https://sputnikportal.rs/20211111/aleksa-avramovic-zeljko-obradovic-kk-partizan-tajm-aut-kosarka-sport-1131483088.html
Сва лепота српске кошарке кроз неколико урлика /видео/
Сва лепота српске кошарке кроз неколико урлика /видео/
Sputnik Србија
Алекса Аврамовић, потенцијални репрезентативац Србије, раније ове године је за Спутњик рекао да себе не види у српској кошарци, али је један позив променио све – Чачанин Жељко Обрадовић вратио се у Србију и свој Партизан и пожелео је да у тиму има свог суграђанина и тада је већ било јасно да ће њихов однос бити више од професионалног.
2021-11-11T22:11+0100
2021-11-11T22:11+0100
2021-11-11T22:16+0100
спорт
спорт
жељко обрадовић
кк партизан
кошарка
алекса аврамовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/0b/1131492685_0:0:740:417_1920x0_80_0_0_fa5fc098affb6a5ea11b9d952aec5e22.jpg
Детаљ са утакмице Еврокупа у ком је Партизан гостовао Андори је то и потврдио. Обрадовић је поново демонстрирао своју врхунску жељу да његови пулени играју на савршен начин, али и да све грешке бивају нотиране и адекватно адресиране.Не може се код Жељка без тоталног фокуса, то је јасно свакоме ко је посматрао његов рад на нивоу вишем од праћења од пуког резултата, а тај услов је неопходан за оне које сматра својима.Алекса Аврамовић то јесте, можда и највише од свих играча у актуелном погону црно-белих.„Алекса“, обратио се Обрадовић свом земљаку и наследнику на плејмејкерској позицији у тајм-ауту.Као прави војник, Аврамовић се одмах одазвао на прозивку команданта.„Да!“И потом је уследио час педагогије.„Алекса, Алексааааа! Једном додај лопту!“, заурлао је Обрадовић, можда и најгласније у својој каријери, али вероватно и са највећим разлогом.Како је говорио АлексаАврамовић је дете чачанског Борца, још један у низу врхунских играча који стиже из града на Морави, који носи чувену анегдоту да рука опрана у тој реци мора да буде шутерска.Градио је каријеру у свом клубу, али је попут многих домаћих играча прескочио један корак, прелазак у неки од два највећа српска и одлучио се за одлазак у иностранство.И ту је потврдио своју класу, памтиће га ривали и обручи у Италији и Шпанији, а све је указивало на то да га Србија неће још дуго видети.Имао је право, српски играчи се налазе под великим притиском у два највећа српска клуба, нарочито када се врате из иностранства и није извесно у ком правцу ће кренути њихова каријера.Али...Кад позове ЖељкоНе треба трошити време и речи на Жељка Обрадовића, најтрофејнији европски тренер, човек који је у почетничкој тренерској години постао шампион континента, апсолутни ауторитет светске кошарке и такмичар коме нема премца.Уз све, велики, рекло би се, крвави радник, детаљиста, перфекциониста, спортски педагог и, као основа свега, чачански мангуп са београдском, атинском и истанбулском потврдом харизме.Његов повратак у Партизан је донео нову искру црно-белима, изгубљену у времену тражења идентитета и правог лидера, још од времена Душка Вујошевића.Жељко је полако правио тим по свом укусу, а у њему је морало да буде места за тренутно најбољег чачанског кошаркаша, леворуког плејмејкера који је свој карактер доказао у дресу Србије када је са бројем десет на леђима, пред очима Александра Ђорђевића, тадашњег селектора, убацио тројку за победу против неугодне Аустрије.„Када вас позове Жељко Обрадовић, када вас позове најбољи тренер у историји Европе не размишља се много. Схватио сам да нигде не бих могао да напредујем као у раду са њим, није требало много да се одлучим“, истакао је Аврамовић по потписивању уговора.Напредак по Жељковим принципимаОдлуком да жели да напредује и упише своје име међу великане српске кошарке Аврамовић је на себе преузео велики задатак, а доласком у Обрадовићеву екипу још већу одговорност.Током припрема играчи су констатовали да код Жељка глава мора да ради нон-стоп, да нема простора за „мушичарење“ и сакривање, да се домаћи задаци морају радити на време и да нема простора за кампањски приступ.Уосталом, то су на својој кожи осетили чак и момци са већом кошаркашком репутацијом од Аврамовића, попут Костаса Слукаса, вишеструког шампиона Европе који је умео да прими жестоке критике од Обрадовића током времена проведеног у Фенербахчеу.У случају Партизана и Аврамовића ствари добијају већу димензију – Партизан је Жељков клуб, Алекса је његов суграђанин и колега по улози на терену.Обрадовић је био плејмејкер старог кова, у правом смислу те речи, организатор игре и кошаркаш који на себе преузима ствари само онда када то мора да се уради.Сасвим је јасно, са квалитетима и вештинама које Аврамовић поседује, а то су брзина првог корака, могућност промене темпа напада, непредвидив шут левом руком, он може и мора да буде један од лидера црно-белог тима.Важније од тога, он то мора да буде и главом, приступом и држањем које у актуелном моменту, на почетку сезоне, не може да буде на врхунском нивоу, али је сигурно да ће то бити, ако ни због чега другог бар због нивоа жеље Обрадовића да он то постане, а требало би одавно да буде јасно да ЖОЦ уме да спроведе у дело све што пожели.И то је лепота праве српске кошарке, веза учитеља и ученика, однос ауторитета и потенцијала, приступ вође и реакција следбеника – за наук чак и онима из других сфера друштвеног живота који би хтели то да буду.► „У Европи је мало другачије...“: Американци упознали „страшног Обрадовића“ /видео/► Први пад Жељковог Партизана!► „Не ударамо с леђа, одгојени смо другачије“ – браћа Морис ухваћена у лажи /видео/
https://sputnikportal.rs/20210714/kada-jedan-poziv-promeni-sve-aleksa-avramovic-kk-partizan-1127391859.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2021
Спасоје Веселиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
Спасоје Веселиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/0b/1131492685_65:0:722:493_1920x0_80_0_0_672c36c6f3223951f5acaf33f75d7dfa.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Спасоје Веселиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
кошаркаш партизана алекса аврамовић нашао се у центру пажње након што му је жељко обрадовић одржао лекцију на тајм-ауту у завршници утакмице андора – партизан.
кошаркаш партизана алекса аврамовић нашао се у центру пажње након што му је жељко обрадовић одржао лекцију на тајм-ауту у завршници утакмице андора – партизан.
Сва лепота српске кошарке кроз неколико урлика /видео/
22:11 11.11.2021 (Освежено: 22:16 11.11.2021) Алекса Аврамовић, потенцијални репрезентативац Србије, раније ове године је за Спутњик рекао да себе не види у српској кошарци, али је један позив променио све – Чачанин Жељко Обрадовић вратио се у Србију и свој Партизан и пожелео је да у тиму има свог суграђанина и тада је већ било јасно да ће њихов однос бити више од професионалног.
Детаљ са утакмице Еврокупа у ком је Партизан гостовао Андори је то и потврдио. Обрадовић је поново демонстрирао своју врхунску жељу да његови пулени играју на савршен начин, али и да све грешке бивају нотиране и адекватно адресиране.
Не може се код Жељка без тоталног фокуса, то је јасно свакоме ко је посматрао његов рад на нивоу вишем од праћења од пуког резултата, а тај услов је неопходан за оне које сматра својима.
Алекса Аврамовић то јесте, можда и највише од свих играча у актуелном погону црно-белих.
„Алекса“, обратио се Обрадовић свом земљаку и наследнику на плејмејкерској позицији у тајм-ауту.
Као прави војник, Аврамовић се одмах одазвао на прозивку команданта.
И потом је уследио час педагогије.
„Алекса, Алексааааа! Једном додај лопту!“, заурлао је Обрадовић, можда и најгласније у својој каријери, али вероватно и са највећим разлогом.
Аврамовић је дете чачанског Борца, још један у низу врхунских играча који стиже из града на Морави, који носи чувену анегдоту да рука опрана у тој реци мора да буде шутерска.
Градио је каријеру у свом клубу, али је попут многих домаћих играча прескочио један корак, прелазак у неки од два највећа српска и одлучио се за одлазак у иностранство.
И ту је потврдио своју класу, памтиће га ривали и обручи у Италији и Шпанији, а све је указивало на то да га Србија неће још дуго видети.
„Прија ми живот у иностранству, учим језике, различите културе, прија ми то. После сезоне дођем у Србију и проведем код куће три, четири месеца са породицом и пријатељима. Не размишљам у правцу да се вратим и да играм у Србији“, рекао је Аврамовић прошлог пролећа за
Спутњик.
Имао је право, српски играчи се налазе под великим притиском у два највећа српска клуба, нарочито када се врате из иностранства и није извесно у ком правцу ће кренути њихова каријера.
Не треба трошити време и речи на Жељка Обрадовића, најтрофејнији европски тренер, човек који је у почетничкој тренерској години постао шампион континента, апсолутни ауторитет светске кошарке и такмичар коме нема премца.
Уз све, велики, рекло би се, крвави радник, детаљиста, перфекциониста, спортски педагог и, као основа свега, чачански мангуп са београдском, атинском и истанбулском потврдом харизме.
Његов повратак у Партизан је донео нову искру црно-белима, изгубљену у времену тражења идентитета и правог лидера, још од времена Душка Вујошевића.
Жељко је полако правио тим по свом укусу, а у њему је морало да буде места за тренутно најбољег чачанског кошаркаша, леворуког плејмејкера који је свој карактер доказао у дресу Србије када је са бројем десет на леђима, пред очима Александра Ђорђевића, тадашњег селектора, убацио тројку за победу против неугодне Аустрије.
„Када вас позове Жељко Обрадовић, када вас позове најбољи тренер у историји Европе не размишља се много. Схватио сам да нигде не бих могао да напредујем као у раду са њим, није требало много да се одлучим“, истакао је Аврамовић по потписивању уговора.
Напредак по Жељковим принципима
Одлуком да жели да напредује и упише своје име међу великане српске кошарке Аврамовић је на себе преузео велики задатак, а доласком у Обрадовићеву екипу још већу одговорност.
Током припрема играчи су констатовали да код Жељка глава мора да ради нон-стоп, да нема простора за „мушичарење“ и сакривање, да се домаћи задаци морају радити на време и да нема простора за кампањски приступ.
Уосталом, то су на својој кожи осетили чак и момци са већом кошаркашком репутацијом од Аврамовића, попут Костаса Слукаса, вишеструког шампиона Европе који је умео да прими жестоке критике од Обрадовића током времена проведеног у Фенербахчеу.
У случају Партизана и Аврамовића ствари добијају већу димензију – Партизан је Жељков клуб, Алекса је његов суграђанин и колега по улози на терену.
Обрадовић је био плејмејкер старог кова, у правом смислу те речи, организатор игре и кошаркаш који на себе преузима ствари само онда када то мора да се уради.
Сасвим је јасно, са квалитетима и вештинама које Аврамовић поседује, а то су брзина првог корака, могућност промене темпа напада, непредвидив шут левом руком, он може и мора да буде један од лидера црно-белог тима.
Важније од тога, он то мора да буде и главом, приступом и држањем које у актуелном моменту, на почетку сезоне, не може да буде на врхунском нивоу, али је сигурно да ће то бити, ако ни због чега другог бар због нивоа жеље Обрадовића да он то постане, а требало би одавно да буде јасно да ЖОЦ уме да спроведе у дело све што пожели.
И то је лепота праве српске кошарке, веза учитеља и ученика, однос ауторитета и потенцијала, приступ вође и реакција следбеника – за наук чак и онима из других сфера друштвеног живота који би хтели то да буду.