https://sputnikportal.rs/20211109/knjiga-o-milutinu-druga-srpska-biblija-o-malom-i-neobrazovanom-ali-duboko-plemenitom-coveku-1131419096.html
„Књига о Милутину“: Друга српска Библија о малом и необразованом али дубоко племенитом човеку
„Књига о Милутину“: Друга српска Библија о малом и необразованом али дубоко племенитом човеку
Sputnik Србија
„Књига о Милутину“: Друга српска Библија о малом и необразованом али дубоко племенитом човеку
2021-11-09T17:01+0100
2021-11-09T17:01+0100
2021-11-09T17:01+0100
друштво
култура
душан ковачевић
представа
звездара театар
србија – друштво
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/09/1131418450_0:39:3072:1767_1920x0_80_0_0_0c744e08d7b7d75858070244f5d9752f.jpg
У роману „Књига о Милутину“ из 1985. године представљена је историја Срба од Сарајевског атентата до неколико година после Другог светског рата. Књига је имала чак 40 издања и продата је у пола милиона примерака и представља једно од најзначајнијих антиратних дела српске књижевности.„Књига о Милутину“ – друга српска БиблијаНенад Јездић истакао је да је комад парадигма о једном скрајнутом, затуреном човеку, коме је потребно да сада поново оживи у сценском извођењу.Монодрама у адаптацији и режији Егона Савина заснована је на првом делу романа, а Јездић је истакао да би желео да уради и други део, као наставак приче.„Мој редитељ Егон са којим дуго година радим, рекао је за 'Књигу о Милутину' да је то друга српска Библија, управо због толико страдања у њој. Овде говоримо и о селу, које никада не може умрети и нестати“, нагласио је Јездић и додао да су у рату и победници и побеђени – губитници.Незнани јунак – мали човек, сељак, необразован, а дубоко племенитЕгон Савин је изразио задовољство што поново ради у „Звездара театру“ са малом, одабраном екипом у којој су композитор Бора Дугић, сценограф и костимограф Весна Поповић, а аутор видео продукције је Марко Вукотић.„Он је мали човек, сељак, необразован, а дубоко племенит. Као такав, Милутин јасно види истину трагичног страдања свог народа. Самим тим, осим узбудљиве представе, ми ћемо публици понудити и један час из историје. То ће бити заправо сценска истина са Ненадом Јездићем“, истакао је Савин.Опште место нашег страдањаПрема речима управника „Звездара театра“ Душана Ковачевића, „Књига о Милутина“ је једно од кључних дела српске књижевности и историје, а истоимена монодрама пре је налик филму „пошто Језда у исповести шумадијског сељака путује кроз три рата – два балканска и Први светски“ и прича једну причу која је „опште место нашег страдања“.Ковачевић је помислио док је гледао пробу да би представу обавезно требало да погледају људи „који данас воде ова племена на Балкану, са повременим претњама и звецкањем оружјем, да се подсете и виде шта то значи играти се с ратом и зашто је опасан сваки позив на оружје, било које врсте“.Сваки лош разговор бољи је од доброг ратаПрема његовим речима, „Књига о Милутину“ је узбудљива, трагична, опомињућа, потресна и катарзична представа о времену које никако не би требало да се понови на балканским просторима и „ако би комад могао икога да опамети, била би то велика и драгоцена ствар“.Осврнувши се на примирје у Првом светском рату, Ковачевић је истакао да је оно било варљиво и не „историјски мудро“ јер су савезници одлучили да не казне Немачку, а компромис који је успостављен савезнике је коштао главе јер је Немачка, некажњена, за 20 година створила најмоћнију војну индустрију.
https://sputnikportal.rs/20211030/dusan-kovacevic-uzas-je-zahvatio-celu-planetu--ovo-je-nova-velika-civilizacijska-tragedija-1131119487.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
књига о милутину, представа, друга српска библија, сељак, ненад јездић, егон савин, душан ковачевић, knjiga o milutinu, predstava, druga srpska biblija, seljak, nenad jezdić, egon savin, dušan kovačević
књига о милутину, представа, друга српска библија, сељак, ненад јездић, егон савин, душан ковачевић, knjiga o milutinu, predstava, druga srpska biblija, seljak, nenad jezdić, egon savin, dušan kovačević
„Књига о Милутину“: Друга српска Библија о малом и необразованом али дубоко племенитом човеку
Монодрама „Књига о Милутину“ по роману Слободана Данка Поповића, у режији Егона Савина са Ненадом Јездићем у главној улози биће премијерно изведена 11. новембра у „Звездара театру“. Антиратна представа је заснована на „другој српској Библији“ и прича причу малог човека, необразованог сељака, дубоко племенитог.
У роману „Књига о Милутину“ из 1985. године представљена је историја Срба од Сарајевског атентата до неколико година после Другог светског рата. Књига је имала чак 40 издања и продата је у пола милиона примерака и представља једно од најзначајнијих антиратних дела српске књижевности.
„Књига о Милутину“ – друга српска Библија
Ненад Јездић истакао је да је комад парадигма о једном скрајнутом, затуреном човеку, коме је потребно да сада поново оживи у сценском извођењу.
„Често сам се питао током рада на овом делу да ли сам достојан ових речи и тог јунака, да будем сат времена Милутин Остојић, као 'наследник' његовог тестамента. Такође сам се питао где сам ја овде у том свету, да ли су ово сви наши Милутини у једном породичном трајању“, рекао је Јездић.
Монодрама у адаптацији и режији Егона Савина заснована је на првом делу романа, а Јездић је истакао да би желео да уради и други део, као наставак приче.
„Мој редитељ Егон са којим дуго година радим, рекао је за 'Књигу о Милутину' да је то друга српска Библија, управо због толико страдања у њој. Овде говоримо и о селу, које никада не може умрети и нестати“, нагласио је Јездић и додао да су у рату и победници и побеђени – губитници.
Незнани јунак – мали човек, сељак, необразован, а дубоко племенит
Егон Савин је изразио задовољство што поново ради у „Звездара театру“ са малом, одабраном екипом у којој су композитор Бора Дугић, сценограф и костимограф Весна Поповић, а аутор видео продукције је Марко Вукотић.
„Милутин је прави архетип народа, херој, близак нама, дивите му се. Увек сам се као мали питао који су то незнани јунаци, зашто се тако каже за неког човека. Онда кад сам читао 'Књигу о Милутину', схватио сам да је управо он незнани јунак“, рекао је Савин и додао да хероји и даље постоје међу нама, само их је потребно открити.
„Он је мали човек, сељак, необразован, а дубоко племенит. Као такав, Милутин јасно види истину трагичног страдања свог народа. Самим тим, осим узбудљиве представе, ми ћемо публици понудити и један час из историје. То ће бити заправо сценска истина са Ненадом Јездићем“, истакао је Савин.
Опште место нашег страдања
Према речима управника „Звездара театра“ Душана Ковачевића, „Књига о Милутина“ је једно од кључних дела српске књижевности и историје, а истоимена монодрама пре је налик филму „пошто Језда у исповести шумадијског сељака путује кроз три рата – два балканска и Први светски“ и прича једну причу која је „опште место нашег страдања“.
Ковачевић је помислио док је гледао пробу да би представу обавезно требало да погледају људи „који данас воде ова племена на Балкану, са повременим претњама и звецкањем оружјем, да се подсете и виде шта то значи играти се с ратом и зашто је опасан сваки позив на оружје, било које врсте“.
Сваки лош разговор бољи је од доброг рата
„Ако некоме није довољна несрећа коју су претрпели народи који овде живе, а нарочито српски народ у 20 веку, онда то значи да памети апсолутно нема. Сваки лош разговор је бољи од доброг рата. Зашто? Зато што после лошег рата опет долази лош разговор“, нагласио је Ковачевић.
Према његовим речима, „Књига о Милутину“ је узбудљива, трагична, опомињућа, потресна и катарзична представа о времену које никако не би требало да се понови на балканским просторима и „ако би комад могао икога да опамети, била би то велика и драгоцена ствар“.
Осврнувши се на примирје у Првом светском рату, Ковачевић је истакао да је оно било варљиво и не „историјски мудро“ јер су савезници одлучили да не казне Немачку, а компромис који је успостављен савезнике је коштао главе јер је Немачка, некажњена, за 20 година створила најмоћнију војну индустрију.
