https://sputnikportal.rs/20211108/zasto-jedan-lekar-obilazi-vojvodjanske-atare-1131380448.html
Зашто један лекар обилази војвођанске атаре
Зашто један лекар обилази војвођанске атаре
Sputnik Србија
Хектар земље у јужној Бачкој у просеку је достигао цену од скоро 12.000 евра. Стручњаци кажу да на константно повећање утичу и поједини улагачи који се пре... 08.11.2021, Sputnik Србија
2021-11-08T15:21+0100
2021-11-08T15:21+0100
2021-11-08T15:21+0100
економија
економија
србија
војводина
србија – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110099/21/1100992116_0:154:2953:1815_1920x0_80_0_0_6be8a3b49aad163f82ffb95885b81473.jpg
Новосађанин Војислав Перић, тренутно лекар у Дрездену, ових дана обилази србобранске атаре и прелистава огласе у нади да ће наћи парцеле плодне војвођанске црнице које су на продају. Каже да само треба пажљиво чекати и појавиће се неко, обично од наследника, који не зна шта ће са земљом.„Дугорочно мислим да је ово најисплатљивије улагање, ако човек попут мене, планира да се једном врати у Србију. Да није тако, новце би чувао тамо где тренутно живим. Купио сам већ 7 хектара које сам дао у аренду. Кад дође време видећу шта ћу са тим. Доста људи је добило земљу у реституцији, а не бави се пољопривредом нити их то занима, такве тражим. Куповина некретнине у граду исто је опција за улагање, али за то морате имати пуно пара на гомили. Овако купујем лагано, хектар по хектар и не размишљам шта ће бити даље, земља не може да пропадне“, каже он додаје да је хектар њиве плаћао у распону од 8 до 13 хиљада евра, преноси Блиц.Јужна Бачка, због близине Новог Сада и плодне земље, најсигурнија је предео за овакву врсту инвестиција. Перић примећује да доста људи, пре свега из ИТ индустрије који су дошли до већих пара, такође се одлучује за овакво инвестирање.Према подацима Републичког геодетског завода најскупљи хектар од чак 31.250 евра у последњем трећем кварталу у Србији, продат је у Јужнобачком округу.Геодете су, на основу 434 података из уговора, израчунали да је просечна цена хектара у јужној Бачкој била 11.700 евра, а да су се њиве продавале у распону од 1.600 евра до 31.250 евра. Овим ценама приближава се и Београдски регион где је најскупљи хектар продат за 26.500 евра.Изнад 20.000 евра најскупљи хектар оранице плаћен је у региону Шумадије и западне Србије 21.700 евра, а испод 20.000 евра, тачније 19.500 евра, коштала је најскупља њива на југу и истоку земље. У Војводини само још у Банату има њива на продају испод 1.000 евра за хектар.На северу и западу Бачке хектар је, у просеку, износио 9.750 евра, у Срему 9.450 евра, Банату – на северу 7.700 евра, средњем 7.200 евра, а у јужном делу Баната 7.600 евра. У Београдском региону просечна цена хектара износила је 6.450 евра у Шумадији и Западној Србији 4.750 евра, а на југу и истоку земље 3.800 евра.Војислав Станковић, агроекономски аналитичар каже да цене земљишта имају тренд раста не само код нас него у читавом свету.„То је и доказ инфлације и веома значајних профита коју пољопривреда може да оствари са актуалним ценама. Поред свих мука, извоз у пољопривреди ће нам ове године бити преко 5 милијарди долара! Цене земљишта су све веће и све мањи број људи може да их купи. Бачка је специфична јер је највећи део прерађивачке и прехрамбене индустрије лоциран ту и примарни произвођачи немају велике трошкове транспорта. Већа је и куповна моћ тржишта и све то диктира цену. Не само наши људи који добро зарађују у иностранству него и слој оних који у Србији имају огромне плате и могућност да уложе у некретнине, односно земљиште“, рекао је Станковић.Како додаје, увек се исплати улагати у обрадиву земљу, али промет није велик колико би могао бити, делом и због традиције, јер се наши људи тешко одричу својих њива.Од аренде се у Војводини добро живиПаори у Старој Пазови плаћали су просечно највишу цену аренде у Србији око 510 евра по хектару државне њиве за годину дана, док су се у Бачкој рушили рекорди где су појединци за хектар давали и по 750 евра. Колики је несразмер у ценама закупа земље у Србији говори и податак да је у Прокупљу хектар земље закупљен за свега 2,7 евра, у Дмитровграду за нешто више 3 евра, док је у Црној Трави за "чак" 3,5 евра. Иначе државне њиве у Србији у просеку се издају за 184 евра по хектару.
https://sputnikportal.rs/20211101/cene-vojvodjanskih-oranica-otisle-u-nebo-1131150913.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија, војводина, србија – економија
економија, србија, војводина, србија – економија
Зашто један лекар обилази војвођанске атаре
Хектар земље у јужној Бачкој у просеку је достигао цену од скоро 12.000 евра. Стручњаци кажу да на константно повећање утичу и поједини улагачи који се пре одлучују да купе земљу него да паре чувају у трезорима.
Новосађанин Војислав Перић, тренутно лекар у Дрездену, ових дана обилази србобранске атаре и прелистава огласе у нади да ће наћи парцеле плодне војвођанске црнице које су на продају. Каже да само треба пажљиво чекати и појавиће се неко, обично од наследника, који не зна шта ће са земљом.
„Дугорочно мислим да је ово најисплатљивије улагање, ако човек попут мене, планира да се једном врати у Србију. Да није тако, новце би чувао тамо где тренутно живим. Купио сам већ 7 хектара које сам дао у аренду. Кад дође време видећу шта ћу са тим. Доста људи је добило земљу у реституцији, а не бави се пољопривредом нити их то занима, такве тражим. Куповина некретнине у граду исто је опција за улагање, али за то морате имати пуно пара на гомили. Овако купујем лагано, хектар по хектар и не размишљам шта ће бити даље, земља не може да пропадне“, каже он додаје да је хектар њиве плаћао у распону од 8 до 13 хиљада евра, преноси Блиц.
Јужна Бачка, због близине Новог Сада и плодне земље, најсигурнија је предео за овакву врсту инвестиција. Перић примећује да доста људи, пре свега из ИТ индустрије који су дошли до већих пара, такође се одлучује за овакво инвестирање.
Према подацима Републичког геодетског завода најскупљи хектар од чак 31.250 евра у последњем трећем кварталу у Србији, продат је у Јужнобачком округу.
Геодете су, на основу 434 података из уговора, израчунали да је просечна цена хектара у јужној Бачкој била 11.700 евра, а да су се њиве продавале у распону од 1.600 евра до 31.250 евра. Овим ценама приближава се и Београдски регион где је најскупљи хектар продат за 26.500 евра.
Изнад 20.000 евра најскупљи хектар оранице плаћен је у региону Шумадије и западне Србије 21.700 евра, а испод 20.000 евра, тачније 19.500 евра, коштала је најскупља њива на југу и истоку земље. У Војводини само још у Банату има њива на продају испод 1.000 евра за хектар.
На северу и западу Бачке хектар је, у просеку, износио 9.750 евра, у Срему 9.450 евра, Банату – на северу 7.700 евра, средњем 7.200 евра, а у јужном делу Баната 7.600 евра. У Београдском региону просечна цена хектара износила је 6.450 евра у Шумадији и Западној Србији 4.750 евра, а на југу и истоку земље 3.800 евра.
Војислав Станковић, агроекономски аналитичар каже да цене земљишта имају тренд раста не само код нас него у читавом свету.
„То је и доказ инфлације и веома значајних профита коју пољопривреда може да оствари са актуалним ценама. Поред свих мука, извоз у пољопривреди ће нам ове године бити преко 5 милијарди долара! Цене земљишта су све веће и све мањи број људи може да их купи. Бачка је специфична јер је највећи део прерађивачке и прехрамбене индустрије лоциран ту и примарни произвођачи немају велике трошкове транспорта. Већа је и куповна моћ тржишта и све то диктира цену. Не само наши људи који добро зарађују у иностранству него и слој оних који у Србији имају огромне плате и могућност да уложе у некретнине, односно земљиште“, рекао је Станковић.
Како додаје, увек се исплати улагати у обрадиву земљу, али промет није велик колико би могао бити, делом и због традиције, јер се наши људи тешко одричу својих њива.
„Земља нашег сељака никад није издала и људи, поготово из Шумадије, централне, источне и јужне Србије неће да продају своје њиве иако им не требају. Прођите селима ноћу, нема упаљеног светла, сви су у иностранству и раде, али земљу не дају. Или је у аренди или стоји необрађена. Земљиште је гаранција да ће се сачувати капитал породице и то се преноси са колена на колено“, наставио је Станковић.
Од аренде се у Војводини добро живи
Паори у Старој Пазови плаћали су просечно највишу цену аренде у Србији око 510 евра по хектару државне њиве за годину дана, док су се у Бачкој рушили рекорди где су појединци за хектар давали и по 750 евра. Колики је несразмер у ценама закупа земље у Србији говори и податак да је у Прокупљу хектар земље закупљен за свега 2,7 евра, у Дмитровграду за нешто више 3 евра, док је у Црној Трави за "чак" 3,5 евра. Иначе државне њиве у Србији у просеку се издају за 184 евра по хектару.
