би се вратили да овде у земљи примене то знање. Сви истичу да би најрадије отишли у земље региона", навео је он за РТС.
Ко тражи нови посао
Турински каже да људи који имају пет и десет година радног искуства најчешће траже нови посао.
"Изашли смо из система да кад нађете први посао на њему остајете до пензије, тако да радници увек траже боље, како послодавце тако и услове рада", сматра Турински.
Поручује да посла има сигурно, да је 2021. година донела веома велики раст у понуди запослења и то за 50 одсто више него у претходној.
Највише је послова у области самозапослења, како каже, послова има али недостају занатска занимања, фризери, кувари, ауто-механичари...
Апелује на младе да се школују за та занимања, јер могу да им донесу и сигурно запослење и добру зараду, а нису мање вредна од других послова.
