https://sputnikportal.rs/20211107/da-li-se-marina-cvetajeva-obesila-konopcem-koji-joj-je-dao-pasternak-video-1131364861.html
Да ли се Марина Цветајева обесила конопцем који jој је дао Пастернак /видео/
Да ли се Марина Цветајева обесила конопцем који jој је дао Пастернак /видео/
Sputnik Србија
Имала је само 48 година када је у Јелабуги извршила самоубиство, обесивши се наводно конопцем којим је Борис Пастернак везао кофер пре њене евакуације у тај... 07.11.2021, Sputnik Србија
2021-11-07T19:55+0100
2021-11-07T19:55+0100
2022-03-16T15:22+0100
русија
русија
култура
марина цветајева
љубинка милинчић: мој поглед на русију
русија – друштво
друштво
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/07/1131364501_0:854:2048:2006_1920x0_80_0_0_f3cd6a73b22b1a973921b2b989dfdb89.jpg
Велики писац, који јој је пре тачно 80 година помогао да се спакује, ту шалу никад није могао себи да опрости, мада ни до данас није разјашњено да ли се она обесила баш тим конопцем.Песникиња је заједно са сином и другим писцима из Москве евакуисана у Јелабугу, пошто су се Немци већ приближавали престоници.Постоји више верзија зашто је дигла руку на себе, мада је и сама дала одговор у поруци који је оставила сину: „Опрости ми, али наставити било би само горе. Тешко сам болесна, ово више нисам ја. Волим те бескрајно…”.Било је то 1941, две године након што се из емиграције вратила у Стаљинову Русију. Борила се са депресијом и бригама које су је са свих страна притискале. Муж и старија ћерка били су у Стаљиновом логору, а млађа Ирина је умрла са само три године од глади у сиротишту. Ту смрт славна песникиња себи никад није опростила.Њен животни пут није био нимало лак. Рођена је 26. септембра 1892. године у Москви, у угледној породици. Од оца Ивана, који је био филолог, професор Московског универзитета и оснивач Музеја лепих уметности наследила је уметнички дар, а од мајке Марије - пијанисткиње немачко-пољског порекла — слух.Након што јој је мајка оболела од туберкулозе, део живота провела је са породицом у Европи,… Школовала се једно време у Италији, Швајцарској и Немачкој, а потом се поново вратила у Москву.Почела је да пише стихове још у детињству, а чак и њене прве збирке „Вечерњи албум“ (1910. године) и „Чаробни фењер“ (1912) биле су добро прихваћене у песничким круговима.У то време упознала је свог будућег супруга Сергеја Ефрона, коме ће касније родити троје деце — две ћерке и сина.Период успона младе песникиње биле су године Првог светског рата, револуције и грађанског рата и у том периоду написала је и „Лабудов логор” и „Цар-девојку”, али јој је то доба донело и много искушења, туге и губитака. Њен супруг је прво мобилисан, а потом се придружио Белој армији на југу Русије, док је Марина остала потпуно сама у Москви са своје две ћерке, без икаквих вести о супругу. Биле су више гладне него сите, па је била приморана да млађу ћерку Ирину да у сиротиште јер није имала чиме да је храни. Она је тамо и умрла 1920.Две године после тог трагичног догађаја, Марина са старијом Аријадном напушта Русију и одлази у иностранство код свог мужа, бившег официра Беле армије, који је тада студирао у Прагу, да би се потом преселили у Берлин и Париз.Док је била у емиграцији њена преписка са Борисом Пастернаком није престајала, а како се веровало, она је целог живота била заљубљена у њега.Живећи у Паризу, песникиња је јако патила за Русијом, што се одразило и на њено стваралаштво, али упркос носталгији, веровала је да бивша Русија више не постоји и да нема где да се врати. То је изазвало несугласице у породици, пошто је њен супруг већ донео чврсту одлуку да се врати у Совјетски Савез, у чему га је подржала и њихова ћерка.Њих двоје су се у домовину вратили 1937, а Марина са сином им се придружила тек две године касније. Супруг и ћерка су ухапшени због оптужбе о шпијунирању. Он је стрељан 1941, а Аријадна је, након 15 година затвора и прогонства, рехабилитована.У том периоду, Цветајева практично није писала стихове, зарађивала је превођењем. Уследили су рат и евакуација у Јелабугу...Вест о њеној смрти нису објавиле ниједне новине, а место на којем је сахрањена и даље остаје загонетка.Нову епизоду емисије „Мој поглед на Русију“, која обрађује актуелне догађаје из Русије и света, погледајте у целини:
https://sputnikportal.rs/20211101/kako-je-jedna-ruskinja-pobedila-slavnu-americku-superzvezdu-video-1131084661.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/07/1131364501_0:662:2048:2198_1920x0_80_0_0_8a9a55da6c57fef228bc971349f12b52.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
руска песникиња марина цветајева, борис пастернак, марина цветајева, русија, песникиња, цветајева, самоубиство, пастернак, конопац, ruska pesnikinja marina cvetajeva, boris pasternak, marina cvetajeva, rusija, pesnikinja, cvetajeva, samoubistvo, pasternak, konopac
руска песникиња марина цветајева, борис пастернак, марина цветајева, русија, песникиња, цветајева, самоубиство, пастернак, конопац, ruska pesnikinja marina cvetajeva, boris pasternak, marina cvetajeva, rusija, pesnikinja, cvetajeva, samoubistvo, pasternak, konopac
Да ли се Марина Цветајева обесила конопцем који jој је дао Пастернак /видео/
19:55 07.11.2021 (Освежено: 15:22 16.03.2022) Имала је само 48 година када је у Јелабуги извршила самоубиство, обесивши се наводно конопцем којим је Борис Пастернак везао кофер пре њене евакуације у тај татарски град, рекавши јој тада да је уже толико јако да би човек „могао њиме и да се обеси”.
Велики писац, који јој је пре тачно 80 година помогао да се спакује, ту шалу никад није могао себи да опрости, мада ни до данас није разјашњено да ли се она обесила баш тим конопцем.
Песникиња је заједно са сином и другим писцима из Москве евакуисана у Јелабугу, пошто су се Немци већ приближавали престоници.
Постоји више верзија зашто је дигла руку на себе, мада је и сама дала одговор у поруци који је оставила сину: „Опрости ми, али наставити било би само горе. Тешко сам болесна, ово више нисам ја. Волим те бескрајно…”.
Било је то 1941, две године након што се из емиграције вратила у Стаљинову Русију. Борила се са депресијом и бригама које су је са свих страна притискале. Муж и старија ћерка били су у Стаљиновом логору, а млађа Ирина је умрла са само три године од глади у сиротишту. Ту смрт славна песникиња себи никад није опростила.
Њен животни пут није био нимало лак. Рођена је 26. септембра 1892. године у Москви, у угледној породици. Од оца Ивана, који је био филолог, професор Московског универзитета и оснивач Музеја лепих уметности наследила је уметнички дар, а од мајке Марије - пијанисткиње немачко-пољског порекла — слух.
Након што јој је мајка оболела од туберкулозе, део живота провела је са породицом у Европи,… Школовала се једно време у Италији, Швајцарској и Немачкој, а потом се поново вратила у Москву.
Почела је да пише стихове још у детињству, а чак и њене прве збирке „Вечерњи албум“ (1910. године) и „Чаробни фењер“ (1912) биле су добро прихваћене у песничким круговима.
У то време упознала је свог будућег супруга Сергеја Ефрона, коме ће касније родити троје деце — две ћерке и сина.
Период успона младе песникиње биле су године Првог светског рата, револуције и грађанског рата и у том периоду написала је и „Лабудов логор” и „Цар-девојку”, али јој је то доба донело и много искушења, туге и губитака. Њен супруг је прво мобилисан, а потом се придружио Белој армији на југу Русије, док је Марина остала потпуно сама у Москви са своје две ћерке, без икаквих вести о супругу. Биле су више гладне него сите, па је била приморана да млађу ћерку Ирину да у сиротиште јер није имала чиме да је храни. Она је тамо и умрла 1920.
Две године после тог трагичног догађаја, Марина са старијом Аријадном напушта Русију и одлази у иностранство код свог мужа, бившег официра Беле армије, који је тада студирао у Прагу, да би се потом преселили у Берлин и Париз.
Док је била у емиграцији њена преписка са Борисом Пастернаком није престајала, а како се веровало, она је целог живота била заљубљена у њега.
„Нико не може замислити сиромаштво у којем живимо. Мој једини приход је од онога што пишем. Мој муж је болестан и не може да ради. Моја ћерка грош зарађује везењем. Имам сина, он има осам година. Нас четворо живимо од овог новца. Другим речима, полако умиремо од глади“, изјављивала је Цветајева тридесетих година прошлог века.
Живећи у Паризу, песникиња је јако патила за Русијом, што се одразило и на њено стваралаштво, али упркос носталгији, веровала је да бивша Русија више не постоји и да нема где да се врати. То је изазвало несугласице у породици, пошто је њен супруг већ донео чврсту одлуку да се врати у Совјетски Савез, у чему га је подржала и њихова ћерка.
Њих двоје су се у домовину вратили 1937, а Марина са сином им се придружила тек две године касније. Супруг и ћерка су ухапшени због оптужбе о шпијунирању. Он је стрељан 1941, а Аријадна је, након 15 година затвора и прогонства, рехабилитована.
У том периоду, Цветајева практично није писала стихове, зарађивала је превођењем. Уследили су рат и евакуација у Јелабугу...
Вест о њеној смрти нису објавиле ниједне новине, а место на којем је сахрањена и даље остаје загонетка.
Нову епизоду емисије „Мој поглед на Русију“, која обрађује актуелне догађаје из Русије и света, погледајте у целини: