https://sputnikportal.rs/20211109/nuklearna-buducnost-ili-kameno-doba-koji-potez-ce-srbija-povuci--1131424805.html
Нуклеарна будућност или камено доба: Који потез ће Србија повући
Нуклеарна будућност или камено доба: Који потез ће Србија повући
Sputnik Србија
Србија ће, према најавама, закупити капацитет неке од нуклеарних електрана у окружењу, а у перспективи би могла и размотри градњу једне на својој територији. Међутим, да би дошло до тога, требало би укинути мораторијум на градњу нуклеарки и школовати стручњаке. Због недостатка стручњака, изградња нуклеарке у Србији је на дугом штапу.
2021-11-09T19:38+0100
2021-11-09T19:38+0100
2021-11-10T11:45+0100
србија
србија
енергија спутњика с јелицом путниковић
србија – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/450/07/4500784_0:231:3077:1962_1920x0_80_0_0_65ce50dfdcc24b5d68dd27ccda144c5d.jpg
Српски председник Александар Вучић је, у јеку светске енергетске кризе и намере да већина европских земаља пређе на обновљиве изворе енергије, најавио да ће и Србија у будућности увести добијање струје из нуклеарне енергије. За почетак, чини се да ће Србија закупити неку нуклеарку у окружењу.На ово питање у емисији „Енергија Спутњика“ коју уређује и води Јелица Путниковић, покушали су да дају одговор Миодраг Месаревић, генерални секретар српског комитета Светског савета за енергију, и Илија Плећаш, председник Надзорног одбора јавног предузећа Нуклеарни објекти Србије.Недостатак кадрова и мораторијум — Србија далеко од нуклеаркеПрема Плећашевим речима, за Србију је најбољи пут за усвајање нуклеарних технологија оно што је предложио председник Вучић — сувласништво у некој од нуклеарних електрана у окружењу јер, како каже, након мораторијума који је на изградњу нуклеарних електрана 1989. стављен у СФРЈ, Србија није школовала кадрове специјализоване из области нуклеарних технологија.Због мораторијума, млади људи нису се опредељивали за студије нуклеарних технологија, истиче Плећаш. Уз то, то би било јефтиније него да се у овом тренутку у Србији гради нуклеарна електрана — цена изградње такве мање електране, каква је Србији потребна, износи око десет милијарди евра.Плећаш подсећа да је мораторијум на изградњу нуклеарних електрана донет након хаварије нуклеарке у Чернобиљу у тадашњем СССР-у 1986. У то време, поред нуклеарке у Кршком, било је планирано да се у СФРЈ изгради још неколико нуклеарних електрана, од чега две у Србији на Дунаву — једна преко пута Даља, а друга низводно од Смедерева.Сада, најбоље би било да Србија закупи део нуклеарне електране у окружењу, сматра Плећаш, а та идеја није нова — и сам ју је, како каже, заговарао пре десетак година.Коју би нуклеарку Србија могла да закупиЗакуп капацитета регулисан је у Европи, тако да неко може да закупи одређене капацитете уколико их закупац не користи стално, већ само у кризним ситуацијама. Зато он сматра да је боље бити сувласник саме електране, јер би на тај начин Србија добијала струје у проценту у коме је учествовала у финансирању.Првобитно, у Србији се помишљало да би могла да постане сувласник бугарске електране Белене, а сада се, каже Месаревић, помишља на нуклеарку коју би Мађарска требало да изгради (Пакш 2), која би требало да буде у погону између 2028. и 2031. То би Србији одговарало, јер би закуп у Пакшу 2 значио добијање заменских капацитета у тренутку када би требало угасити српске електране које раде на угаљ.Проценат у некој нуклеарки у окружењу био би само почетак у стабилизацији на енергетском тржишту у Србији, сматра Месаревић.Нуклеарна енергија је најбезбеднија и зелена јеПрема Плећашевим речима, мораторијум на изградњу нуклеарних електрана требало би укинути. Тај мораторијум спречава Србију да се, између осталог, бави и проблемом одлагања нуклеарног отпада, који се данас складишти на 14 километара од центра Београда, а постоје програми уз помоћ којих би тај проблем био решен.Чак и у електранама прве генерације акциденте није изазвала техника, већ људски фактор, додаје он.Четврта генерација реактора је апсолутно безбедна, компактна и економична, објашњава Месаревић.О хладној фузији, која се представља као будућност нуклеарних технологија, оба саговорника Јелице Путниковић говоре као о далекој будућности, ако не и, како Месаревић каже, као о бајци.„Идеја о хладној фузији је бајка. Реално је да имате врло високу температуру, да имате плазму у којој се врши спајање лаких атома и том фузијом добијате количину енергије коју можете да користите. Хладном фузијом то не може, мада су многи потрошили велике паре и буџете“, каже Месаревић.
https://sputnikportal.rs/20180804/solarna-energija-jaca-od-nuklearne--1116774678.html
https://sputnikportal.rs/20180515/srbija-rusija-saradnja-tehnologija-1115611123.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
нуклеарне електране, хладна фузија, енергија спутњика
нуклеарне електране, хладна фузија, енергија спутњика
Нуклеарна будућност или камено доба: Који потез ће Србија повући
19:38 09.11.2021 (Освежено: 11:45 10.11.2021) Србија ће, према најавама, закупити капацитет неке од нуклеарних електрана у окружењу, а у перспективи би могла и размотрити градњу једне на својој територији. Међутим, да би дошло до тога, требало би укинути мораторијум на градњу нуклеарки и школовати стручњаке. Због недостатка стручњака, изградња нуклеарке у Србији је на дугом штапу.
Српски председник Александар Вучић је, у јеку светске енергетске кризе и намере да већина европских земаља пређе на обновљиве изворе енергије, најавио да ће и Србија у будућности увести добијање струје из нуклеарне енергије. За почетак, чини се да ће Србија закупити неку нуклеарку у окружењу.
На ово питање у емисији „Енергија Спутњика“ коју уређује и води Јелица Путниковић, покушали су да дају одговор Миодраг Месаревић, генерални секретар српског комитета Светског савета за енергију, и Илија Плећаш, председник Надзорног одбора јавног предузећа Нуклеарни објекти Србије.
Недостатак кадрова и мораторијум — Србија далеко од нуклеарке
Према Плећашевим речима, за Србију је најбољи пут за усвајање нуклеарних технологија оно што је предложио председник Вучић — сувласништво у некој од нуклеарних електрана у окружењу јер, како каже, након мораторијума који је на изградњу нуклеарних електрана 1989. стављен у СФРЈ, Србија није школовала кадрове специјализоване из области нуклеарних технологија.
Због мораторијума, млади људи нису се опредељивали за студије нуклеарних технологија, истиче Плећаш. Уз то, то би било јефтиније него да се у овом тренутку у Србији гради нуклеарна електрана — цена изградње такве мање електране, каква је Србији потребна, износи око десет милијарди евра.
Плећаш подсећа да је мораторијум на изградњу нуклеарних електрана донет након хаварије нуклеарке у Чернобиљу у тадашњем СССР-у 1986. У то време, поред нуклеарке у Кршком, било је планирано да се у СФРЈ изгради још неколико нуклеарних електрана, од чега две у Србији на Дунаву — једна преко пута Даља, а друга низводно од Смедерева.
Сада, најбоље би било да Србија закупи део нуклеарне електране у окружењу, сматра Плећаш, а та идеја није нова — и сам ју је, како каже, заговарао пре десетак година.
„За наредних 250, 300 година, а то није тако велик период, свет ће остати без енергената као што су угаљ, нафта, гас… Земља, уколико не размишља о својој нуклеарној будућности, а ту убрајам и Србију, вратиће се у камено доба“, тврди он.
Коју би нуклеарку Србија могла да закупи
Закуп капацитета регулисан је у Европи, тако да неко може да закупи одређене капацитете уколико их закупац не користи стално, већ само у кризним ситуацијама. Зато он сматра да је боље бити сувласник саме електране, јер би на тај начин Србија добијала струје у проценту у коме је учествовала у финансирању.
Првобитно, у Србији се помишљало да би могла да постане сувласник бугарске електране Белене, а сада се, каже Месаревић, помишља на нуклеарку коју би Мађарска требало да изгради (Пакш 2), која би требало да буде у погону између 2028. и 2031. То би Србији одговарало, јер би закуп у Пакшу 2 значио добијање заменских капацитета у тренутку када би требало угасити српске електране које раде на угаљ.
Проценат у некој нуклеарки у окружењу био би само почетак у стабилизацији на енергетском тржишту у Србији, сматра Месаревић.
„Право решење је ако рачунате да две трећине енергије које производе термоелектране на угаљ желите да замените нечим, онда то мора да буде озбиљан извор који је ипак на нашој територији. То можемо да очекујемо кроз једно двадесетак година, да се ишколују кадрови и да дотле буде укинут овај закон“, каже он, мислећи на мораторијум из 1989.
Нуклеарна енергија је најбезбеднија и зелена је
Према Плећашевим речима, мораторијум на изградњу нуклеарних електрана требало би укинути. Тај мораторијум спречава Србију да се, између осталог, бави и проблемом одлагања нуклеарног отпада, који се данас складишти на 14 километара од центра Београда, а постоје програми уз помоћ којих би тај проблем био решен.
„Нуклеарна енергија је везана за атомску бомбу и одатле је остао анимозитет према свему што је нуклеарно. Међутим, то није тачно. Нуклеарна енергија је можда најбезбеднија и електране треће и четврте генерације у односу на електране прве генерације, какав је био Чернобиљ, апсолутно су сигурне“, категоричан је Плећаш.
Чак и у електранама прве генерације акциденте није изазвала техника, већ људски фактор, додаје он.
Четврта генерација реактора је апсолутно безбедна, компактна и економична, објашњава Месаревић.
„Ранија лоша искуства искоришћена су да се то поправи. Оно што је коначно закључено је да је човек ужасно незгодан учесник у процесу. Нуклеарку заправо треба препустити саму себи, зато што уместо ранијих интервенција за заштиту која су зависила од напајања енергијом, препуштено је сада природним силама — чим се нешто деси, гравитацијом се убаце контролне шипке. Природна конвекција одведе топлоту која се генерише, тако да, у ствари, човек и није потребан“, каже он.
О хладној фузији, која се представља као будућност нуклеарних технологија, оба саговорника Јелице Путниковић говоре као о далекој будућности, ако не и, како Месаревић каже, као о бајци.
„Идеја о хладној фузији је бајка. Реално је да имате врло високу температуру, да имате плазму у којој се врши спајање лаких атома и том фузијом добијате количину енергије коју можете да користите. Хладном фузијом то не може, мада су многи потрошили велике паре и буџете“, каже Месаревић.
