https://sputnikportal.rs/20211106/zasto-hlebu-raste-cena-1131327855.html
Зашто хлебу расте цена
Зашто хлебу расте цена
Sputnik Србија
Основна врста белог хлеба, који је познат под именом „сава“, у трговинским ланцима широм Србије поскупела је пет динара за последњих месец дана. Сада углавном... 06.11.2021, Sputnik Србија
2021-11-06T10:31+0100
2021-11-06T10:31+0100
2021-11-06T10:31+0100
србија
економија
србија
поскупљење
србија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110967/88/1109678826_0:67:1280:787_1920x0_80_0_0_31ca015d36184a9e89d7a2eca59dc80a.jpg
И у већини занатских пекара су исто толико подигли цену, па сада за ову векну од пола килограма треба издвојити од 45 до 55 динара. Због поскупљења трошкова производње, до краја године се може очекивати да ће хлеб поскупети још неколико процената.У Унији пекара Србије кажу да разговарају са Министарством трговине како би се сачувала цена хлеба. Сматрају да је прекомеран извоз пшенице допринео да она нереално поскупи на нашем тржишту, што је онда довело до поскупљења цене брашна.„Предложили смо да робне резерве интервенишу да би се стабилизовала ситуација“, наводи Зоран Пралица, председник тог удружења, преносе Новости.Како објашњава Александар Богуновић из Привредне коморе Србије цена пшенице нема везе са извозом, јер је то берзанска роба.„Ове године је род виши него лане“, каже Богуновић. „Мора да се извози, а ако је ван јефтиније произвођачи могу да је увезу. Уколико запрети мањак, држава ће интервенисати, све се то прати како треба.“Он објашњава да су поскупели жито, брашно, струја, транспортни трошкови, тако да мора и хлеб. Пшеница је прошле године, како наводи, била 17 до 18, а сада је 27 до 28 динара по килограму, а то је главна сировина. Струја је са 47 до 50 евра по мегават часу поскупела на 120 евра у просеку.Према речима Братислава Вукадиновића из Уније пекара Ниша, цена основне врсте хлеба је у појединим пекарама у том граду отишла на 50 динара.Уредба ограничавала на 46 динараДо фебруара 2019. године, до када је на снази била Уредба Владе о обавезној производњи и ограниченој цени хлеба тежине 500 грама, од брашна типа 500, било је прописано да ова векна може максимално да се продаје за 46 динара. Иначе, просечна потрошња хлеба и пецива по члану домаћинства у Србији, годишње износи око 70 килограма.
https://sputnikportal.rs/20211010/ako-dodje-do-velikog-skoka-cena-vlada-ce-reagovati-ministar-o-poskupljenju-hrane-1130544770.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија, поскупљење, србија – економија
економија, србија, поскупљење, србија – економија
Зашто хлебу расте цена
Основна врста белог хлеба, који је познат под именом „сава“, у трговинским ланцима широм Србије поскупела је пет динара за последњих месец дана. Сада углавном кошта од 44 до 49 динара.
И у већини занатских пекара су исто толико подигли цену, па сада за ову векну од пола килограма треба издвојити од 45 до 55 динара. Због поскупљења трошкова производње, до краја године се може очекивати да ће хлеб поскупети још неколико процената.
У Унији пекара Србије кажу да разговарају са Министарством трговине како би се сачувала цена хлеба. Сматрају да је прекомеран извоз пшенице допринео да она нереално поскупи на нашем тржишту, што је онда довело до поскупљења цене брашна.
„Предложили смо да робне резерве интервенишу да би се стабилизовала ситуација“, наводи Зоран Пралица, председник тог удружења,
преносе Новости.
„Други предлог је да се уведе такса на извоз пшенице до следеће жетве, као што је урадила Русија. Тиме би се ограничио извоз. Та решења би нормализовала цену пшенице и пала би на реалну, од 23 до 25 динара.“
Како објашњава Александар Богуновић из Привредне коморе Србије цена пшенице нема везе са извозом, јер је то берзанска роба.
„Ове године је род виши него лане“, каже Богуновић.
„Мора да се извози, а ако је ван јефтиније произвођачи могу да је увезу. Уколико запрети мањак, држава ће интервенисати, све се то прати како треба.“
Он објашњава да су поскупели жито, брашно, струја, транспортни трошкови, тако да мора и хлеб. Пшеница је прошле године, како наводи, била 17 до 18, а сада је 27 до 28 динара по килограму, а то је главна сировина. Струја је са 47 до 50 евра по мегават часу поскупела на 120 евра у просеку.
Према речима Братислава Вукадиновића из Уније пекара Ниша, цена основне врсте хлеба је у појединим пекарама у том граду отишла на 50 динара.
Уредба ограничавала на 46 динара
До фебруара 2019. године, до када је на снази била Уредба Владе о обавезној производњи и ограниченој цени хлеба тежине 500 грама, од брашна типа 500, било је прописано да ова векна може максимално да се продаје за 46 динара. Иначе, просечна потрошња хлеба и пецива по члану домаћинства у Србији, годишње износи око 70 килограма.
